VRANJE- Iako postoje mehanizmi sa usvojenom regulativom, u borbi protiv korupcije najveći problem predstavlja prihvatanje koruptivnog ponašanja kao deo normalnog odnosa između institucija i pojedinca, konstatovano je na panel diskusiji u Velikoj sali Skupštine u Vranju.

Panel diskusija organizovana je na temu primene Lokalnog plana za borbu protiv korupcije i formiranje Lokalnog antikorupcijskog foruma u Vranju, kojoj su prisustvovale ličnosti na rukovodećim funkcijama javnih preduzeća i ustanova, gradskog rukovodstva ali i zainteresovani građani.

U izalaganju Biroa za društvena istraživanja, konstatovana je poražavajuća činjenica da je korupcija postala rešenje, a ne problem.

„Kada je u pitanju mala korupcija to se zna, to su zdravstvo, policija, lokalna administracija, državna administracija i obrazovanje. Kada je u pitanju veliko korupcija onda govorimo o javnim nabavkama i poslovima sa državom“ navodi Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja.

Prema istraživanju više od polovine građana, 54 odsto spremno je da učestvuje u borbi protiv korupcije koje se tiču državnih organa, ali sami ispitanici nisu spremni da budu ti koji će ukazivati na koruptivno ponašanje. Kako bi popravili antikorupcijsko raspoloženje među građanima mora se ciljati na povećanju odgovornosti, pravnom kažnjavanju i etičkom osudom nosioca koruptivnog delovanja.

„U Srbiji ne postoje presude za visoku korupciju, čak i za malu korupciju broj presuda je nedovoljan. Ono što nama treba je kažnjivost korupcije sa jedne strane, a sa druge podrška uzbunjivačima, u smislu da budu medijski i društveno zaštićeni“ mišljenja je Gavrilović.

Srbija se sa sistemskom korupcijom, prema istraživanju „Transparency international“ nalazi na 80. mestu već 16. godina. Donošenje pravnog osnova za borbu protiv korupcije jeste pozitivan korak, ali ti mehanizmi se urušavaju ako se ta borba vodi centralizovano, bez učestvovanje društva u svojim sredinama.

Niš se pokazao kao primer dobre prakse u kome funkcioniše Lokalni antikorupcijski forum sastavljen od ljudi sa integritetom bez političke pripadnosti, koji su se dokazali u borbi protiv korupcije. Osim logističke podrške građani Niša dobili su i mesto na kojem mogu da prezentuju dokaze o koruptivnom ponašanju.

„Mere lokalnog plana su uvođenje građanskog posmatrača u rad javnih preduzeća, ovo je jako bitna mera jer građanski posmatrač vrši kontrolu tog preduzeća u kome bi imao pravo učešća ali ne i odlučivanja.Još jedna od mera je informativno edukativna kampanja gde se kroz veliki broj saopštenja ukazuje na koruptivne aktivnosti. Imamo i advokate koji rade volonterski , svi imamo svoja zanimanja i radna mesta, međutim pružamo i pravnu pomoć sa ljudima koji žele da rade volonterski“ kaže Valentina Krstić, članica niškog LAF.

U centru ovog pristupa nalazi se društvo u svojim pojavnim formama, odnosno stanje njihovog integriteta kao agens garant borbe protiv korupcije. Prethodna vlast na lokalnom nivou izradila je Lokalni plan za borbu protiv korupcije, ali nije pokrenula proces implementacije.

“ Striktni rokovi nisu predviđeni, plan je već usvojen, međutim to je samo mrtvo slovo na papiru. Ono što nas očekuje jeste osnivanje LAF, jer je to osnovna ćelija za antikorupcijsko delovanje. Tu će biti inkorporirani ljudi od integriteta koji će se ozbiljno baviti ovim problemom.” najavio je Dušan Aritonović, načelnik Gradske uprave.

Iz Agencije za borbu protiv korupcije najavili su da će naredne godine sve lokalne samouprave u Srbiji biti u obavezi da izrade Lokalne planove za borbu protiv korupcije i osnuju Lokalne antikorupcijske forume.Očekuje se da do kraja godine bude raspisan konkurs za članove vranjskog LAF.

Milan Zdravković