LIFFE: REDITELJI O ODNOSU EU PREMA FILMOVIMA IZ BIVŠE JUGOSLAVIJE

Hrvatski reditelj: Evropa nas smatra za ljude i narod drugog reda

Hrvatski reditelj: Evropa nas smatra za ljude i narod drugog reda
Podeli:

Govoreći o mestu koje imaju fimovi sa prostora bivše Jugoslavije na velikim festivalima, posebno u Evropi, hrvatski reditelj Zrinko Ogresta je ocenio u Leskovcu da su narodi bivše Jugoslavije još uvek drugog reda za Evropsku uniju.

Smatram da smo mi za njih još malo ljudi i narodi drugog reda. Sve drugo što bi vam reko bila bi floskula. Hrvatski reditelji imaji iskustva, da, recimo, šaljući filmove na preglede na Kanski festival, pre nekoliko godina, kada smo radili filmove na pravoj vrpci, kada su se filmovi slali u onim velikim kutijama, da je bilo kolega da su filmove slali, a da kutije nisu otvarane i da filmovi nisu pregledani. Pretpostavljam da se kutije nekih drugih kinematografija sigurno otvaraju. To osećamo i na svim drugim nivoima“, kazao je Ogresta na konferenciji za medije u okviri Festivala filmske režije LIFFE, dodajući da reditelji sa ovih prostora na velikim festivalima i smeštaj dobijaju nižeg kvaliteta od evropskih kolega.

Nadovezujući se, slovenački reditelj Karpo Godina, koji je još i direktor fotografije i scenarista, ocenio je da narode u bivšoj jugoslaviju Evropa degradira i u pogledu filma i u pogledu hrane.

Nema žanrovskih filmova

Na LIFFE se iz rediteljskih krugova čulo da je najlakše snimiti depresivni film, te da nema žanrovskih, poput komedije i ljubavnih filmova. Bosanski reditelj Alen Drljević kaže da još ima potrebe za filmovima sa ratnom tematikom. – Još nam fale oni dubokih, a ne površni. Vrlo je malo koji se ozbiljno bave tom tematikom“, kazao je reditelj čiji je film „Muškarci ne plaču toplo primljen kod leskovačke publike

Znatno je teško dobiti pažnju reflektora velikih festivala. Ne zna se podatak da festivali poput Berlina, Venecije i Kana svake godine otvaraju samo dva mesta u glavnim programima za jugoistočnu Evropu. I za ta dva mesta  konkurišu svi filmovi iz tog regiona, ne samo iz bivše jugoslavije, pa je vrlo teško dobiti mesto na takvim festivalima iako imate dobar film. To nas nedemotivira da stvramao dobre filmove, a to pokazuje i ovogodišnja produkcija. Na ovom području se rade ne samo dobri filmovi, nego se gotovo u svim filmovima susrećemo sa relevatnim sadržajima i to je ono što, čini mi se, i festival LIFFE čini posebnim“,istakao je Godina.

 

On je upoređivao i kvalitete filmova iz eks Jugoslavije sa evropskim.

Ako se uporedi naš region sa nekom velikom Francuskom, velikom Italijom, sa Nemcima, ja mislim da se tamo pojave u gomili filmova, jer oni snimaju po 200-300 filmova, pojavi se nekih 5 filmova koji idu iznad proseka, a ovo što gledamo kod nas daleko ih nadmašuje“, zaključuio je Godina.

Reditelji Karpo Godina i Zrinko Oresta, prošlogodišnji dobitnik Gran pri „Živojin Žika Pavlović“ na LIFFE za film „S one strane“, kao i srpski glumac Goran Cvijanović, članovi su žirija ovogodišnjeg LIFFE, za čiju selekciju Cvijanović veli da je „dobra, uzbudljiva, konkurentna, podseća na neka dobra stara vremena“.

Inače, o tretmanu filmova sa ovih prostora u Holividu, govorio je i producen filma „Oslobođenje Skoplja“ Robert Naskov. Ovaj film je prošle godine bio makedonski kandidat za „Oskara“, a pre toga Naskov se još dva puta takmičio za ovo prestižno holivudsko priznanje.

Ako nemate američkog agenta i distributera, onda nemate tamo šta da tražite, koliko god imali dobar film. Ja, ipak, mislim da smo se mi dobro predstavili, bile su dobre reakcije, posete projekcijama su bile dobre, zahvaljujući Radetu Šerbedžiji, ali to je sve“, zaključio je Naskov, čiji se film takmiči na leskovačkom Lajfu.

Milica Ivanović

.


Podeli:
  1. Pitanje Hrvata na ovim prostorima je prosto fenomen. Oni su se osećali zapostavljeno i poniženo u Austrougarskoj, pa su zahvaljujući glupošću Srba jedva dočekali da iz pomenute monarhije uđu u novu SHS. Vrlo brzo im je i ona bila tesna i poleteli su u zagrljaj nacistima odbacujući i pljuvajući po svemu što ih je povezivalo sa Jugoslavijom. Ponovo su međutim iskoristili glupost Srba, istorijski momenat i ušli u novu Jugu. Mada su većinski ipak podržavali nacističku NDH od Tita su dobili Istru na poklon. Pogađate šta se onda desilo? Opet ne valja Juga pa se iz nje izlazi, ali se hrli u nove velike saveze. Hrli se u NATO i EU. I evo danas, čudnog mi čuda, ne valja ni EU.

    • Osim naslova, valja pročitati i tekst. Ovaj intelektialac govori o celom prostoru bivše Jugolsavije

      • Treba znati istoriju 23.09.2017., 18:51

        Neki smo gradili Yugu, neki su je rusili. Nismo isto jugmedijo

        • jugo nostalgicar iz inata ziv 26.09.2017., 13:44

          Samo da se zna da me je ovaj gospodin Ogresta odusevio, a za starom Jugoslvijom i u grobu ima da se prevrcem. To je bila moja Evropska unija, koju su secikese, ratni profiteri, strani placenici u liku domacih izdajnika, rasturili. Na moju veliku zalost najvise su nagrabusili oni koji su najvise branili ovu drzavu. Pri tome Milosevica svrstavam u coveka koji slusa zene i iz toga pravi gluposti. Njegova se zena zvala Mira.

Comments are closed.