LESKOVAC/VRANJE/NIŠ/PIROT – Rodi me majko srećnog da se zaposlim ili da dobijem funkciju u apotekarskoj ustanovi, krilatica koja još živi na jugu Srbije, najviše zbog dobrih plata i službenih egzotičnih putovanja.

U ime našeg zdravlja, rukovodstva državnih pa potom opštinskih i gradskih apotekarskih ustanova, koje poslednjih godina drma ekonomska kriza, obišli su i još obilaze najudaljenije kontinente, uglavnom o trošku velikih proizvođača lekova, što nije protivzakonito, no u vreme krize, kada njihovi direktori loše poslovanje pravdaju izjednačavanjem privatnog i državnog sektora, nije naodmet podsetiti gde su sve menadžeri ovih ustanova učili kako da vrše odabir medikamenata za naše apoteke i kako firmama na čijem su čelu da uadahnjiju novu poslovnu energiju.

A prema našim pouzdanim informacijama, prvi, pa i drugi, na spisku apotekarskih ustanova, ali i članovi upravnih odbora, su u poslednji 16 godina bukvalno obišli ceo svet. Od Kine, preko Indije, Japana, Brazila, Argentine, Severne Amerike, neki si išli i na Aljasku, do Afrike, Australije, a odlasci do Evrope za njih su bili kao za nas, obične smrtnike, odlazak do Beograda.

Ti privilegovani, pričaju sada da su to bila više turistička putovanja i da se na njima ostajalo od jedne do dve nedelje. Neočikavno, žale se da su morali i svoj novac da troše, iako su im drugi plaćali kotizacije, smeštaj i hranu i ne retko i dnevnice, devizne, naravno.

A mi smo i dalje jedna od najbolesnijih nacija u Evropi

„Zašto potencirate naša putovanja, pa zajedno smo išli s lekarima“, negoduje jedan od naših sagovornika.

Naravno da i lekari idu na slična putovanja o trošku proizvođača lekova i medicinskih aparata i to je jedan od razloga, javna je tajna, što nam se često prepisuju oni skuplji lekovi iz vrste jednakih po dejstvu, ali mi se ovoga puta bavimo apotekarima, direktorima i njihovim pomoćnicima zapravo, koji u rukovodeće fotelje zasednu samo zato što su članovi stranke, poslušni članovi stranke.

Direktorovanje u kombinaciji s putovanjima i ostalim privilegijima, nekako idu ruku pod ruku i sa popdizanjem ličnog i porodičnog standarda, o čemu ćemo drugi put.

Za razliku od čelnika državnih, vlasnici privatnih nisu imali tu privilegiju. Jedan od njih priča da se poslednjih godinu, dve taj odnos menja.

„Proizvođači prave selkciju na osnovu potražnje i prometa. Pa tako sada i mi dobijamo šansu. Međutim, lično šaljem svoje apotekare jer ja ne mogu sebi da dozvolim luksuz da 10 dana ostavim firmu“, priča ovaj privatnik sa nekoliko apoteka.

Apotekarske ustanove čiji su direktori sebi dozvoljavali luksuze dugotrajnog odsustva sada grcaju u dugovanjima, apotekarski rafovi su poluprazni, zarade kasne… Kao da ništa nisu naučili na brojnim svetskim seminarima i kongresima.

Inače, leskovačku Apoteku su od 2000. godine do danas vodili dvoje direktora – Ivana Argirović i Dragan Stamenković, mnogo duže Argirovićeva koja je u međuvremenu prešla u privatni sektor, nišku, za koju kaže da je jedna od retkih koja se odlično drži – Dimitrije Janković a pre njega Radojko Matić.

Ovu ustanovu u Vranju je vodila  Valerija Risteska, Jasmina Arsić,  Suzana Savić  i sada  Olivera Tomić. U Pirotu , gde Apoteka uspešno posluje, direktorovalu su:  Georgi Ivanov,  Radmila Tosic i sada  Slađana Zlatković.