Jezero Ćelije, raj pod svodovima Kopaonika i Jastrepca

Jezero Ćelije, raj pod svodovima Kopaonika i Jastrepca
Podeli:

U prelepom kanjonu reke  Rasine pored samog magistalnog puta koji vodi od Kruševca ka Kopaoniku, odnosno Sandžaku i Kosovu i Metohiji, a koji se odvaja desno sve do sela Zlatari, prostire se jezero Ćelije, koga meštani nazivaju i zlatnim, verovatno zbog odsjaja jata riba, ali i unosnog ribarenja.

Okruženo Kopaonikom i Jastrepcem i na obodima borovom šumom, jezero, zapravo veštačka akumulacija jedne od najčistijih voda za piće, sa blagom svežinom i blagim padinama, predstavlja još neotkriveni raj za masovniji turizam.

Sliku ove idile upotpunjuju ribari i ljubazni meštani i njihove priče o nastanku ovog jezera iz koga se vodom za piće snabdevaju opštine Kruševac, Trstenik, Varvarin i Ćićevac.

Priče su već zauzele mesto u legendi, tamo gde se još žali za stotinak iseljenih, porušenih i preseljenih domova kako bi se napravila brana i formiralo jezero, sećanja sežu do 1971. godinu kada je neko, bez znanja meštna odlučio da pravi veštačko jezero, dovodeći vodu iz bogate Rasine iz pravaca Brusa.

LEGENDE

Na kraju je sve ispalo dobro, ali osamdesetogodišnja braća Miljko i Milan Virijević iz sela Ćelije pričaju da je bilo “povuci-potegni”, da je milicija često intervenisala kako bi seljane naterla da se isele, “ali nisu upotrebljavali silu”, te da su meštani četiri sela pešice putovali u Beograd i ušli u kabinet čuvenog komunističkog funkcionera i gospodina Aleksandra Bakočevića.

“Sve je počelo bez znanja meštana Zlatari, Ćelije, Sudimci i Vasići. Nije bilo nikakvih dogovora niti sastanka sa žiteljima, pa smo bili primorani da fizički zabranimo gradnju brane. Bilo je čestih razogovora sa policijom koja nam je priprećivala ali nikad nije upotrebila silu. Tadašnji predsednik mesne zajednice i odbornik u opštini Brus Živan Čolić  je bio na mukama jer su u piatnju bili njegovi žitelji i njihova domaćinstva i porodice dovedeni u pitanje. Ni  tadašnji predsednik opštine Brus Ivan Kljajić nije bio ravnodušan, bio je na teškim mukama kako da se reši ovaj problem. Grupa od oko 180 ljudi zaputila se u Beograd i bili smo primljeni kod Aleksandra Bakočevića na razgovor. Sve što smo tražili – dobili smo, pristojno isplaćeni i sazidali nove kuće na drugim lokacijama. Međutim, nismo tada znali, eto, niko nam nije lepo objasnio da će u jezeru biti voda čista kao suza, za piće. Govorili su da je cilj izgadnje brane da se zaustavi mulj koji ne bi dozvolio da se Velika Morava izliva”, priča Milan koji čuva stado pored jezera.

HRABRI GORŠTACI

Jezero Ćelije je dugačko 13 kilometara a najveća dubina je 40 metara upravo na samom početku brane u Ćelijama, dok u Zlatarima, ima najveću širinu od 400 metara i najmanju dubinu, pa je baš na tom mestu i najpogodnije za ribolov.

A o čistoći jezera govori i činjenica  da je puno rakovima i školjkama koje zadaju muke ribolovcima jer im skidaju mamce sa udice. Iznad rudnik za ribolovce – šarani, amuri,  tolstolobikovi, somovi, smuđevi, linjakomi, zatim, bogastvo štukom, kao i belom ribom, deverikom, karašem, bodorkom, belicom, crvenoperkom, sunčicom…

Lovna sezona je tokom cele godine a špic od 15. juna, kada se otvara i mrestilište na kraju jezera u selu Zlatari, pa sve do kraja oktobra.

Ribolovaca je ovde najviše iz Kruševca,  Aleksandrovca, Brusa, Kuršumije, Blaca i Prokuplja, mada ih ima iz svih gradova iz okruženja, iz čitavog Rasinskog i Topličkog okruga, a ribočuvaska kontrola USR „ Rasina“ iz Kruševca besprekorno obavlja svoj posao.

Ko je u jezero Ćelije jednom zabacio udicu i ko je mirisao čistu svetlosnu vodu, borovu šumu, cvetnu prirodu ispod Kopanika i Jastrepca, taj se u ovozemaljski ćelijsko-zlatarski raj zaljubio na prvi pogled.

Nažalost, ovde ne postoji seoski turizam, pa ovu divlju lepotu možete videti samo na jedan dan ako nemate za prijatelja nekog od vlasnika mnogobrojnih vikendica.

Vukašin Stevanović


Podeli: