INTERVJU: DOCENT DR DEJAN ANTIĆ O SUTRAŠNJEM MARŠU U PRIŠTNI, „PREŠEVSKOJ DOLINI“ I O KOSOVSKOM PITANJU

Dejan Antić – Šaip Kamberi da se bavi vodovodom i kanalizacijom, a ne da poziva na rušenje ustavnog poretka Srbije

Dejan Antić – Šaip Kamberi da se bavi vodovodom i kanalizacijom, a ne da poziva na rušenje ustavnog poretka Srbije
Podeli:

Albansko udruženje „Čamerija“ najavilo je da će sutra organizovati u Prištini marš za ujedinjenje „Preševske doline“ sa takozvanom Republikom Kosovo, a predsednik opštine Bujanovac Šaip Kamberi pozvao je Albance sa juga Srbije da u što većem broju prisustvju tom skupu. Iz „Čamerije“ najavljuju očekivanja da učešće u maršu uzme veliki broj Albanaca iz regiona koji podržavaju ujedinjenje Preševa, Bujanovca i Medveđe sa „Kosovom“. Tim povodom najavljenog razgovarali smo sa istoričarem dr Dejanom Antićem, docentom Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu.

Gospodine Antiću, kako tumačite sutrašnji marš Albanaca u Prištini koji organizuje udruženje građana „Čamerija“ ?

Samo ime „Čamerija“ koje ovo udruženje nosi govori u prilog činjenici da se radi o iridentističkom društvu čiji je cilj delovanja rušenje postojećeg državno-teritorijalnog poretka na Balkanu. Čamerija ili kako je Albanci zovu „Çamëria“ jeste albanski naziv za oblast koja počinje na krajnjem jugu današnje Albanije, ali zauzima i veliki deo severozapadne Grčke i proteže se od Krfa do Preveze. U Grčkoj to ime nećete čuti, jer je ono simbol iracionalnih albanskih pretenzija na tu zemlju. Zato me ne čudi ovakav vid delovanja „Čamerije“ u Prištini.

IZA MARŠA SE KRIJE VLAST

Ipak, ne dozvolite da vas ni širu javnost zavara ime zvaničnog organizatora skupa. Iako je kao nosilac okupljanja navedeno udruženje građana, potpuno je jasno da se iza cele priče o maršu u Prištini kriju aktuelne albanske političke formacije koje već mesecima miniraju dogovore u Briselu i pažnju sa značajnih pitanja kao što je formiranje Zajednice srpskih opština i rešavanje gorućih problema nealbanskog stanovništva na KiM svesno usmeravaju ka nekim sporednim temama. 

Da li je ideja ovog i sličnih marševa namera da se pitanje prisajedinjenja Preševa, Bujanovca i Medveđe samoproglašenoj „Republici Kosovo“ internacionalizuje?

Kosovski političari albanske nacionalnosti pitanje prisajedinjenja Preševa, Bujanovca i Medveđe samoproglašenoj državi „Kosovo“ otvaraju iz dva razloga. Prvi i po mom mišljenju realniji razlog jeste rešavanje unutrašnjih političkih kriza i problema. Pričom o nekakvom „istočnom Kosovu“ oni demonstriraju patriotizam pred svojim pristalicama i biračima, simulirajući borbu za nacionalne interese, jer osim nacionalizma nemaju šta drugo da ponude građanima Kosova i Metohije. Sa jadnom ekonomijom, gotovo nikakvom privredom, velikom nezaposlenošću i visokim stepenom kriminaliteta Kosmet je crna rupa Evrope. Mladi Albanci napuštaju svoje domove u potrazi za boljim životom, dok je u Prištini vrlo aktuelna borba političkih kartela. U tom kontekstu sutrašnje okupljanje ispred Narodne biblioteke u Prištini možemo razumeti kao izduvni ventil nezadovoljnh građana i svojevrstan performans jednog od političkih kartela na vlasti.

KOSMET CRNA RUPA EVROPE

Drugi razlog svakako jeste pokušaj internacionalizacije pitanja o teritorijalnom statusu tri opštine na jugu centralne Srbije, ali ja ne mislim da albanski lideri u Prištini veruju u mogućnost dobijanja podrške od strane Međunarodne zajednice za dalje rastakanje Srbije. Više je tu po sredi pokušaj da se izmišljanjem novog problema osujete nastojanja srpske vlade za dobijanje podrške evropskih zemalja u pravcu rešavanja kosovskog pitanja onako kako bi odgovaralo i srpskoj i albanskoj strani i kako Srbija ne bi bila gubitnik.

