BEZOBRAZLUK! Hladnjačari ucenjuju malinare

BEZOBRAZLUK! Hladnjačari ucenjuju malinare
Podeli:

I dok političari od vrha državnih pa do lokalnih vlasti tvrde da su poljoprivreda i zdrava hrana budućnost Srbije, sa poljoprivrednicima se poigrava ko kako hoće i koliko može, a može  – mnogo.

Najasvežiji je primer malinara, poljoprivrednika koji svoje malinjake obrađuju po godinu dana osam časova dnevno i koji u vreme mrazeva dežuraju sa celom familijom da zaštite sadnice i budući rod, dok mi spavamo.

UCENA GAJBICAMA

Otkup “crvenog zlata”, inače vrlo kvalitetnog ove godine, krenuo je sa izuzetno niskom cenom od 120 dinara po kilogramu, cenom koja ne pokriva ni uložen novac oko održavanja osetljive biljke, ne računajući sopstveni težački rad, a već sinoć njihova cena pala je na svega 100 do 80 dinara, uprkos protestima malinara.

Šta više, otkup je prepolovljen, zaparvo, selektivan, jer se malinarima ne daju plastične gajbice, one u kojima se maline slažu pri berbi i predaju otkupljivačima.

Dragan Milković iz Bošnjaca, jedan od organizatora nedavnih protesta u Leskovcu kaže da se ovde radi o osveti otkupljivača.

Verovatno zato što smo digli glas, zato što smo se organizovali. Ipak, mi smo nemoćni jer je sve u njihovim rukama. Očigledno je da su otkupljivači u leskovačkom kraju bolje organizovali, dogovorili se, ali imaju i moć, a mi moramo da ih molimo pošto država ne stoji iza nas”, kaže Miljković.

OČAJ MALINARA

Do pre dva dana malina se prodavala po 120 dinara po kilogramu i u leskovačkom kraju. Miljković je sinoć maline prodao po 100 dinara, ali pojedini proizvođači iz Vučja, kako je rekao, bili su prinuđeni da kilogram maline prodaju po 80 dinara.

Šta više, sada svi otkupljivači najavjuju cenu od 80 dinara. To je propast, to je veiliki gubitak za nas. Mi smo zapravo ucenjeni, jer ako ne pristaneš na cenu koju ti nude, onda ti otkupljivač, koji radi za velike hladnjače, kaže da nema gajbice”, objašnjava.

Većina velikih hladnjačara iz Leskovca, s kojima je Jugmedia razgovarala, vlasnici “Strela Klajić”, “Fungo jug” i “Jugprom”, najveći leskovački otkupljivač, prerađivač i izvoznik”, demantuju malinare.

Imamo velike zalihe od prošle godine, jednostavno, tržište diktira cenu”, jedino je što smo mogli da čujemo od vlasnika “Jugproma”.

Malinari, s druge strane tvrde da su neki od hladnjačara priznali na dva sastanka u Beogradu da u skladištima imaju samo trećinu prošlogodišnjeg roda, što je optimalno.

Oni to čuvaju iz svojih računa. Možda su mislili da će ove godine rod podbaciti kako se najavljivalo tokm ranog proleća, pa su čekali da na stranom tržištu podignu cenu”, priča jedan od leskovačkih malinara.

PARADOKS

Inače, svuda u svetu cene svežih i zamrznutih malina su po nekoliko puta veće.

Trenutna cena malina po kilogramu u SAD je 980 dinara, u Velikoj Britaniji 470, u Španiji 421 dinar, u Kini od 195 do 303, u Rusiji 910 i u Poljskoj, zemlji koja pod zasadima malina ima najvća prostranstva u Evropi – 960 dinara po kilogramu.

Da paradoks bude veći, rod malina je ove godine preplovljen u Srbiji u odnosu na prethodnu godinu kada se kilogram otkupljivao za 220 dinara, a maline su izmrzle najviše u zapadnoj Srbiji, tamo gde ih najviše i ima. Srpksi otkupljivači maline izvoze na strana tržišta, pa s obzirom na cene koje trenutno važe u svetu, nemoguće je da su u gubicima, kako tvrde.

DA LI OTKUPLJIVAČI KRADU MALINARE?

Agroekonomski analitičar Milan Prostran potvrđuje da je zapravo svuda u svetu smanjena proizvodnja, ali da je samo u Srbiji pala cena.

Procena je da će kod nas proizvodnja biti smanjenja za 40 posto. Paradoks je u tome što imamo dosta manju proizvodnju a nižu cenu. Drugo pitanje je to što kod nas 30 godina traje taj nerešeni problem sa otkupljivačima i izvoznicima. Već dugo izvoznici skidaju kajmak”, ističe Prostran.

A da je Prostran u pravu, može se videti i na primeru Leskovca, budući da su ovdašnji hladnjačari jedni od najbogatijih ljudi. Jedni prave stambene objekte i to delom na trotoaru, drugi imaju kuće kao zamkove, treći džipove kao kuće…

PIJANA DRŽAVA

Tako je bilo i sa višnjama. Hladnjačari su spuštali cene do poniženja, a mnogi od njih ni posle 10 godina nisu isplatili dugovanja višnjarima, uprkos izvršnim sudskim presudama. Onda je usledio revolt i seča višnjika. Srbija je ostala bez višanja. Nije nemoguće da će se isto desiti i sa malinama, a naši državnici će i dalje da se drže floskule o poljoprivredi kao velikoj šansi za bolji život Srba kao pijan plota.

Milica Ivanović


Podeli:
  1. Kad je Srbin gazda tako je




    0



    0
  2. Ma kude bre malinari nasli Kempesa za vodju. Pa on ima probleme. I harmoniku vise ne svira.




    0



    0
  3. ovo je akontna cena .
    kakve veze ima kolika je , moze da bude i 50din , prava cena se formira tek u julu i onda ce se isplatiti sva razlika ?




    0



    0
    • E moj slepi covece…




      0



      0
    • Pa, zašto pada, ako je akontna? Kapa dole Jugmediji za konkretan tekst. Izostavili se samo da su do skoro plaćali prošlogodišnji otkup. Ali, to ništa ne menja – može im se.




      1



      0
    • Na jugu nikada nije bila prihvacena akontna cena, vec dnevna cena. Dakle, ona cena koja je istaknuta na priznanici dana kada malinar preda maline otkupljivacu se smatra konacnom cenom. Sto samo implicira ono sto sam prethodno naveo – NA JUGU NEMA AKONTNE CENE, ona vazi u ostalim delovima Srbije, ali ne i kod nas!




      0



      0
  4. Živeo Vučić i besplatna hrana!




    0



    0
  5. PARADOKS /cena ,svuda rastu samo u Srbiji padaju,sudskih presuda ,10 godina i pored izvršnih presuda nema ništa,očaj malinara -tekst zone sumraka ,gde li bre to živima ? A na tv sve cveta,idemo napred,centar smo sveta-i kome verovati -svojim očima ili tv-čini mi se da tv pobeđuje ubedljivo.




    0



    0

Comments are closed.