DIMITROVGRAD – U selu dimitrovgradske opštine Gornji Krivodol na Staroj planini, koje se nalazi na granici Srbije i Bugarske, u toku je druga Letnja škola arhitekture Balkan-arhitravA iz Dimitrovgrada, a pod pokroviteljstvom Inženjerijske komore Srbije . 

Dvanaest studenata završne godine arhitekture iz Srbije i Bugarske i njihovi profesori sa Univerziteta u Nišu i Sofiji izučavaju tradicionalnu arhitekturu ovog kraja i u praksi proveravaju ono što su naučili na fakultetima.

U Gornjem Krivodolu živi samo četvoro stanovnika, poslednji čuvari ognjišta. Rekonstrukcijom  kuća  neće biti samo očuvana tradicionalna seoska arhitektura, već se stvaraju uslovi za oživljavanje kraja i razvoj turizma u ovom delu Stare planine

Učesnici Letnje škole kažu da je zajednički rad veoma inspirativan i da je razmena iskustva korisna.Jezik nije nikakva prepreka jer, kako kažu, oni govore zajedničkim jezikom arhitekture.
“Mislim da je veoma važno da ono što učimo iz knjiga i što je teorija primenimo u praksi, odnosno na terenu. Povezujemo teoriju i praksu i upotpunjujemo svoja znanja. Verujem da će  ovo što radimo dati dobre rezultate”, kaže student iz Sofije Mario Radev.

Studentkinja iz Niša Andjelina Pančič dodaje da se u početku nisu razumeli, ali su brzo nestale sve jezičke barijere medju njima.

“Sporazumevamo se malo na srpskom i bugarskom a tu je i poneka reč na engleskom i francuskom jeziku. Veoma brzo smo  se razumeli i sve se odvijalo bez problema”, kaže Pančićeva.
Studenti i profesori su smešteni  u Nastavnoj bazi Veterinarskog fakulteta u selu Gornji Krivodol. Cilj Škole je da se  upoznaju sa vrednostima tradicionalne arhitekture i daju idejna rešenja za uređenje napuštenih zgrada u centru ovog staroplaninskog sela.

“Arhitektura sa obe strane granice je gotovo ista. Treba da sačuvamo našu tradiciju. Lepo je što se ovde ideje rađaju pod otvorenim nebom, a ne u učionicama fakulteta. Ideje odražavaju duh mladih arhitekata”, kaže dr arhitekture Vihren Bakardžijev, glavni asistent Univerziteta u Sofiji.

Asistentkinja Arhitektonskog fakulteta u Nišu Milanka Vasić kaže da studenti u selu  mogu da vide karakteristike i lepotu arhitekture, da je uoče u proporciji i kako ona izgleda.

“Oni će probati sve to da „pročitaju“ na ovim objektima i da je kroz svoje idejne projekte prenamene istaknu i obogate novim sadržajima. Ujedno mogu da daju ideje kako bi lokalna samouprava mogla da uloži da ove zgrade budu korisne i da oživi ceo kraj”,  kaže Vasićeva.

Zoran Panić