Kada pitam studenta u Beogradu, šta im je plan posle studija, obicno čujem, ma palim odozdo. Nema tu perspektive. Gde da radim, šta da radim? Veliko pitanje. Toj deci nije bitna toliko infrastruktura. Njima treba lova, posao, da mogu da žive normalno, da mogu da planiraju porodicu. Hoce li im to neko ponuditi, a da nije uz partijsku knjižicu, mimo njihovih ubedjenja i bez uslova da rade kampanju za tu stranku.

Ovih dana, jedno od pitanja koje mi se vrti po glavi I tera na razmišljanje je, da li je broj stanovnika u Leskovcu manji za 8000 ili 12.290 u odnosu na prošli popis. Kako god bilo, broj je neverovatan i sigurno mora da tera na razmišljanje. Šta se to dešava u Leskovcu, Jablaničkom okrugu, Južnoj Srbiji. Da li ce naša naselja postati fantomska ili će se nešto promeniti i da li je moguće nešto uraditi. Da li je stvarni razlog niska stopa nataliteta. Verujem da jeste jedan od, ali šta je razlog te stope. Kada pitam studenta u Beogradu, šta im je plan posle studija, obicno čujem, ma palim odozdo. Nema tu perspektive. Gde da radim, šta da radim? Veliko pitanje. Toj deci nije bitna toliko infrastruktura. Njima treba lova, posao, da mogu da žive normalno, da mogu da planiraju porodicu. Hoce li im to neko ponuditi, a da nije uz partijsku knjižicu, mimo njihovih ubedjenja i bez uslova da rade kampanju za tu stranku.

Ne bih da pitam političare jer nisu sigurni šta da kažu u ovom periodu, a da im ne utiče na politicki rejting pre izbora. Plašim se da će reći da se bez njih ne može, da su nezamenljivi i da samo oni mogu dovući novac na Jug Srbije, da će dovući investitore da će obezbediti 5-10000 Eurica po radnom mestu istima, da će oni zaposliti hiljade ljudi, a kako ce se zavrsiti te avanture sa onima koji premestaju proizvodnju iz zemlje u zemlju videćemo. Plašim se da će me I možda impresionirati eventualno, da ce inicirati neki grandiozni infrastrukturni projekat po kome će ih sugradjani pamtiti uz povoljne kredite za grad i podršku darežljive vlade ili nekog ministarstva.

Nekako bih izbegao da njih samo pitam i voleo bih da vidim kako jednom mesečno, ali ne u nekom separeu, sednu oni koji kreiraju ambijent za zapošljavanje, a tu mislim pre svega na političare i naše dobre preduzetnike I privrednike kako sednu za jednim istim stolom i pričaju o problemu gore I kao da se on rešava. Da vide kako se može pomoći da naši domaći preduzetnici jačaju, kako da zapošljavaju, koje su moralne norme koje treba da primenjuju,kako bi ih mladi ljudi posmatrali sa poverenjem i ostajali ovde. Ne da sednu sa stranim invesitorima već sa našim ljudima koji generacijama stvaraju i koji moraju da se prodrmaju i osete  korporativnu odgovornost i koji će znati da daju smernice političarima. Da se i politicari prodrmaju i osete politicku odgovornost kako bi olakšali poslovanje, da se i gradjani prodrmaju i osete gradjansku odgovornost. Ej, 13000 ljudi manje, ko će to nadomestiti. Zajebi demagogiju.