Humanitarku jedva spasili sa Radan planine

Humanitarku jedva spasili sa Radan planine
Podeli:

Medicinska sestra u penziji Zorica Arsić, koja živi na Radan planini i koja svake zime prelazi kilometre da bi pomogla bolesnima i starima u podradanskim selima, posle nekoliko dana smrzavanja, bila je primorana da i sama zatraži pomoć prijatelja.

Na Radan planini se temperatura kretala od 25 stepeni preko dana do 30 preko noći, a stanje je pogoršavala i situacija sa nedostatkom struje.

Moje promzline liče na opekotine, celo telo me boli od hladnoće. Nikada ovako u životu nisam premrzla, a više od decenije zimujem na Radan planini“, priča Arsićeva, koju su prijatelji dovezli u Leskovac kod porodice.

Zorica Arsić je pozvala u pomoć Gorana Jovića iz Lebana, inače predsednika Regionalne privredne komore.

Ni jednog momenta nisam oklevao, jer je reč o velikoj humanitarki, koja je za svoja humana dela dobila i nagradu „Kapetan Miša Anastasijević“, već sam pozvao prijatelje sa terenskim vozilima. Jedva smo stigli do Radana, preko Orana i Ivanja“, priča Jović.

U akciji spasavanja učestvovali su Lebančani sa četiri džipa, koji su teško probijali smetove. Usput su i sami morali da zatraže pomoć nadležnih službi iz Bojnika jer su se zaglavili u snegu.

Put se nije ni raspoznavao, vozili smo po sećanju. Morali smo više od sat vremena da čekamo na pomoć iz Bojnika“, priča Jović.

Iako premrzla, Zorica Arsić je svoje prijatelje ipak dočekala rakijom i taradicionalnom pogačom.

Ja sam se spasila, ali moja dva pauna su nestala, jedan je uginuo, drugi je nestao. Uginule su i misirke, a kokoške nisam mogla nigde da vidim. Jedva čekam da se vratim nazad“, priča i plače ova humana žena.

Do ovakve situacije ne bi zapravo došlo da je bilo struje, budući da je grejanje u kući Zorice Arsić na Radan planini povezano sa strujom.

Struje nije bilo 4 dana u nekoliko sela podno planine, pa peć nisam smela da ložim. U međuvremenu su popucale sve cevi“, žali se ova premrzla žena.

Milica Ivanović


Podeli: