LESKOVAC – Plan upisa učenika u prve razrede srednjih škola u Jablaničkom okrugu za školsku 2013-2014. godinu u raskoraku je sa brojem učenika koji će na proleće završiti osmi razred.
Načelnik Školske uprave za Jablanički i Pčinjski okrug Tomislav Simonović rekao je Televiziji Leskovac da je planom predviđen upis 2.947 srednjoškolaca, a osmi razred završava 2.246 učenika, što znači da su škole nerealno isplanirale 701 mesto.
Simonović je ocenio da su direktori škola najverovatnije pravili planove rukovodeći se brigom da nastavnici ne ostanu bez posla zbog manjka učenika.
Naglasio je da priloženi planovi moraju biti korigovani i prilagođeni realnom stanju.
(Kraj)
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Dakle, nastavnici, ucitelji i direktori skola su opasni.. hahaha… sve pod parolom brige o ucenicima rade kako njima najvise odgovara. Planirali vise djaka iako znaju da nema toliko dece, strasno… Tako nam je sad jasno i cemu sva ona frka oko promena smena sto u Ekonomskoj i Gimnaziji sto u osnovnim skolama, U ekonomskoj direktorka isteruje neki svoj hir „brinuci“ o ucenicima, ucitelji (neki, naravno) bi da prvaci idu pre podne jer ce (Boze moj) biti skoncentrisaniji ujutro… Kako vas bre nije sramota, smirite se i radite svoj posao, ne pravite problem bez problema. Nema razloga da nastavnici ostanu bez posla, ionako su odeljenja pretrpana i nemoguce je raditi sa 35 i vise djaka istovremeno. Zato ne treba da laziraju planove vec da u ovome vide prednost jer ce biti vise odeljenja sa manje ucenika. Takodje, umesto sto se zanose promenama smena treba da usmere svu energiju da deca imaju dobre uslove za rad, da skole koje je nemaju, dobiju fiskulturnu salu i sl.
Kada 701 podelite sa 24 dobijate 30 odeljenja manje. Sta bi to trebalo da znaci. 30 razrednih staresina manje, preko 100 profesora manje, preko 400 (prosecno) ljudi bez prihoda i gladni. I sada je sasvim jasno zasto je potrebno da se neko zamajava koja skola ce raditi pre, a koja posle podne. I moglo je ovo da prodje nezapazeno, a da se na pocetku skolske godine pojavi neko nerazumljivo i stidljivo saopstenje o mogucem broju viska zaposljenih u prosveti koji ce se resiti tako sto ce se dodati izborni predmeti. Tako se do sada resavalo. Izborni predmeti mogu da budu i zaboravljeni stari zanati, pljuvanje u dalj u okviru fizickog vaspitanja, pored saha, plivanja i badmingtona. Samo napred, zamajavjte narod, a dece nema. Dobro ste procitali“ A DECE NEMA“ Ostali su samo profesori, nacelnici, direktori. A da li ce neko odgovarati sto se pojavilo vise stolica od dece, neki direktor recimo,da li ce neko pokrenuti proces odgovornosti izmedju direktora skola, osnovnih i srednjih, da li ce neko potvrditi ovu pricu osim nacelnika skolske uprave, recimo neki direktor neke od skola. Realno bi bilo da svaka srednja skola da podatke o broju slobodnih mesta, a da u isto vreme i direktori osnovnih skola predaju pojedinacan broj ucenika. Neka i jedni i drugi daju sopstvene procene. Iz tih procena ce se videti ko je naosnovu cega izvrsio prebrojavanje. I naravno, da se protiv onih koji su dali nerealne podatke, pokrene postupak smene. Nekome ce ovo biti nejasno, ali se kroz ovakav postupak istovremeno radi i provera svih dodatnih aktivnosti po skolama, koje je neko vec platio. Na primer, u osnovnim skolama ko je radio i kako po sekcijama za odabir skola i da li uopste postoje takve sekcije, a po srednjim skolama na bazi kojih podataka su planirana odeljenja. I jos puno toga se otvara ovom vescu, ali koga je vise briga za obrazovanje.
A KOJ ĆE SVE OVO DA PLATI JEDAN NASTAVNIK PO ĐAKU. ONADA VI FALE KADROVI
Pa ništa čudno – direktori projektuju budući broj učenika na osnovu svojih trenutnih ljudskih resursa. Šta je trebalo drugo da rade? Na kraju krajeva, pa i treba da „prežive“ one škole koje učenici odaberu za to. Škole za to i postoje – da se napravi izbor. Pa neće valjda da načelnik ili neko drugi iz školske uprave ili iz bilo koje druge institucije odlučivati o tome koja će u trenutnom gabaritu ostati a koja neće.
Uz ovo – oni koji naslućuju da će biti manje „željeni“, neka sami razmišljaju – niko im nije kriv što ili nisu više aktuelni (mislim na srednje) ili što se ne rade onako kako bi trebalo da rade (mislim na osnovne).
Ovaj članak (u skladu sa onim kao je napisan) meni lično je ostavio utisak da se pod plaštom kritike direktora (a svi znamo kako se oni postavljaju i koliko Školska uprava uma udela u tome) zapravo krije najavljivanje proglašavanja tehnoloških viškova iz redova nastavnika.
I na kraju da dodam – nekako mi se čini da su pojedini ljudi u „tripu“ kako su mnogo uspešni u manipulacijama. Zapravo im nije jasno da sa strane gledano izgledaju kao „mače upleteno u (svoju spostvenu) kučinu“.
E, to je već pravi matematički problem:
Odrediti zajednički koren sledećih numeričkih izraza:
sve manje dece
sve više nastavnika
sve manje redovnih časova
sve više privatnih časova
sve manje znanja
sve više kupljenih diploma
sve manje obrazovanja
sve više šanse na izborima
Glavno zlo prosvete ovog grada, u poslednjim godinama je samo odeljenje ministarstva prosvete, odnosno nacelnik licno. Poslednja dvojica su izrazito agrarnog porekla i to je glavni razlog sto je ionako teska situacija, postala jos gora.
Licno su njih dvojica, posle upisnih rokova, svojim intervencijama upisivali masu prekobrojnih djaka u „trazenije skole“ (medicinska, ekonomska, pojedina odeljenja gimnazije i metalne…).
Na taj nacin se desavaju bar dva zla:
Otezavaju se uslovi rada u skolama koje imaju prekobrojne, a u isto vreme se javljaju problemi manjka ucenika u drugim skolama. Ti problemi, opet povlace mnogo vece (drustvene i socijalne) probleme za sobom.
Odeljenje ministarstva sa nacelnikom na celu, ne samo da svojim preventivnim delovanjem NE resava probleme prosvete, vec je njihov najveci katalizator. Njihovo umnozavanje problema se pored ovog primera sa ilegalnim upisom ucenika, ogleda i u potpuno ne selektivnom zaposljavanju bez konkursa. U pitanju su radna mesta za koja u samom gradu, u susednim skolama postoje tehnoloski viskovi i nastavnici sa nepotpunim radnim vremenom.
Poznati su primeri zaposljavanja novih ljudi za samo 10% fonda casova, dok u susednim skolama imate nastavnike kojima hvali i po 50 % fonda istog predmeta.
Tako danas imate situaciju da su nekad centralne skole grada (i osnovne i srednje,) prepune nastavnog kadra koji do radnog mesta dolazi autobusima prigradskog saobracaja.
A posle se pitamo sto nam deca neznaju padeze. 🙁