PIROT – Iz Toplog Dola otišli su mladi i ostavili stare roditelje da uz svoja stada i ognjišta čeznu za toplom reči i svojom decom.

Sudbinu srpskih planinskih sela na svojoj koži osetilo je  i 40 starih meštana ovog sela, željnih poseta i razgovora. Mladi su odavde odavno otišli u grad i dolaze povremeno za vikend. Autobuska linija do Pirota, udaljenog 33 kilometra, ukinuta je pre nekoliko godina a posebno je teško zimi i kad se neko razboli.

“Godine pritisle, do sada sam lepo videla, ali vid popušta. Do skora nisam nosila naočare i ne čujem baš dobro”, priča baka Dobrila Nikolić, sa svojih 93 leta.

Branka Lukić (78) dodaje da su ostali stari i bolesni .

“Živimo kako moramo. Kad se neko razboli zovemo Hitnu službu, taksi ili decu da dođu da nas odvezu”.

Lidija (83) i njen suprug Božidar (80) Pejčić kaze da su bolesno i stari i ne mogu ništa da rade.

“Ranije smo čuvali stado ovaca, a sada tri krave i jednog magarca. Tužno je i pusto ovde. Žlejni smo naše dece, željni mladih ljudi”, priča Božidar.

Retke stanovnike ovog opustelog sela na trenutak je obradovala humanitana akciji volontera “Tigar Tajersa” i Opštinske organizacije Crvenog krsta “Dan dobre volje”. Stigla je pomoć ali i prijateljska lica.

“Nema mladih ljudi. Teško se ovde živi. Sada u selu ima oko 200 ovaca i oko 300 goveda i konja na pašnjacima u planini. Nekada se čuvalo i po 5.000 ovaca a odavde je iz seoske mlekare odlazilo na tržište oko 6 vagona kačkavalja godišnje”, priseća se predsednik Saveta Mesne zajednice Toplog dola Božidar Cvetković dok se zahvaljuje darodavcima i gostima.

A kada karavn zamakne iza seoske krivine, bake i deke pokupiće stoku i prebirati po uspomenama uz ognjišta koja se nepovratno gase.

Zoran Panić