NIŠ – Zbog pada prometa trgovci sa Dalekog istoka sve češće zatvaraju prodavnice. Došli tiho, pa tako i odlaze u susedne zemlje, ali i u zapadnu Evropu

U NIŠU i okolnim gradovima više nema hleba ni za Kineze. Kako su zbog biznisa svojevremeno stizali u ovaj deo Srbije – tiho i bez pompe, prilikom otvaranja radnji i tržnih centara, sada na isti način odlaze u druge krajeve i države. Za poslednja dva meseca, zbog značajno smanjene prodaje, katanac je stavljen na najmanje desetak objekata trgovaca sa Dalekog istoka.

U okviru Tržnog centra „Novi vek“ preko puta niške železničke stanice, zatvorene su dve prodavnice. Trbuhom za kruhom, jedan Kinez se odselio u Finsku, a drugi u Poljsku. U ostalim delovima grada, još najmanje pet objekata sa kineskom robom više ne radi, uglavnom u Voždovoj ulici i na lokaciji preko puta glavne zelene pijace.

Kao posledice pada kupovne moći žitelja duž „južne pruge“ slično je i sa okolnim gradovima. Po dve prodavnice zatvorene su u Aleksincu i Sokobanji po jedna u Svrljigu, Doljevcu, Žitorađi. A, osim pomenutih država, nove destinacije Kineza sa ovih prostora su još i Hrvatska, Bugarska i Mađarska.

POLOVNO U PROTEKLIH godinu dana ozbiljnu konkurenciju Kinezi su dobili u takozvanim sekend hend prodavnicama. U Nišu ih je otvoreno desetak, a cene od 100, 300 ili 500 dinara za komad odeće, uprkos početnom snebivanju privlače sve više kupaca.

– Naši ljudi su i u ovaj kraj došli isključivo zbog biznisa. Pošto trenutno njihova roba nema prođu, promet opada, logično je da idu tamo gde mogu da obezbede egzistenciju za sebe i svoju porodicu – kaže Gio Ksiao, koopredsednik Asocijacije naših i kineskih preduzetnika za jugoistočnu Srbiju.

Prema nekim podacima, samo na teritoriji grada na Nišavi boravi oko 400 kineskih državljana, koji drže oko 350 prodavnica. Još oko 200 ih je u okolnim gradovima i većim selima.

– Tačno je da je u ovim, kao i u drugim trgovinskim objektima koje drže naši ljudi, promet značajno opao. Stanovništvo je sve siromašnije i teže se odlučuje za obnavljanje garderobe, čak i u kineskim prodavnicama, koje su donedavno bile bagatelne – kaže Bratislav Vukadinović, kopredsednik pomenute Asocijacije.

Kinezi su se odskora ugledali na domaće trgovce, kad su cene u pitanju. Za većinu artikala gotovo da nije bilo razlike u kineskim prodavnicama i na ovdašnjim buvljacima koji prodaju domaću ili odeću iz Turske. Približili su se cenama mnogih trgovinskih kuća. „Nestalo“ je i pogađanje oko cene. Javna je tajna da fiskalne račune ne izdaju i da se retko dešavalo da im se zbog toga stavi katanac na radnju.

– Stvarno su ranije Kinezi bili jeftini i mamili nas cenama, pa nismo toliko obraćali pažnju na kvalitet robe. Kada su podigli cenu, normalno je što su ljudi počeli i njih da zaobilaze – kaže Nišlijka Stana Marković.