ГОСПОДО, НИСМО СЕ  РАЗУМЕЛИ!

ГОСПОДО, НИСМО СЕ  РАЗУМЕЛИ!
Podeli:

Скинуо мајицу, сликао се, променио слику која иде уз текст и одао се писању. Не иде да се једна те иста мајица, на овим врућинама, носи свакодневно скоро месец дана. Што не иде не иде. Чупко, моје „шарено кутре“, је ту поред мене, сада у дневној соби, а недостаје само „школа поред реке“.

Све је на своме месту, бар на први поглед, и онако како треба за моју причу о слици. Па, да почнем.

Елем, док је изнад мојих текстова била слика на којој сам само ја, никада, али дословце никада, ми  није пришла, у лесковачкој чршији, непозната особа да ми „држи банку“, илити предавање; да ме саветује или пропитује о томе зашто, како и о чему то ја пишем на страницама Југмедие. Никада!

Међутим, све се је нагло променило, од како је изнад мојих текстова слика на којој смо Чупко, моје „шарено кутре“ и ја, код „школе поред реке“.

Сваког дана  али буквално свакодневно, бивам заустављен у чаршији, од мени непознатих особа, да би ми одржали лекцију о томе шта да пишем и о коме да пишем; да морам много оштрије и критичкије да пишем о СНС, о лесковачком градоначелнику и његовим поступцима, о коме они свашта знају, па чак  То и То, и да лесковачка јавност мора о томе бити упозната и обавештена. Сретну ме, погледају Чупка па опет мене и директно: Ти пишеш за Југмедиу? Да, кажем. Е, па да ти кажем, унесе ми се непознати лик у лице, и онда крене оно чувено: бла, бла, бла…Имам осећај, док не угледају Чупка, нити знају ко сам, нити знају шта сам. Али, када виде Чупка и мене заједно онда им се „отворе видици“ и крену ђутуре да причају своју причу. (Чупко је постао много познатији од мене у лесковачкој чаршији).

Сви ти свакодневни сусрети су ми врло мучни и најблаже речено, смучили су ми се. Не могу, свакој особи да причам исту причу: Господо, нисмо се разумели!? Ја не пишем по поруџбини, не пишем колумне јер нисам колумниста, нисам хроничар овог и оваквог лесковачког каразамана(био би То безобразлук са моје стране, поред живог Саве Димитријевића); нисам морална громада па да у текстовима моралишем, а још мање сам двадесетчетворно каратни  демократа који је посисао сва демократска весла и постулате од античких времена до данашњих дана, па само дели демократске пацке и поуке, лево и десно.

Ма, јок море! Ја, само, чак и за мене непознатог разлога и порива, пишем „неке“ текстове, ваљда из чистог литерарног егзибиционизма, и износим ставове и мишљења за које не очекујем, ни у сновима својим, а камо ли тек на јави, да постану прихватљиви и  меродавни,  нити пак обавезујуће „звезде водиље“  публикума, који их чита.

Ма, таман посла!

Пишем оно што мислим и осећам, без икаквих зазора или цензуре, све време водећи рачуна да никог лично не увредим, а врло често, само на штету редакције Југмедие и моје другарице Милице.Тек толико да се зна.

Поучно рече и написа, на Југмедии „дете из наш сокак“, Мицков син Драган; да га не цитирам него само препричам: Када видите на врху неког текста, на порталу Југмедие, моју слику са Чупком(ето, зашто је важна слика), а на крају текста моје име и презиме(и др са тачком или без ње) немојте, ко бога вас молим, даље  да читате. Нема потребе за узрујавањем, нелагодом, бесом, нервирањем и свим оним што би доживели читајући мој текст.

Прерипите га. Из места. Тако ће вама бити лакше, а и мени са вама.

Сигурно се питате због чега све ово пишем? Зашто падам у замку, толико видљиву, Фројдових омашки и Јунговог колективно несвесног? Зашто се „вадим“ за своје писање када знам за старо правило: Неје мајка карала сина Јована што се коцка, него што се вади!! Све ја То знам, нисам у цвету младости, али ипак пишем о томе.

Па, да вам кажем.

Пре неки дан, у уторак, срела ме је, испред робне куће у центру Лесковца, госпођа у зрелим годинама и видевши нас заједно Чупка и мене, пришла нам и без увода прешла у уличне интимности: оговарање и алапачарење. Она је професорица у најелитнијој лесковачкој школи, и само хоће да ме упозна шта се све скандалозно догађа у лесковачкој просвети и школи у којој ради; наравно,последњих година,од када је СНС на власти у Лесковцу; док је за време владавине демократа, лесковачка просвета и школа где ради, били за углед. Удави ме, својом причом. Када сам, некако дошао до речи ја јој кажем: „Госпођо, погрешно смо се разумели! Ја, мислим да је најгора владавина Лесковцем, у свим животним сферама, била за време ДС, а да је Коцић градоначелник Слободан звани Бојта, најгори, без конкуренције, градоначелник у историји Лесковца као града.“

Она, професорица, ме зачуђено гледа, и тад јој кажем:

„За мене је, господин Цветановић најспособнији и најбољи градоначелник од када је Лесковац постао град.“ 

„Ви То, господине Нешићу најозбиљније мислите?“, пита ме дотична персона. „Најозбиљније“, кажем ја; овога ми крста и насред улице се трипут прекрстим. Наравно, како ђаво никада не спава, ја учиним велику грешку, и уместо „да си идем својим путем“ ја је упитам: „Па, када Све То тако лепо знате, што Ви све То не напишете. Ваљда сте писмени, драга госпођо?“

Док она мени, ни пет, ни шест: „Срам да те буде, џукело стара!“  Лепо. Окрете се, и оде.

Не би драги публикум у овом мом гесту требао да види испуњење оног хеленског начела о демократији, и понашању на њеним агорама, већ пре његову декаденцију; коментатори о мени могу све, од Хитлера, Гебелса преко Сороша до НАТО полтрона и послушника , све и свашта,шта год им падне напамет. И не само о мени него и о супрузи, породици, а тек о брату, То ни пас са маслом не би прогутао. (Нико ме није силом терао, нити био по ушима, да пишем). Међутим, без обзира на те моје ставове, коментарисање мојих текстова све више се сада попуњавају первертираним садржајем, чију безобалну малициозност сасвим коректно подносим, што није крунски доказ да се демократски понашам.

Није код мене оно мафијашко –  ништа лично! Све је код мене лично. Све.

И то ваше ратничко узбуђење када пишете коментаре, и тај ваш атавистички порив кога обавезно прати чачкање замишљеног противника, тј. мене. Све ми је то људски и веома занимљиво и забавно, поготову што себи не придајем никакав значај, нити мислим да имам било какав утицај на јавно мњење Лесковца.

То што ја најискреније мислим да је владавина ДС, са Бојтом на челу, била најнеспособнија лесковачка власт, а он најгори градоначелник у историји Лесковца, не дисквалификује ме да, исто тако најискреније и са пуним правом, мислим да је господин Горан Цветановић најбољи и најспособнији градоначелник кога Лесковац има, од када је постао град.

Тај свој став износим као чињеницу, а не као захвалницу за учињену услугу. Ма, боже се сачувај. Никада нисам био у кабинет господина Цветановића, никада му нисам сам тражио било какву услугу, нити ми градоначелник Цветановић за било шта треба, нити  ја њему требам.

Међутим, има једно, „али“; мени је Цветановић др Горан итетако потребан, прво: као вишедеценијски пријатељ, и друго: зато што је лекар, а ја сада 22. овог месеца пуним 70 година, и мислим, односно са сигурношћи знам, да ће ми за једно 20 до 25 година када почну „пипке  да ме ваћав“ и да се полако али сигурно почнем да „примицам накуде Шпитаљ“, др Горан бити изузетно потребан.

Када сагледате ово написано, само мало са замислите, и немојте да тумачите стварност и мој живот онако како вама одговара и да верујете како можете агресивним препорукама воду да претварате у вино и да цео Лесковац нахраните са седам библиских риба.

Леп дан, и свако добро.

др Вјачеслав Нешић


Podeli:
Ja lajem, kutre si ćuti

Meni gospodin na sliki liči na gasterbajtera iz Sisince koji po neukusu u oblačenju imitira gazde iz Švajcarsku, a po uredjenju stana na velikog grešnika koji se nada Carstvu nebeskome ako što više ikona i kandilo okači na zid i glumi skrušenog vernika i bogotražitelja… I još traži da se nad njegovim pisanijem zamislim…
Ма, јок море!
Ма, таман посла!
Pa nisam mu ja neka bibliska riba!

cunu mu ruku. Tačka!

Pa za tolko su „drugari“ da mu cune ruku

Lepo si joj rekao, Profesore. Profesorka bi htela kao i mnogi drugi da tuđim …em gloginje mlati. Uzgred, ja bih te prepoznao i bez Čupka. Vidiš ti istorijske nepravde: Broza je Rex spasio, a ti ga zbog Čupka …buješ.

Primer kako se leče lične frustracije pisanjem tekstova po portalima…Samo se pitam da li ih ikada izleče ili maltretiraju ovaj narod svojim egzibicionizmom…

dobro je dok ne pravi \"festivale\"

Od naše pare.

@Ja lajem, kutre si ćuti stvarno ste od same zlobe nacinjeni. Profesor Nesic je na Tehnoloskom bio daleko najmodernije, najbolje i stilski najdoteranije obucen od svih uposljenka na fakultet. Pitajte kog kod hocete o oblacenju Nesica, svi do reda ce vam ovo isto reci. Daleko je, nacin oblacenja, Nesica od neukusa. A, vi doticni komentatore nastavite da lajete, sto vam i prilici.

Gradjanin iz grad, tatko i deda isto gradjani

Pitam se kada li ce moji sugradjani shvatiti da ODELO NE CINI COVEKA !? Svi na zapadu i istoku su shvatili, jedino Leskovcani trpe za leba da bi kupili original patike, majce, trenerke,farmerice,dukserice…

Ti se opet ponavljaš, gospođo. Napomeni obavezno koji je leskovački velikan slikao ovu čuvenu fotgrafiju prepunu kič elemenata.

Kolko pare za tu sliku iznad tebe sto je nacrtano kuce mnogo mi se svidja

Bejase jedan novinar,za ove mlade,zvao se Svetolik Mitic,koji se na kraju svojih predivnih priloga na TV Bgd.gledaocima umesto dovidjenja obracao,,svako dobro,,V.N.svako dobro.Nemam komentar.Takav Vam je tekst da ne moze da leci moje frustracije.

Razumeli su građani dobro, Soroševci žele nasilno da zasednu u fotelje, vrate nas u žute godine i opet pljačkaju kao nekada, ali neće moći, Srbija je danas demokratska zemlja, svoj stav ljudi izražavaju na izborima i jasno su rekli u kakvoj zemlji žele da žive.

IP adresa poznata redakciji ...

Evo šta se dogodi kad se satiru tumače ogladneli botovi…
p.s. Zato što volite da glasate sada se selite za Beograd da tamo glasate?

Ikone su prekrasne, nisam video lepse. Slika je vrlo lepa. Namestaj vidi se po porudzbinu da je radjen. A sada o tekstu. Profo, ti li si sam tekst pisao, ili ti je neko drugi ruku drzao. Ne prilici da nekog hvalis. Nekako ne ide uz tebe. Pogotovu Meska?!?

Ukusi su kao ass. Središ kuću kao zilot da bi se verom svojom …čio.

Lekovcani, da li ste svesni da lupate svasta kada govorite o kicu. Prof Nesic sigurno ima jednu od najboljih kolekcija slika u Srbiju. A ikone sto ima to mozda samo neko u Beograd.To je cudo nevidjeno. A lupetate o kiceraju. Nemate mozak.

Hilandaru, ako neje i lepse :)

Redakcijo, objavite komentar.

Sudeći po upornosti, skribomanstvu i po gornjoj fotografiji, cenim da bi drug/gospodin kanda hteo da zasedne na tron (malo)građanskog episkopa. Odlično mu ide, sledbenika trenutno ko pleve.

Gospodo,razumeli smo se!

„Тај свој став износим као чињеницу, а не као захвалницу за учињену услугу. Ма, боже се сачувај.“Kazi, ne stidi se. Goran i ja smo KUMOVI.Tacka

Možda je Anuška već prolila zejtin a
izgleda i kao da je već počela smena
http://rs.n1info.com/a333091/Vesti/Vesti/Urednica-Fridom-Hausa-Sve-autoritarnija-vlast-u-Srbiji.html

wpDiscuz