SIROMAŠTVO - MEDVEĐA

Donatorstvo, šta to beše?

Donatorstvo, šta to beše?
Podeli:

Iz Medveđe su se tokom decenija iseljavali ljudi, a mnogi od njih su u velikim gradovima postali istaknuti društeveno-politički radnici, neki i ministri, drugi se obogatili, treći su stekli pozamašne imetke radeći u drugim zemljama, ali su s protokm vremena zaboravili svoj kraj, pa u siromašnoj opštini nema pojedinačnih donacija u smislu veče pomoći najugroženijima.

Donatorstvo je zapravo reč koja se ovde ne izgovara jer donatora nema. Nama je jedini donator Republika Srbija“, kažu u Crvenom krstu.

Ipak, neko se jedne porodice setio, pronašao je, uložio preko 10.000 evra i poboljšao uslove stanovanja u  kući „kovanici“. Reč je Tamari Grujić, autoru i producentru tv emisije „ S Tamarom u akciji“ koja je sa svojom ekipom uredila dom Dejana i Marine Perić sa četvore male dece, u naselju Marići kod Medveđe.

Ona je jedini naš donator, ali i Centar za socijalni rad. Druge ne poznajemo. Možda postoje tamo negde, ali nama ni ljudima lošeg imovinskog stanja koje poznajemo, nikada ni jedan pojedinac nije pružio pomoć. Danas savko sebe gleda“, priča otac Lazara (9), Radovana (8), Maje (6) i Pavline (3).

Perićima su uređene tri sobe: dnevni boravak sa kuhinjom, dve dečje sobe i terasa, kao i kupatilo sa mašinom za pranje i sušenje veša, kupljen kompletan nameštaj, a kuća sa velikim podrumom je okrečena.

Od tada im je sve krenulo nabolje. Stado koza im se uvećalo, kupili su polovnog „juga“ pa sada dečaci ne moraju da gaze blato, a mala Maja je krenula u vrtić u Medveđu, da se druži sa vršnjacima.

Desio im se samo jedna maler od koga još ne mogu da se oporave.

Tragovi gareži na pušnici

Kupio sam svinju od 200 kilograma. Platio je 300 evra. Jedva sam prikupio novac. Stavio meso da se osuši u pušnici, bio neoprezan, založio malo jače i meso nam je sve izgorelo, umalo da i nova pušnica izgori. Srce me boli“, priča Dejan sa tužnim izrazom na licu, inače ćutljiv čovek kao i njegova supruga Marina.

Perići žive ispod planinkih obronaka, na strmini do koje se pešice stiže preko malog mosta. Sem kuće, pušnice i stare staje sa malo sena nema drugih zgrada, kao ni okućnice. „Ovo je miran kraj“, kažu u glas.

Primaju dečji dodatak i socijalnu pomoć a Dejan je majstor, građevinac, pa kada ima posla, a u Meveđi se retko zida i gradi, on je na terenu. Marina je rodom iz Crne Gore, iz Andrijevice kod Berana. Dejan je upoznao dok je tamo radio kao majstor i doveo je u Medveđu.

Više se ne žalim jer sam dobio ogromnu pomoć od Tamare, majstor sam, zdrav sam, sve sam podredio deci, njih da odškolujem, a kada porastu neka sami sebi odrede put. Ovde svuda vlada veliko siromaštvo, svaka druga kuća sastavlja kraj sa krajem i sada vidim da je mnogima potrebna pomoć, možda potrebnija nego nama“, veli naš domaćin.

Dok smo bili u gostima kod Perića, dva starija dečaka su bila u školi, a Dejan je tek doveo Maju iz vrtića.

Ostavljamo ih u renoviranom domu i polako se spuštamo niz strminu. Prolazimo pored veće i lepo uređene kuće. Jedno dvoriše puno mlađih ljudi. „Oni su imućni, dobri domaćini, mnogo rade“, objašnjava nam naš vodič.

Milica Ivanović


Podeli: