MENTALNO ZDRAVLJE – PSIHIJATRIJSKO LEČENJE I DALJE TABU TEMA

ISTINE I PREDRASUDE: Zašto nas je i dalje sramota da posetimo psihijatra (VIDEO)

Odlazak kod psihijatra je kod nas i dalje tabu tema, a to je veoma pogrešno. Psihijatrija je grana medicine koja je veoma napredovala i koja je neophodna ljudima, koja pomaže i olakšava život
ISTINE I PREDRASUDE: Zašto nas je i dalje sramota da posetimo psihijatra (VIDEO)
Podeli:

Kod nas se mentalni problemi i dalje kriju i negiraju, umesto da se leče kao i fizičke tegobe, upozoravaju stručna lica.

Pacijent leži na kauču i priča o svom zamršenom detinjstvu dok zamišljeni čika sa naočarima sedi na fotelji odsutno zapisujući nešto u notes – slika je koju o psihoterapiji šire popularne knjige i filmovi. Ali, reč je samo o jednom u nizu stereotipa koji prate ovu profesiju

Psihijatri zapravo pomažu da se suočimo sa teškoćama na pravi način i uz podršku stručnjaka.

Podizanje svesti o značaju provere psihičkog stanja treba i može da se promeni. Ako vas zaboli zub, idete kod zubara i to je potpuno normalno. Treba da učinimo i da bude potpuno normalno da svako ko, recimo, ima porodičnih problema, potraži savet stručnjaka kako bi ih rešio„, poručuju psihijatri.

Načelnica Službe psihijatrije u Opštoj bolnici Leskovac Tatjana Jovanović smatra da u Srbiji i dalje postoje predrasude u vezi sa odlaskom kod psihijatra, jer se mnogi u tim situacijama osećaju stigmatizovano. 

To su naravno predrasude koje su najčešće proizvod neadekvatne ili nedovoljne informisanosti populacije, baš kao i strahova, najčešće neosnovanih. To su inače i razlozi koji od stavova prave predrasude, što je otežavajuća okolnost u radu sa pacijentima, jer su, pored opterećenja sopstvenim tegobama, opterećeni i time šta će okolina da kaže„, objašnjava ona.

Velika tabu tema je da su ti ljudi opasni po okolinu.

Ljudi kod kojih postoji taj problem se vrlo često stigmatizuju, obeležavaju i izmeštaju na različite načine iz zajednice, bilo da je to fizičko izmeštanje ili da se radi o socijalnoj marginalizaciji. Na žalost, ove pojave postoje i danas“, naglašava Jovanovićeva.

Mnogi ovakve probeme pokušavaju da reše u krugu porodice, sa prijateljima i rođacima.

I to jeste dobra praksa, ali samo na početku problema. Postoje ljudi koji psihički problem nose jako dugo i tek posle nekoliko godina dođu kod nas, što je frapantno. To je ono na šta rreba da utičemo: da se problem na vreme prepozna i leči, kako ne bi postao još veći“, naglašava.

Ceo razgovor sa doktorkom Tatjanom Jovanović pogledajte na linku ispod:

MITOVI I ZABLUDE

Sad će meni tamo neko da kaže šta ja treba da radim“ – To je česta reakcija naših ljudi kad im neko predloži da posete psihijatra ili psihologa, koji zapravo ima za vilj da natera pacijenta dapreuzme odgovornost za svoje potupske i odluči šta je najbolje za njega.

Nisam lud da idem kod psihijatra“ – Ne znači uvek da imate ozbiljan psihopatološki poremećaj. Psihoterapeut je obučen za rad sa raznim problemima koji su prisutni manje-više kod svih nas.

Čemu mi služe prijatelji, oni će da me posavetuju?“ – Mogu vam, donekle, pomoći prijatelji i bliske osobe, ali psihoterapeut objektivnije sagledava vaš problem i situaciju od njih.

Dragan Marinković

 


Podeli:

Odlazak kod psihologa ili neutopsihijatra nije sramota.Mi trebamo da budemo svesni da zivimo u veoma teskom vremenu,u kome se novac daje na kasicici gradjanima Srbije.To je glavni uzrok nezadovoljstva mnogih mladih ljudi.Uostalom,najbogatiji ljudi danasnjice imaju svoje psiloge ili neuropsihijatre.E sada,druga je prica sto su pojedini neuropsihijatri poprimili i suvise od svojih pacijenata i sto svojim potezima iskazuju eksentricno ponasanje(npr. farbanje kose u braon boji po starim danima)!

Skoro je u teretani dolazio jedan medicinski brat koji radi na neuropsihijatriji i predstavljao se kao lekar!To je krivicno delo laznog predstavljanja,to je jedna u nizu negativnih stvati vezanih za neuropsihijatriju.

Dovoljno je baciti pogled na slike na profilu nekih psihijatara, na osnovu slika videti da nisu saglam, pa pobeći glavom bez obzira sve peticama u pedu.

„Skoro je u TERETANU“.

Meni za sada psihoterapeuti i psihijatri ne trebaju, ali srećan sam što je novinar posetio psihijatra.

Ne pomaže voda, majko

La Folie, za imenTovanog okupiti konzilijum, četu, brigadu svetskih eksperata :-)

Zasto mi niste objavili komentar u kome sam rekao da su neuropsihijatri, neurolozi i hiruzi, najvece dno Srbije, jer su zaposljeni na drzavno jasle, a uzimaju pare od porodica pacijenata. Mi sa juga sto se vise krecemo navise sve vise nadljamo. Nedao vam bog da zavrsite na lecenje u Nisu, Beogradu. Neobjavljivanje ovog komentara dajete vetar u ledja ovum lopovima, posto drzavne inspekcijske sluzbe sluze samo za politicke propagande i hapsenja u politicke svrhe.

wpDiscuz