Banke humanog mleka-mnogo razloga za to

Podeli:

NIŠ – Banke humanog mleka predstavljaju prvu, a možda i jedinu alternativu prirodnom dojenju. Svako društvo mora da bude upoznato sa činjenicom da je ovakav servis nužna potreba, koja treba da omogući najbezbedniji način skladištenja humanog mleka, reči su redovnog profesora Medicinskog fakuletat i doktora biohemijskih nauka pr Gordane Kocić

U Srbiji je prva banka humanog mleka otvorena 2009.godine a donorsko humano mleko je, za sada, namenjeno prevremeno rođenoj deci koja se leče u Institutu za neonatologiju. Kada rezerve budu dovoljne, donorsko mleko moći će da se distribuira i drugim zdravstvenim ustanovama. Inače, humano mleko za sada može da se donira U Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu.

Koliko je značajno da ovo zaživi širom Srbije govori profesorka Medicinskog fakulteta Gordana Kocić koja je veliki deo svojih istraživanja posvetila proučavanju mleka.

Priroda je podarila idealnu hranu za novorođenče, to je majčino mleko ili humano mleko. Mnogo je studija do sada sprovedeno sa ciljem da se objasni šta je to sve priroda vešto ukomponovala u ovu kompleksnu i gotovo čudesnu miksturu i šta je to što je potrebno za rast, razvoj i zaštitu jednog nežnog organizma, koji počinje brzo da raste i prilagođava se uslovima života. Što su studije savremenije, to su i saznanja bogatija, počev od onih koje su davale sadržaj esencijalnih nutritivnih sastojaka, pa do identifikacije mnogih zaštitnih faktora, biološki aktivnih materija i savremenih metoda izolacije matičnih ćelija iz mleka, kaže profesorka i navodi da je prosečan sastav humanog mleka je oko 86 – 87 posto vode i 13 – 14 posto suve materije, od čega 3,9 posto masti.

Redovni je profesor katedre za biohemiju i Prodekan za poslediplomsku nastavu Medicinskog fakulteta na kome ne diplomirala 1982. godine. U zvanje docenta na predmetu Biohemija izabrana je 1995.godine, u zvanje redovnog profesora 2006 godine. Čita, piše i govori dva svetska jezika, engleski i ruski. Stručno usavršavanje obavila je u Bazelu (Švajcarska) na “Lehre und Forshung” Institute. Na bazi 4 patenta registrovani je inovator Ministarstva prosvete i nauke.

Sastav mleka predstavlja u hemijskom smislu idealne spojeve: emulziju masti i vode, pravi rastvor šećera i minerala, koloidni rastvor belančevina. Humano mleko sadrži belančevine (proteine), koje su u većoj meri niskomolekularne, za razliku od kravljeg mleka koje se teže vari.

„Poslednjih godina izučavaju se drugi proteinski sastojci, kao što su enzimi, hormoni i faktori rasta. Biološki aktivne materije, kao što su hormoni i faktori rasta neposredno učestvuju u inicijaciji rasta i sazrevanja odgovarajućih tkiva. Enzimski sistemi normalno prisutni u majčinom mleku (amilaza i lipaza) imaju osnovnu ulogu u digestiji organskih jedinjenja (ugljenih hidrata, masti, proteina) kompenzujući nezrelost pankreasne funkcije novorođenčeta. Neki od enzima kolostruma i mleka jesu deo urođenog imunog sistema ispoljavajući antimikrobna svojstva. Od masnoća (lipida), humano mleko sadrži trigliceride, slobodne masne kiseline, fosfolipide, steroide i druge lipofilne materije. U pogledu sadržaja šećera, najznačajnija je laktoza, oligosharidi i kompleksi sa proteinima, glikoproteidi. Pored toga prisutne su amino kiseline, azotna jedinjenja, poliamini, nukleinske kiseline, vitamini rastvorljivi u vodi (svi vitamini B grupe i C vitamin), vitamini rastvorljivi u mastima (A,D,E i K), kao i minerali i oligoelementi. U humanom mleku ima i ćelija (leukocita, makrofaga i epitelijalnih ćelija), koje imaju zadatak da pruže odbranu organizmu od infekcija, nabraja profesorka sve blagodete ovog napitka. dojenje - darja

„Dojenje majčinim mlekom predstavlja nezamenljiv čin u odrastanju i pravilnom razvoju deteta. Ali kako humano mleko koristiti ukoliko iz objektivnih razloga vezanih za novorođenče ili nedostatka mleka kod žene nije moguće sprovesti dojenje? Pitanja koje savremeni način života postavlja, ali i istraživanja vezana za pravilnu ishranu novorođenčeta i odojčeta, su da li je humano mleko zdravije i sigurnije u odnosu na gotove formulacije, kojih je svakim danom sve više na tržištu, ili mleka drugih speciesa (kravlje, kozje, magareće, ovčije)? Da li i kako najsigurnije humano mleko može biti skladišteno, kada i na koji način, koje su mere zaštite? Pitanje da li je humano mleko podesnije za novorođeno dete od mleka drugih vrsta ili veštačkih formulacija je retorsko. Zbog čega je priroda menjala sastav mleka za svaku vrstu? Dakle, odgovor je čini se, jasan. Svakoj vrsti njeno mleko je najprilagođenije, pa otuda značajne razlike u sastavu mleka različitih vrsta, ukazuje profesorka i dodaje da je rešenje je naizgled vrlo jednostavno, a to je čuvanje humanog mleka u bankama humanog mleka.

„Humano mleko se tokom prikupljanja obavezno podvrgava pasterizaciji, kako bi se eliminisali patogeni organizmi, a mikrobiološka ispravnost se odgovarajućim testovima potvrđuje. Šta se gubi metodama sterilizacije humanog mleka u toku skladištenja? Biološki aktivne materije i enzimi imaju specifičnu strukturu i metode pasterizacije najvećim delom ih inaktiviraju. Činjenica da veliki broj enzima u svežem humanom mleku ima neku korisnu ulogu za digestivni trakt novorođenčeta predstavlja jednu od privilegija dojenja nad metodama pasterizacije ili veštačke ishrane. Ali ostaje ipak ono što je podjednako značajno, a to je idealna proporcija i sastav proteina, ugljenih hidrata i masti prilagođen ljudskoj vrsti, jedinstven za humano mleko. Stoga banke humanog mleka ipak predstavljaju prvu, a možda i jedinu alternativu prirodnom dojenju. Svako društvo mora da bude upoznato sa činjenicom da je ovakav servis nužna potreba, koja treba da omogući najbezbedniji način skladištenja humanog mleka, smatra naša sagovornica.

(Kraj)

Ovaj tekst realizovan je u sklopu projekta “Da se rode vrate na jug“ koji je finansijki pomoglo Ministarstvo kulture i infromisanja


Podeli:
  1. Gordana Bjelakovic 25. januara 2016., 1:18 pm

    Divan tekst o znacaju hu
    manog mleka u odrastanju dece.

Comments are closed.