MALO je poznato da su pesme: „Zašto Sike, zašto?“, „Što si Leno na golemo“, „More vrćaj konja Abdul Ćerim ago“, „Slavuj pile“ i „Dude, belo Dude“, koje su vrhunski otpevali Staniša Stošić, Vasilija Radojčić i Usnija Redžepova, potekle iz leskovačkog kraja. A, još manje je poznato da je to samo delić muzičkog blaga koje je sredinom prošlog veka u Leskovcu i okolini zapisao pionir srpske etnomuzikologije Miodrag Vasiljević.

Vođeni njegovom zbirkom „Narodne melodije leskovačkog kraja“, dvojica penzionisanih učitelja Blagoje Mitić i Zoran Dimitrijević su u život vratili dvestotinak izvornih pesama, a među njima ima i onih koje su stare i po dva veka.

– Reč je isključivo o leskovačkim pesmama u kojima nema nimalo uticaja muzike iz okolnih gradova – pričaju Mitić i Dimitrijević. – One koje su preživele do današnjih dana smo namerno izostavili. Svaka pesma ima svoju priču i slika vreme u kojem je nastala. Zbog toga smo i odlučili da ih oživimo, da ih približimo današnjim generacijama i tako ih sačuvamo od zaborava

Ovim poslom se bave u poslednjih šest godina sa još dvadesetak članova njihove družine koju su nazvali „Hisarlije“. Dosad su objavili četiri „Leskovačke pesmarice“ i u njima najviše ljubavnih pesama, ali i onih koje govore o običajima, tradiciji… Davno zaboravljene narodne melodije slikaju radove u polju, kafanski život, veliku sreću, ali i tugu koja nebo para… Njihov jezik je toliko jednostavan, ali ipak pronicljiv i višeslojan. Tako, na primer, u pesmi „Umreja batka Đorđija“, glavni junak žali što sve lepo što vidi nije njegovo. Batka Đorđija je hteo za sebe i „dobre neveste“ i „dobri volovi“. Pesma kaže da njega nije ubila „boles’ nego žalos'“, a zapravo je bio žrtva sopstvene zavisti.

– U svim pesmama smo očuvali originalnu melodiju i tekst, dok smo promenom ritma, dinamike i tempa, uz korišćenje modulacije i natpevavanja pokušali da zagolicamo pažnju današnje publike. Radi se o čistom meraku na koji malo ko može da ostane imun – pričaju autori pesmarica.

„Hisarlije“ su sačinile tonske i video-zapise svojih koncerata, pa su tako ostavili i trajno svedočenje o lepoti leskovačkog muzičkog blaga koje je u ovom gradu obeležilo period između dva svetska rata. Skoro trideset godina ovi entuzijasti neguju izvornu i starogradsku muziku pokušavajući da sačuvaju bliskost sa vremenima u kojima su nastajale pesme koje sviraju.

Poslednja pesmarica objavljena je u izdanju Leskovačkog kulturnog centra gde „Hisarlije“ vežbaju i pripremaju svoje nastupe, a jedan od poslednjih bio je u beogradskoj Skadarliji, u kući Đure Jakšića.

Pre nego što su zavirili u svet davno zaboravljene izvorne leskovačke muzike, ovi entuzijasti su održavali namenske koncerte. Posebnim koncertom ukazali su čast Mari Đorđević, vrhunskom izvođaču pesama sa Kosova i Metohije i sa juga Srbije, a u serijalu „Velikani juga“ Tomi Zdravkoviću, Gordani Nedeljković, Staniši Stošiću, Ivanki Đokić i Dušanu Kostiću.

„Hisarlije“ su kao vokalno-instrumentalni sastav osnovane 1989. godine, a pre 13 godina su prerasli u KUD. Među članovima su instrumentalisti i solisti amateri, pravi ljubitelji izvorne i starogradske muzike, različitih profesija i obrazovanja. Za minuli rad priznanje dobijaju i od profesionalnih muzičara, a posebne pohvale stižu i zbog toga što su „Leskovačke pesmarice“ svojevrsni omaž izuzetno cenjenom stručnjaku Miodragu Vasiljeviću čije je studije i zbirke objavljivala i SANU.

(NOvosti)