JOŠ sat i počinje predizborna tišina i ja ne znam kako ćemo preživeti ta dva dana do Đurđevdana, bez političara koji obećavaju, bez izlepljenih plakata po gradu bez pompeznih mitinga cirkuskog karaktera, bez obećanja kako će posle 6 . maja, ako glasamo za njih, (ma ko god oni bili) Srbijom teći med i mleko i na svakom drvetu rasti banane i kako će biti nastavljen trend rađanja ljubičastih „milka“ teladi što sa druge strane garantuje i čokolade …. uh baš sam se navukla na kampanju, čak priznajem (ali neka ostane među nama) da sam počela da pevušim predizborne pesmice. Zato imam potrebu da sa vama podelim svoje strahove kako ćemo funkcionisati od ponoći kad „jaganjci“ utihnu.

Mislim da će mediji biti u problemu – čime popuniti program i kako popuniti brojne stranice novina, a sa druge strane i obični smrtnici strahuju da ne budu dovedeni u situaciju da moraju da gledaju reprizu  legendarne  sage o Al Rizi, najvećem srpskom mučeniku, smeštene u 1000 epizoda „Kad lišće pada“ , ili  Grand šou non – stop.

Dobro, priznajem da bi to bio najgori mogući scenario, ali priznaćete da nije nemoguće.

Na kraju moram da konstatujem da je kampanja, koja je za nama, bila previše „bledunjava“ za moj ukus, bez teških reči i bez incidenata. Imam utisak da se svi nešto „femkaju“ da razvežu onako kako bi valjalo, valjda iz straha zbog potencijalnih postizbornih koalicija.

Kod nas na jugu Srbije bilo je par ispada.

Najpre je pomoć Upravnog suda zatražio prokupački URS , zatim u Surdulici tradicionalna svađa na relaciji SPS – DS je kulminirala u predizbornim radnjama te je i tu morao da presudi Ustavni sud, onda pravo osveženje, političko prevaspitavanje u redovima vranjskih demokrata, koje se završilo na blagom šamaranju bez ikakvih posledica sa primesama skandala u pokušaju.

I na kraju Medveđa gde je ponovo usledila (po mnogima ) pogubna odluka Upravnog suda  koji je eleminisao iz izborne trke višegodišnjeg predsednika opštine Slobodana Draškovića zbog greške u nazivu liste (a ja sam mislila da narod odlučuje kada neko treba da ode u političku prošlost).

Priznaćete da sve deluje kao loša predigra, tako da  narodu ostaje samo da odglumi orgazam 6. maja i nada se da su „jaganjci“ utihnuli bar u naredne četiri godine.

Elena Popadić