PIROT – Galerija „Čedomir Krstić“ u Pirotu čuva likovnu baštinu grada već više od 35 godina sa umetničkim fondom od 187  umetničkih dela, ali i nedostatkom adekvatniog depoa za čuvanje umetničkog blaga i malim brojem zaposlenih.

Izgradnjom zgrade 1981.godine, prvobitno Centra za kulturu, u kome su bile smešteni Dom kulture, Narodno pozorište i Muzej Ponišavlja, Galerija je počela sa radom 7. septembra 1981. godine, najpre u okviru Muzeja Ponišavlja.

Kao izlagački prostori, do izgradnje zgrade u centru grada, korišćeni su foaje Narodnog pozorišta, Mijina knjižara, Ekspres restoran, foaje Oglednog centra Biblioteke, prostorije Muzeja Ponišavlja… Otvaranje prostora obeleženo je Petom godišnjom izložbom Društva likovnih umetnika i pedagoga (DLUP) Pirota a povodom Dana grada. Ovim događajem u kulturi grada stvoreni su pravi uslovi za izlagačku delatnost i organizovanje gostujućih, samostalnih, tematskih i kolektivnih izložbi,kažu u ovoj ustanovi kulture.

Kao samostalna institucija, Galerija je osnovana odlukom SO Pirot na sednici održanoj 26.maja 1993.godine.

Od  22. januara 1999.godine Galerija je promenila naziv u Galerija „Čedomir Krstić“ po poznatom pirotskom slikaru.

–Galerija pored osnovne izlagačke delatnosti , prikuplja, čuva, dokumentuje i prezentuje likovne vrednosti ovog kraja, brine se o čuvanju i unapređenju likovnog nasleđa (fonda) sa legatima, širi i neguje opšte kulturne vrednosti i edukativne programe.  Galerija zapošljava samo tri  radnika i zbog nedovoljnog broja postoji potreba za zapošljavanje više stručnih profila– kaže direktorka Galerije istoričar umetnosti i muzejski savetnik Radmila Vlatković.

Osamostaljivanjem Galerije kao samlostalne institucije u kulturi 1993. godine  izvršen je deobni bilans Umetničkog fonda sa Muzejem Ponišavlja 2001. godine, čime je Galerija ostala bez 38 umetničkih dela, koja su postala deo likovne zbirke Muzeja Ponišavlja.

Tri legata

-Posebnu vrednost Umetničke zbirke čine tri legata poznatih slikara: Čedomira Krstića(10 slika u tehnici ulja), Radomira Antića(10 slika u tehnici ulja) i Milene Mijalković Nikolić(11 slika u tehnici akvarela). U narednom periodu ovim legatima priključiće se i autori: Časlav Colić i Branko Manojlović-kaže Vlatkovićeva.

– Zahvaljujući dinamici izložbenih postavki u Galeriji „Čedomir Krstić“ u kratkom vremenskom intervalu, poklonom i otkupom, prikupljena je značajna umetnička zbirka. Zaključno sa poslednjim Ugovorom o poklonu Galerija u svom fondu ima 187 umetničkih dela, podeljenih u pet zbirki, tri legata i četiri poklona: Zbirka savremenog slikarstva, Zbirka savremene grafike, Zbirka likovnih umetnika Pirota, Zbirka proširenih medija i Zbirka savremene sculpture-naglašava Vlatkovićeva.

Umetnička dela neprocenjive vrednosti čuvaju se medjutim u neadekvatnom prostoru, mogu da se oštete i naslagana su u nekoliko kvadrata. Ova ustanova kulture očekuje da će lokalna samouprava u holu Doma Vojske čiji je odnedavno vlasnik, pronaći prostor za Galeriju za njen izlagački deo i trajni smeštaj umetničkih dela.

–U pregovorima smo o utupanju legata Časlava Colića, kopiste  fresaka, jednog od vrsnih kopista u Srbiji. Uputili smo zahtev “Prvom maju“ da pokretna dela iz njihove umetničke zbirke budu kod nas na čuvanje. Želimo da zaštitimo umetničku zbrku “Prvog maja“. Tražili smo pomoć lokalne samouprave s obzirom da je Dom Vojske vlasništvo opštine da se galerijski prostor prošiti prema holu Doma Vojske. U pitanju je 50 kvadrata. Galerija bi dobila veći izložbeni prostor, mesto za trajni smeštaj svih umetničkih dela i pravi depo, ali i prostor za razne edukativne programe i likovne radionice– kaže Vlatkovićeva.

Na početku XXI veka u zemlji vrlo niskog standarda Galerija „Čedomir Krstić“, uprkos brojnim poteškoćama, uspeva da održi renome stečen pre svega profesionalnim radom i neumornim entuzijazmom ljudi koji su učestvovali u njenoj organizaciji tokom svih ovih godina.

– U trenutku kada Galerija navršava 35 godina intenzivnog rada i postojanja možemo zaključiti da je kao institucija aktivno reflektovala sve značajnije tendencije najpre srpske a onda i šire umetnosti druge polovine dvadesetog i početka dvadeset prvog veka. O tome svedoči jedna izuzetno bogata zbirka umetničkih dela, vredna kulturno-umetnička baština, koja će ostati u nasleđe budućim pokolenjima, kao dokaz o značaju likovne kulture i obrazovanja –kaže direktor Galerije ‘’Čedomir Krstić’’ Radmila Vlatković.

Galerija nema depo

„Galerija u svom fondu poseduje 187 umetničkih dela, koja je dobijali na poklon posle izložbi umetnika. Imamo dela značajnih imena kao što su Divna Jelenković, Dobrosav Milojević, Dragiša Obradović, Dragoljub Stanković, Katarina Djordjević, Jugoslav Ocokoljić, Irena Portnoj, Djura Pavkov, Duška Novaković, Emilija Nikolić… To se sve čuva u nedekvatnim uslovima u priručnom improvizovanom depou, koji je pregradjen ivericom. Po muzeološkim principima, depo mora da ima adekvatne uslove kao što je odgovarajuća svetlost, temperatura i ostali klimatski uslovi. Slike se obično čuvaju na mrežastim ramovima. Mi ih medjutim čuvamo u improvizovanom depou koji je pregrađen i ima police. Na njima se čuvaju sve ove slike i prilikom izlaganja, vrlo je teško doći do njih. Osim slika čuvamo i ostali materijal za izlozbe, postamente, alat. Veoma je tesko doći do slika. Najčešće polovinu fonda moramo da izvadimo da bi došli do traženih slika i da vodimo računa da se one ne oštete. Snalazimo se na razne načine– objašnjava radnik Galerije Vukašin Đorđević.

Zoran Panić