Slave su divna prilika da se ljudi, prijatelji pre svega, gde spadaju i rođaci, sretnu ponovo, porazgovaraju o minulim događajima. Tu se malo lepše pojede, takva je prilika, pa malo zalije, valja se. Domaćini ostanu zadovoljni jer su uložili sebe i finansijski i radno, ali su pre svega dali dušu za takav praznik. I gosti odu zadovoljni, malo prejedeni, a neko i pripit (nadam se da ne voze u tom slučaju).

Da, mirno je uvek tamo gde se emituje ljubav, kao što su slavske svečanosti. A tamo gde nije mirno, tu mora nadvladati razum. Razum je kao obezbeđenje, da će nešto i kad krene po zlu, ipak ispasti dobro na kraju.

Za razliku od fizičkog obezbeđenja, ovo intelektualno traži i Božji dar, ali i umešnost, stečenu svojim iskustvom, učenjem tućeg iskustva.

Nedavno sam prijateljici poslala poruku-Mora da je teško kad pored tolikog Božjeg dara uspevaš ljudima skrenuti pažnju sopstvenim dostignućima.
Ta mlada, prelepa glumica, samosvesna zbog svoje pameti, za koju se i danas zalaže , jer ne želi da je lutkica, predstavlja oličenje spoja svega čemu težimo. Pamet je začin na lepotu, kao kad posolite slavsku pitu vanilin šećerom. Meni već miriše…mmmmmm…odoh da degustiram.