BIO jednom jed’n trgovac i imao čet’ri ćerke. Sve gi je voleo, ali i protepa gi neki put kad zorujev. Najmalečka beše mu najdraža i najviše pogana. Jednog dana, krenuo je u šverc prema Bugarsku, a na ćerke je obećao da će gim donese pokloni.

Starije sestre tražile su Guchi torbe i Miss Sixty farmerke od 15 evra, a ovoj najmalečko je ‘telo samo jednu cvećku. Vaznu reče sama će si kupi.

Trgovca na granicu sve istresoše carinarnici. Pošto mu nađoše necarinjeni pokloni za ćerke ostade i bez petarde, 20 para trenerke i kanister benzin. U svu tuj bedu dok se vr’ćao dom, izgubi se.

Dok je tako iš’o ko mušica bez glavu dođe do jednu golemu i osvetljenu palatu s kapiju od kovano gvožđe.

Izeja gu majstor kako gu napravija – pomisli se trgovac.

Međutim, on neje znaja da u palatu živi strašna zver od stodvajes kila koja je nekad bila ubav princ. Teretana ga je začarala, pa je dizao tegovi dok se nije napravio k’o bicman. Čaroliju je mogla da skine samo ljubav od neku devojku na koju neće smeta toj što je mrcina.

Uđe on u palatu, vide nema nikoj pa si diže sve čet’ri u vis. Odspa gu tvrdo, a ujut’ru nakon što se izmi, krenu nakud dom. Palata je imala pogolemu baču i dok je prolazio priseti se ko’e mu je tražila najmalečka ćerka pa otkinu jednu ružu, da ne ide s prazne ruke dom.

Dok je vadio trnje iz ruku, iznenada se pojavi strašna zver i reče mu da će ga odrobija jer je tuj sortu puzavicu doneja č’k iz Holandiju.

Serem ti se na ružu, preturi me – reče trgovac. Ajde pušti me da idem dom, žena će me utepa.

Zver je pristao da ga pušti uz uslov da mu pošalje neku ćerku. Miraz ne treba. Za put mu dade kodža pokloni, a kad je video da je trgovac doš’o s Ladu karavanku dade mu i šesto evra za gorivo. Sipa on pun rezerv’ar i krenu.

Kad stiže dom, upali mu se rezerva. Uđe u kuću, sede i poče da pituje ko’e ima za jedenje. Kad se natepa kupus ispriča na ćerke ko’e mu se desilo.

Pošto su starije sestre imale već momci, a nisu ‘tele kombinaciju
rekoše na najmlađu sestru da ide, jer mož’ ima pare. Ona se dugo premišlja i posle dva sata odluči da otidne.

Tako su zajedno, tatko s ćerku, kum i prikumski, Donja iz Grdelicu i pola rodbina otišli do palatu kude se tatko dotepa s rakiju, teška srca rastade od ćerku. Dok je psuvao kapku i onog koj gu izmisli obeća da neće više da lizne od alkohol. A onda ga dvojica odnesoše dom.

Zver je bija dobar prema trgovčevu ćerku. Tepao gu je samo kad zasluži, a posle tri meseca reče da će gu ženi. Devojka beše tužna, jer neje mogla, mlogo gadan. A i bivši gu cimnuo na mobilni.

Kad kod je bila tužna ona je išla da se ogleđuje na čarobno ogledalo. Jednoga dana dok se ogleđuvala saznade da vu je tatko bolan. Na telefon vu rekoše.

Ona ode do ovog njenog bivola i reče mu – Kompiri je ovoj ogledalo čarobno, s’mo si vrljimo pare. Nego, tatko mi bolan, mora si idem dom. K’d ima autobus za Leskovac?

Teška srca zver gu pušti da si ide, al’ dade vu čarobni prsten što je nedelju dana pre toj kupio u zlataru na Nišku ulicu. Reče vu kad treba da dođe s’mo da turi prsten na ruku i odma ce stvori u palatu.

Prođoše dani, devojka se zamaja i ne vrnu se na vreme.

Jednu noć sanja ona zver pred mrešku. Ripnu se iz krevet, srce bije u dvesta. Odluči se da odma’ krene. Seti se ko’e vu je zver rek’o i brzo turi čarobni prsten na ruku. Posle pozva autobusku i rekoše vu kad ima sledeći autobus.

Čim uleže vide zver kude se previva u krevet. Teše crkne od nega pokvarena jajca što je izeo. Ona se uplaši i dožale vu pa mu reče da ga mlogo voli i dade mu Loperamid.

Ostatak dana proveli su na terasu gde su uživali u zalasku sunca i č’s po č’s išli do klozet.

Zagrli me – reče tiho zver – al’ ne me pretiskaj na stomak.

Jajca su napravila čudo. Nakon nedelju dana proliv, zver se napravio u lepog i žgoljavog princa. Kad se malo opravi ljubav krunisaše z brak i živeli su srećno i bezbrižno dok ne u’apsiše njenog tatka sa šleper cigare na Kosovo.

Koe Ima Po Grad