SRBIJA obeležava Dan državnosti u sećanje na Sretenje 1804. godine, kada je počelo oslobađanje od Turske, i isti datum 1835. godine, kada je donet prvi moderni ustav Srbije.
Srpska revolucija, kako ju je nazvao nemački istoričar Leopold Ranke, započeta je Karađorđevom bunom na Sretenje 1804. godine, a završena je decenijama kasnije, zahvaljujući mudrosti knjaza Miloša Obrenovića.
Na Sretenje 1804. godine, na zboru viđenijih Srba sa teritorije Beogradskog (odnosno Smederevskog) pašaluka, koji se dogodio u Marićevića jaruzi u Orašcu, doneta je odluka o podizanju ustanka protiv Turaka i za vožda je izabran Đorđe Petrović. Odluci o podizanju ustanka prethodila je seča knezova, odnosno uglednih narodnih prvaka, koje su dahije preventivno pobile, zbog navodne nelojalnosti. Prvi srpski ustanak najpre je zahvatio krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju i Pomoravlje. Čitav Beogradski pašaluk oslobođen je 1807. godine, ali je sudbinu ustanka odredio ishod Rusko-turskog rata, pošto su Rusija i Turska potpisale mir u Bukureštu 1812. godine.
Prepuštanje Srbije bilo je plod činjenice da je počinjao Napoleonov pohod na Rusiju. Prema rečima Rankea, Karađorđevom bunom započela je Srpska revolucija, okončana uspešnim diplomatskim dostignućima Miloša Obrenovića, decenijama potom. Karađorđe je tokom Prvog srpskog ustanka (1804-1813), u sklopu obnove srpske državnosti, između ostalog ustrojio i niz važnih institucija, poput Velike škole, dalekog začetka današnjeg Univerziteta u Beogradu.
Na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu je donet prvi Ustav Kneževine Srbije, nazvan Sretenjskim, a koji je bio ustrojen po uzoru na francuski i belgijski. Tekst ustava, neobično liberalan za tadašnje prilike, izradio je Dimitrije Davidović, znameniti novinar i srpski nacionalni radnik. Ovakvo ustavno rešenje odmah je izazavalo negodovanje Austrije, Turske i Rusije, zbog čega je ubrzo suspendovan. Velike sile smatrale su ga previše liberalnim – u poređenju sa ustavima evropskih zemalja tog vremena on je to i bio, osim retkih izuzetaka poput Francuske i Belgije.
Kneževina i Kraljevina Srbija imala je potom više različitih ustavnih rešenja: 1838., 1869., 1888., 1901. i 1903. godine. Posle Drugog svetskog rata, od 1945. godine, u potpuno promenjenim okolnostima, Srbija je u sastavu federalne Jugoslavije četiri puta usvajala najviši zakonodavni akt, a aktuelni je usvojen 30. oktobra 2006. godine. To je prvi Ustav Srbije nakon raspada SRJ, odnosno državne zajednice SCG.
(Kraj)
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Danas je Sretenje, dan kada mečka izlazi iz svog brloga na koktel.
Ako je sunčan dan, kao danas, uplaši se od svoje besmisleno glomazne senke, od svog unutrašnjeg ja.
Tada joj nije do ničega, vraća se u svoju pećinu.
To je znak da će ova zima još dugo, dugo trajati.
Sa mečkom ili bez nje.
Bez nje ili na njoj.
Nauk:
Od mečkine senke najviše zazire mečka sama.
У Аустрији и Русији се Сретењски устав сматрао револуционарним актом који угрожава монархијски принцип. На захтев тих земаља и Турске кнез Милош је после 55 дана повукао Сретењски устав.
„Међутим, као и Сретењски устав, Руси и Турци су на нож дочекали и српски предлог заставе. Русе је српска застава асоцирала на француску и идеје Француске револуције. Како би приволео руског конзула да одустане од опструкције српске заставе, кнез Милош му је поклонио златан пехар украшен дијамантима и драгим камењем. Рус је поклон узео, али је наставио да се буни против заставе. После суспендовања Сретењског устава, кнез Милош је покушао да умилостиви Русе предлогом да српска застава буде у белој, плавој и црвеној боји, као руска. То је руски конзул доживео као увреду, након чега је кнез Милош у очају рекао султану: „Окрени је, бре, наопачке.“ Султан је тај предлог прихватио, али је захтевао да се на ту заставу ставе четири звездице као ознаке вазалства. Тако је грб модификован.“