LESKOVAC – Vreme je moj najveći neprijatelj. Bojim se  da ne zakasnim kod lekara kao mala Tijana – kaže Kristina Denčić (16), koja boluje od Hočkinovog limfoma i koja se potresnim pismom obratila za pomoć Jeleni i Nebojša Ognjanović, roditeljima pokojne Tijane.

„U danima kada sam saznala da mi se vratila bolest, bila sam bez ikakve nade i vere. U toj neizmernoj praznini obradovala me je vest da će roditelji pokojne Tijane donirati novac bolesnoj deci. Ta vest mi je dala nadu da se mogu izlečiti uz njihovu pomoć. Ostalo mi je premalo vremena, ali želim još da živim. Da budem student, majka, žena. Osećam da i mene čeka lepše vreme, ne želim da izgubim tu bitku zbog novca. Preklinjem vas, Ognjanovići, ispunite obećanje, pomozite mi da se spasem,“ napisala je bolesna devojka, kojoj treba 186.366 evra za nastvak lečenja.

Kristina Denčić iz sela Pertate u opštini Lebane dve godine vodi neravnopravnu bitku za život sa opakom bolešću. Prošle godine u ovo vreme, lekari su joj rekli da je izlečena, a devet mesci kasnije da se bolest vratila i da ne znaju više šta da rade s njom.

“Ognjanovići su mi poslednja nada, slamka spasa. Jer, ako odmah ne odem na dalje lečenje u Nemačku, umreću”, očajna je Kristina.

Bolest je došla niotkuda, nenajavljeno. Dete koje nikada nije bilo bolesno, palo je u postelju usled jakih bolova u stomaku. Usledile su analize i dijagonoza. Lekari su davali nadu.

“Prošla sam kroz osam hemoterapija i kroz presađivanje koštane srži putem matičnih ćelija na Institu za majki i dete u Beogradu, gde sam sebi bila donor, kao i kroz 17 seansi zračenja. Marta prošle godine mi je rečno da sam izlečena, decmbra da mi nema leka u Srbiji”,  priča Kristina u toplom domu svojih roditelja.

Spas je potražena u inostranstvu, na klinici “San franciskos” u Flensburgu, kod lekarke našeg porekla Nadežde Basare.

“Našla sam Basaru u Beogrdau i lično joj predala dokumentaciju. Posle nekoliko dana stigao je odgovor da se Kristinina bolest na toj klinici leči veoma uspešno sa najviše pet hemoterapija i transplatacijom matičnih ćelija iz koštane srži od nesrodnog donora, ali uslov je bio da se odmah ode. Vreme prolazi, mi smo očajni”, priča Kristinina mama Lela.

Roditelji su poveli akciju prikupljanja novčane pomoći, ali je za mesec dana uplaćeno amo oko 70.000 dinara.

Kristini se stanje pogoršava. Lekari joj nisu prepisali nikakvu terapiju.

“Bolovi su svakim danom jači, mučnine i vrtoglavice takođe.I u takvom stanju čeznem za školom i za društvom. Ujutru gledam svoju sestru i brata kako odlaze u šokolu i vraćaju se popodne. A ja svo to vreme provodim kod kuće, u postelji u kojoj više ne nalazim spokoj. Želim da je napustim želim da trčim, da plivam, da se družim, da se smejem. Molim vas pomozite mi”, apeluje Kristina Denčić

(Kraj)mil