Predsednik opštine Bujanovac Šaip Kamberi pozvao je Albance sa juga Srbije da se priključe maršu. Imate li neki kometar ?

To što je gospodin Kamberi uradio, tumačim kao javni poziv na rušenje ustavnog poretka Republike Srbije, i smatram da takvi potezi ne doprinose harmonizaciji odnosa između Srba i Albanaca niti garantuju mir u regionu. Naprotiv, radi se o opasnoj političkoj vratolomiji koja se može odraziti veoma loše po bezbednost građana juga Srbije. Predsednicima opština Bujanovac i Preševo bilo bi pametnije da se pozabave vodovodom, kanalizacijom i ekonomskom revitalizacijom opština na čijem su čelu, a da se manje bave pitanjima državnih granica.

Smeta li vama kao istoričaru upotreba termina „Preševska dolina“ u medijima?

 Neprestano govorim o tome da „Preševska dolina“ ne postoji kao geografski pojam ili prostor. Taj naziv nema nikakvo geografskog i istorijskog utemeljenja. Prostor koji su velikoalbanski stratezi definisali pod pojmom Preševska dolina predstavlja tri zasebna geografska područja. Radi se o dolini Preševske Moravice (Preševo), dolini Binačke Morave (Bujanovac) i dolini gornje Jablanice (Medveđa). Svakom razumnom čoveku je jasno da je ovde reč o albanskom političkom izumu kreiranom radi lakšeg rastakanja Srbije.

PREŠEVSKA DOLINA NE POSTOJI

 Inače, kada albanski mediji i političari upotrebljavaju termin „Preševska dolina“ znam da to rade svesno i sa namerom,  ali kada taj fabrikovani kvazipolitički izum koriste domaći, srpski mediji, u pozadini su uglavnom dve stvari: neinformisanost novinara ili autošovinizam koji je u velikoj meri stimulisan stranim kapitalom.

Da li je glas Albanca sa juga Srbije toliko važan u rešavanju kosovskog problema? 

Nije i ne može biti. Vidite, u javnosti je stvorena jedna potpuno iskrivljena slika o broju Albanaca na jugu Srbije. Procene broja albanskog stanovništva u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa kojima operišu zvanični politički centri moći u Evropi uopšte ne odgovaraju realnom stanju na terenu. U Medveđi koja se iz ko zna kakvih šizofrenih razloga vrlo često navodi kao deo nekakve „Preševske doline“ Albanaca jedva da ima 7%.  Jedina opština na jugu Srbije u kojoj dominira broj albanskog življa jeste opština Preševo. Međutim, Albanci svesno izbegavaju popise stanovništva, ne samo na jugu Srbije već i u susednoj Makedoniji i na Kosmetu kako bi manipulisali ciframa i stvarali utisak o njihovoj etničkoj dominaciji na ovim prostorima.

KOSOVSKO PITANJE VRATITI U UN

Šta je bi po vašem mišljenju bilo adekvatno rešenje kosovskog problema u ovom trenutku?

Ako imamo u vidu aktuelnu konstelaciju snaga u Evropi i svetu, i činjenicu da stav zapadnih sila prema kosovskom pitanju nije u saglasju sa srpskim nacionalnim interesima na Kosmetu, ne vidim danas drugog načina osim da insistiramo na poštovanju Rezolucije 1244 i vraćanju „kosovskog pitanja“ pod okrilje Ujedinjenih nacija.

Verujem da samo tamo Srbija može dobiti nekakvu šansu i da su briseliski pregovori ovako kako su do sada tretirani od strane predstavnika Prištine jedna obična farsa.


Podeli:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Administratorima juGmedia portala se možete obratiti ovde.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

  1. Jadni mi kada nam ovakvi daju misljenja o situaciji u Srbiji, mali, idi bavi se istorijom, mani se politike…nauci nesto iz istorije…

    8
    10
    Odgovori
  2. Covek isprica i nista ne rece.

    6
    9
    Odgovori
  3. Vola u .... ne bi mogo da 10. novembra 2018., 7:44 pm

    A vodovod i kanalizacija su kao zajebancija? „Docente“ moj, nećeš nikad biti večičina ako se kriješ iza titule a nemaš nikakvo praktično znanje.

    8
    9
    Odgovori