Momčilo Stojković POSLEDNJI OVČAR NA SUVOJ PLANINI

Kad ljudi nema i vuk je gost

Kad ljudi nema i vuk je gost
Podeli:

Momčilo Stojković (53) iz sela Kosmovac kraj Bele Palanke ostao je ovog leta na Suvoj planini sam sa svojim stadom ovaca, jer su njegova četiri zemljaka koja su takođe na Suvoj planini čuvala ovce odustala su od tog posla i vratila se kućama pre dva meseca.

Stojković je sa stadom koje broji 170 ovaca ostao na bačiji na prevoju Pasarela, na skoro 1.600 metara nadmorske visine.

„Sada sam i najmlađi i najstariji ovčar na Suvoj planini. Ovde više nikoga nema da čuva stoku“, rekao je on.

Momčilo je skoro ceo svoj život proveo na Suvoj planini čuvajući ovce. U vreme kada je kao sedmogodišnji dečak prvi put krenuo za stadom, na planinskim vrletima planine koju je Jovan Cvijić nazvao „Alpi na jugu Srbije“ paslo je na desetine hiljada ovaca, krava i konja.

Planina je, prema njegovim rečima, „vrvela“ od čobana, drvoseča, krečara i kosača.

„Bilo nekada „naroda“ koliko hoćeš. Sada se desi da nikoga ne sretnem po nekoliko dana. Nekada mi vuk dođe kao gost, iako je štetočina“, kaže Stojković.

Prevoj Pasarela na kojoj se nalazi Stojkovićeva bačija, mnogi  smatraju najlepšim delom Suve planine jer sa njega „puca pogled“ na čitav planinski venac i beloplanačku kotlinu.

Nepregledno planinsko prostranstvo na kome se smenjuju samo kamen i suva trava, na Pasareli je naglo odsečeno ponorom dubokim 1.000 metara.

Do prevoja se  od najbližih sela može stići za četiri sata hoda „kozjim“ stazama  ili za sat i po vožnje terenskim vozilima,  planinskim putem koji se ni po čemu ne razlikuje od presušenog korita planinske reke.

Stojković je na bačiji svake godine od početka maja pa do Mitrovdana, 7. novembra.

„Sam čuvam ovce i ručno ih muzem. Treba mi za to oko sat i 20 minuta. Sam pravim sir i mesim hleb. Namirnice i sve ostalo što je potrebno dovozi mi iz sela bratanac Mladen“, opisuje Momčilo.

Na bačiji koja se nalazi stotinak metara od samog prevoja, u delu planine u kome započinju stoletne bukove i javorove šume, on sadi krompir, čuva tri psa i desetak kokošaka.

Kada padne mrak, malenu kućicu od svega par kvadrata osvetljava fenjerom i baterijskim lampama. Na tranzistoru sluša šta se u svetu i oko njega događa.

„Nije me strah ničega. U planini je sada najbezbedniji život. Nikoga nema. Nije kao dole u varoši gde ima i lopova i mafije. Ovde ima divljači, ali divljač beži od čoveka. Čovek je najveća zverka“, kazao je Stojković.

Na Suvoj planini odavno nema medveda, ali ima vukova, lisica, šakala i divljih mačaka.

„Ima vukova puno, ali su kerovi tu da brane. Prevare ponekad, ali ako ih kerovi uhvate zlo im se piše. Pušku nekad nosim, nekad ne“, dodaje Momčilo.

Više godina unazad najčešći posetioci Suve planine su planinari i izletnici. Dvojica pravih zaljubljenika u prirodu započela su nadomak Pasarele izgradnju planinarskih domova, ali u njima ima ljudi tek po koji dan u toku godine.

Nedavno je na tom delu planine zbog snimanja muzičkih spotova boravila i džez grupa iz Niša.

„Svirao klavir na planini, to čudo nikada nije bilo, ali brzo otišli“, kaže Stojković.

Meštani belopalančakih sela i sela sa područja Gadžinog Hana  nekada su svoje bačije pravili prvenstveno na potezu od Pasarele do obližnjeg vrha Rakoš jer se upravo na tim mestima nalaze jedina dva izvora vode.

„Mesta za pašu ima koliko vam duša voli, ali niko stoku neće da čuva. Doduše i nema ko da je čuva. Izbeža narod iz sela u gradove. Ostadoše sela kao siročići, kao deca bez roditelja“, istakao je Momčilo.

Momčilo Stojković se nikada nije ženio, jer kako je kazao, kada je u selima bilo devojaka nije bio zainteresovan za ženidbu, a posle je bilo kasno.

„Čuvaću ovce sve dok mogu. Mušterija ima koliko hoćete. Da imam 1.000 kilograma sira sada, sve bih odmah mogao da prodam. Traže ga kupci sa svih strana, a iz Niša najviše“, priča on.

Jedina briga koja ga ovih dana muči, dodao je, jeste jesen koja dolazi, jer je prošla bila jedna najstrašnija od svih proteklih koje je proveo na planini.

„Bili su strašni olujni vetrovi i hladnoća. U jednom danu su se menjala sva četiri godišnja doba. Na jednoj strani planine je padao sneg i led, a na drugoj grejalo sunce. Nisam znao šta će da me snađe kad krenem za ovcama“, opisuje Stojković.

Kada se na Mitrovdan strmim planinskim stazama sa svojim stadom vrati u rodni Kosmovac,  Momčilo će, kao što to uobičajeno radi svake jeseni, zadržati 20 jagnjadi kako bi obnovio stado, a prodaće 20 ovaca i svu preostalu jagnjad.

Novac će utrošiti za kupovinu kukuruza kako bi njegovo stado imalo hranu tokom zime.

Na proleće će, „ako bog da“, ponovo put planine, u bačiju na Pasareli.

Lokalne samouprave veruju u opstanak sela
U opštini Bela Palanka i opštini Gadžin Han, na čijim teritorijama se nalazi najveći deo Suve planine puno nade polažu u razvoj planinskog turizma i veruju da će uspeti da ljude zadrže u suvoplaninskim selima.

Predsednik opštine Bela Palanka Goran Miljković istakao je nedavno da opština želi da podstakne meštane da se bave seoskim turizmom i zbog toga je u planu da u budžetu za narednu godinu budu predviđene subvencije za tu namenu.
„Hoćemo da povežemo ljude koji žele da se bave seoskim turizmom i da budemo spona između njih i Ministarstva trgovine i turizma. Želimo da pomognemo građanima da krenu u taj biznis i u okviru programa prekogranične saradnje i u okviru programa Evropski progres“, naglasio je Miljković.
Opština Bela Palanka, podvukao je Miljković, intenzivno radi na izradi Programa razvoja turizma za period od 2017. do 2022. godine što je jasan pokazatelj da ima jasnu viziju razvoja turizma.
Opština Gadžin Han je pre četiri godina probila put od podnožja planine sa svoje strane do mesta Tri lokve, koje se nalazi nedaleko od Pasarele.

Taj jedini put koji sa zaplanjske strane vodi na planinu, u Gadžinom Hanu vide kao šansu za razvoj izletničkog i lovnog turizma.
Da bi privukli što više ljudi na planinu, opština Gadžin Han  krenula je pre tri godine i sa organizacijom Vidovdanskog sabora na izletištu Tri lokve.
Posetioci iz svih krajeva naše zemlje tada mogu da se na Suvoj planini oprobaju u hajdučkom višeboju i gađanju glinenih golubova lovačkom puškom.

Biljana Ljubisavljević


Podeli: