Prvo poluvreme pozorišna atmosfera. Početak drugog poluvremena je doneo mnogo bolju odbranu Zdravlja, presing i to je unelo i publiku u meč. Mnogo zanimljivije.
Borani korektni, kada je pred kraj meča izlazio iz igre njihov najbolji igrač Rosić dobio je veliki aplauz.
Puno šuteva ali treba reći da nisu bili forsirani. Odbrana Borana je bila tako nameštena da je ostavljala puno mesta za otvorene šuteve. Samo je nekoliko šuteva Zdravlja bilo iznuđeno i to oni na samom kraju napada. Toma i Beli su ih ubili trojkama. U četvrtoj četvrtini odbrana je bila toliko dobra da Borani skoro da nisu mogli da prenesu loptu preko pola.
Ipak kako pobeda nije dolazila u pitanje na ovom meču a ni razlika, važno je bilo i da bacimo pogled na konkurenciju, Knjaževac i Niš.
Leskovac je mnogo veći košarkaški grad(ne samo fizički) od Knjaževca i zbog toga što ima puno kvalitetnih ljudi koji rade u košarci. Joca Arsić je sinoć bio da podrži brata koji je trener Zdravlja, Papak, Crni, Stošić, Djerma, Bleki… i najveći od svih Aca Genta.
Džavrlija je jedan od njih. U moru utakmica koju su knjaževčani mogli da nameste igrali su baš onu koju nisu.
Odigrao je Džavrlija za svoju ekipu koju trenira ali je odigrao i za svoj grad. Hvala majstore.
A Niš, oni već imaju prvoligaša, ko ih šiša. Cepaj po pedeset razlike do kraja. Napred Zdravlje.