U čast 1.300 kaplara, u istoimenoj vojnoj kasarni u Vranju, otkriveno je spomen obeležje u znak sećanja na đački bataljon iz Prvog Svetskog rata, kao simbol žrtvovanja za slobodu.

Mermerna ploča,  na kojoj je pored amblema garnizona između ostalog ispisan i stih pesme „Narodni zbor“,  koji se dugo smatrao srpskom marseljezom, smeštena je ispred zgrade komande garnizona Vranje.

Novopostavljeno spomen obeležje, na Dan Kopnene vojske i Dan pešadije,  svečano je otkrio komandant Kopnene vojske, general potpukovnik Milosav Simović sa komandantom 4. brigade Kopnene vojske, pukovnikom Slobodanom Stopom.

Prema rečima pukovnika Stope, odavanje počasti kaplarima oživljava se uspomena i osećaj pripadnosti srpskim vojnicima.

„ Stoga sprski junaci zaslužuju da ne odu u zaborav, već da se podsećamo kako je svaki od njih  na određen način postajao obrazac ponašanja našeg vojnika. Ne možemo dozvoliti da zaborav prekrije one koji su za svoju zemlju položili zalog, a to je život“, rekao je pukovnik  Stopa i dodao da je I Svetski rat obeležen imenima 1.300 kaplara uz obavezu da u svom sećanju držimo slavne pobede srpske vojske u istoriji ratovanja na našim prostorima.

Golobradi mladići, još nedovršeni oficiri vojne škole u Skoplju, dobili su čin kaplara i otišli na front u pomoć srpskoj armiji u Kolubarskoj bitki. Prilikom odlaska u vihor rata, 1.300 kaplara boravilo je u Vranju, a zatim nastavilo put na Kolubaru gde je pod komandom Živojina Mišića, izvojevna istorijska pobeda.

Istorija pamćenja srpskog naroda broji mnogo ratova i bitaka, a svaki od njih je priča o nama i našem shvatanju slobode i života.

„Kulturom sećanja , brišemo iz zaborava 1.300 kaplara. Neka ovaj dan za sve nas bude snažno sećanje ali u određenom smislu i opomena civilizovanom svetu, da jedna zemlja može biti snažna, a da svoje ciljeve  ne mora postizati ratovanjem“ , istakao je Stopa.

Kasarna „1.300 kaplara“, počela je da se gradi 1952. godine pod imenom „Južnomoravska brigada“, a današnji nazivstekla je 1998. godine. NATO bombe uništile su ovaj vojni kompleks, koji je obnovljen 2004. godine.

Milan Zdravković