Ako za Sijarinsku banju važi “dodješ bolestan vratiš se zdrav“, za Tularsku banju može da se kaže „dođeš mlad, kada ti dosadi grad“. Smeštena u malom proširenju doline Trupalske reke, okružena netaknutom prirodom, ova malena banja sve više postaje omiljeno mesto okupljana mladih.

Tularska banja nalazi se u opštini Medveđa, od Leskovca je udaljena 63 kilometara, Medveđe 10 i Sijarinske banje 15 kilometara. Ime je dobila po selu Tulare i nalazi se na samoj livadi pokraj reke.

O lekovitom dejstvu njenih termomineralih izvora govorili su još i Rimljani, jer je na ovom prostoru postojao znameniti grad, prestonica cara Justinijana.

Na području banje trenutno postoje dva izvora, koja su se pojavila 2012. godine, kada su geolozi vršili ispitivanja tog bogatog terena. Na šest stotina metara dubine, a na dve stotine metara i kisela hladna voda. Oba izvora nalaze se na samo dva metra razmaka.

Jedan izvor je izvor tople vode koji se uliva u maleni bazen. Meštani ovaj izvor nazivaju  „mali Gejzer“, čija temperatura iznosi 40 stepeni. Drugi izvor daje hladnu kiselu vodu u intervalu od 23 stepena i ona izlazi sa pulsirajućeg Gejzera a koristi se za piće. Kupanje i točenje vode se ne naplaćuje.

Davne 1932. godine u ovom selu je postojala kisela voda, za koju kažu da je bila najbolja voda u Jugoslaviji. Flaširala se prirodno, a na osnovu izvršenih ispitivanja utvrđeno je da ništa ne treba da se dodaje, da je voda potpuno ispravna i zdrava za upotrebu.

Kada je 70-ih godina Geo sont iz Skoplja izvodio radove na ovom terenu, bušotine su izazvale da voda presahne. Meštani kažu da je to za sve njih bilo tužno jer su time izgubili veliko prirodno bogatstvo.

Dva nova izvora koja su se pojavila pre pet godina, nalaze se ispred same kuće meštanina ovog sela Milisava Vukadinovića, koji tvrdi da raj na Zemlji zaista postoji.

„Proputovao sam celu Jugoslaviju,radio sam u fabrici amortizera i 7 godina u Pokrajinskom izvršnom veću, za to vreme imao sam prilike da obiđem mnoga mesta ali milijeg od ovog nema„, priča Milisav Vukadinović, čovek čija se kuća nalazi pored samih izvora.

Kada su se izvori pojavili, Milisav je dozvolio da se banja izgradi u njegovom dvorištu i time dobio sopstveni mali raj i beg od gradskog asfalta.

„Moja porodica živi u Nišu, ali leto provodimo ovde. Ja sam tu preko celog leta a oni dolaze da me posete. Nisam nikada sam jer mladi ovde dolaze svakog dana, odnosno svake noći. Naprave piknik, kampuju, roštiljaju i kupaju se. Ponekad me zamole da im pozajmim kabl da puste muziku a ja njih za malo tišine ako preteraju sa žurkom„, objašnjava vlasnik kuće Milisav, i dodaje da je čak postavio i kantu za otpatke blizu bazena kako bi i mladi posetioci sa njim čuvali i održavali bogatstvo koje svima pripada.

Ne dolaze samo mladi ovde, i stariji su čuli da je ova topla voda i lekovita. Leči kožne bolesti i reumu i meštani kažu da se ljudi već posle trećeg kupanja vraćaju izlečeni.

Međutim, lekovite vode ove banje nisu dovoljno iskorišćene, lokalno stanovništvo vodu koristi za samoinicijativno lečenje a medicinski i turističko-ugostiteljski objekti ovde ne postoje.

Jedini investitor i izvođač radova u Tularskoj banji, bila je kanadska firma „Avala“, uz saglasnost opštine Medveđa i vlasnika kuće Milisava Vukadinovića.

U ovoj banji svakako nećete naići na luksuzne vile, hotele i bazene, ali možda je baš u tome tajna ovog tihog mesta, sa za mirisnim šumama i svežim vazduhom.

Emilija Mladenović