Nekako se mnogo lako od žrtava pretvorimo u sudije. Podeljena smo zemlja, a sa obe strane se čuje “rokaj“. Iako se ne možemo složiti u šta treba udarati, svi znamo da treba. Presudili smo im, sada samo čekamo da ih pretvore u pepeo, pa da svi zajedno upremo prstom na sledeću zemlju.
Dobro bi bilo, da oni za koje navijamo, odmere snage i međusobno. Do sada su se stalno sretali na tuđem terenu, više indirektno. U Siriji je malo drugačije, imaju prilike da uđu u borbu protiv zajedničkog neprijatelja. Naravno, razmišljaju strateški. Šta kada se završi, ko će da sakuplja kajmak?
Oko te njihove nesuglasice, napravila se arena i u Srbiji. Jer, ako nešto može da pobedi Farmu, Parove i Velikog brata dok se emituju u isto vreme, to je bombardovanje. A na ovaj aeromiting, došli su svi.
Ko će od nas bolje znati šta se dešava u Siriji, sve smo to već prošli. Iskusni, počeli smo rasprave. Šire se snimci, šeruju netom. Neki sa ponosom postavljaju tepih bombe Rusa, dok im ljubitelji Mekdonaldsa uzvraćaju pametnim raketama. Igre bez granica. Skoro da se može osetiti ljubomora što i mi ne učestvujemo. Malo, po malo, svačiji avioni raspališe po neku, jedino oni naši još služe samo za kontrolu letenja. A svi plaćamo porez, šta se čeka?!
Dok se mi raspravljamo, pravi se gužva. Dolaze “gosti” iz ratnih područja. Kucaju i na naša vrata. Poznata nam scena. Scenario bi da promenimo. Bežasmo od ratova. Mnogih. Ostavljasmo domove, nekada i porodice, kuće srušene, najmiliji poubijani. Bez ičega, stigli smo negde, uklopili se. Novo društvo ostalo je na starim horizontima, ništa nije upilo, ništa prihvatilo. Sada, prolaze ljudi sličnih sudbina, nema ruke. Nema empatije. Gledamo ih kroz skener, da li su izbeglice, ili migranti? Kakvi su im papiri, kako ih se brže rešiti? Držimo se prava, međunarodnog, pa ono nam je pomoglo da se sve smiri.
Svejedno, deo su plana. Muslimanizacija Evrope. Rekli im Amerikanci, pravac u Srbiju. Glavni sponzor BEKO. Ne onaj naš, turski. Poslali frižider Obami. Možda je i svinjski lobi, iz Nemačke. Ako počnemo da proizvodimo šumadinke kao za vreme knjaza Miloša biće svašta, a “stra lojze čuva“. Za neku godinu, eto i nas u EU, treba misliti na konkurenciju. Ma dve muve jednim udarcem, razmišlja Merkelova, nema ni pečenja rakije. Konačno su nam doakali. Muslimanizacija.
Koliko stvarno znamo o Siriji? Zavisi od ugla gledanja, da li ćemo sa Vikipedijom da uparimo “RT“ ili “CNN“. Sa koje god strane da imate informacije, postoji jedan zajednički imenitelj. Ta zemlja ima sličnosti sa našom. Vekovi pod okupacijom, stalna borba za samostalnost. Kada je došla, učvrstio je Tito. Njihov se zvao Asad, ne ovaj današnji, to mu je sin. Iako je duže vladao, nije bio trn u oku, nikome.
Bašar, nije znao da igra kolo poput svog oca, iako nije mnogo menjao unutrašnju politiku, ni spoljnu. Pa gde je pogrešio? Ako mene pitate, u izboru žene. Asma. Mnogima je nabio komplekse. Nezgodno je, sva ta sila u rukama svetskih moćnika, šta sve mogu da urade, a onda dođu kući na spavanje. Vrate se u stvarnost, a Asad Asmi. Zaboli. Nešto se moralo uraditi, tuđa sreća boli više nego svoja nesreća.
Dovoljan je samo jedan podatak da bi se shvatilo kakva je to zemlja bila, 2013. godine imali su 90 aerodroma. Slovima d-e-v-e-d-e-s-e-t. Valjalo je to prorediti. I, desi se čudo. Nije to čudo bila opozicija. Od njih slaba vajda, tek po neko puškaranje, nedovoljno da se u Pentagonu aktivira kreativni tim za smišljanje imena. ISIS. Ko da ih je sam Bog poslao. Biju na sve strane, nije im bitno da li iz Kalašnjikova, ili iz Tompsona. Ostalo je da “večiti” podele karte i može da počne novi šou. Ameri kao Ameri, ruše vlast. Asad ostade Rusima. ISIS ide gratis za obe strane.
A kada se pogase reflektori, ostanu ljudi, oni obični, što leba jedu.Njih ko pita. Brojevi, gde god da su. U sanducima, u vozovima, na granicama. Ko se raduje ovoj nesreći, navija, samo priziva sebi sličnu nesreću. Još nam struje sirene kroz kosti, još se čuju u glavi fijuci, avioni, sve je još vruće. Mlake su i kolone izbeglica, pristigle sa svih strana u prošlim ratovima Nije nam valjda srce toliko hladno, da i mi u ovom narodu, sirijskom, vidimo samo brojeve, što na barut mirišu.
(Kraj9
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Aleksandre, sine Acika, molim te mucni malo sa glavu.
Pa da li si pri sebi? Kakva bre Sirija, kakav bre Asad, kakv Putin, Obama, muslimanizacija, kakvo bre bombardovanje, turski Beko, kakv bre ISIS, Asma, Merkelova, kalasnjikovi i ostale trice i kucine.
Ovo je bre LESKOVAC, zapamti LESKOVAC. Mnogo nas zabole za sve sto si napisao. Toj ima u svaku novinu koju kupis da citas. To ima na svaku televiziju. Stotine komentatora po Srbiji samo o tome pricaju pa su dosadili i bogu i ljudima. Dosta vise. Nisi ti Acika taj kalibar da bistris svetsku scenu. Malecka si fora i sitno ribce. Ostavi to drugima.
Nego uzmi ako hoces da pises za leskovacku jugmediu, onda pisi na LESKOVACKE TEME. Jasno li ti je. U leskovacki portal leskovacke teme. Tvoj SNS i njegova diktatura. U Leskovac.To nas zanima. Batali Obamu i Putina. Neje to za tebe, zi mi ti.
Ako si mu reko Profesore da taj glava nije za dve noge.
Jedem krusku i ne znam sta je to, samo znam da je bozanstveno, jadan epitet za ovo cudo, a tako bih voleo da mogu da ga opisem, da opis pojedem, ne moze, reci me iznova izdaju, prosto ne znam cemu sluze, lici da su korisne al kad pomislim na krusku, koje vise nema, otisla u mene, sta radi u meni, to nikad necu znati, pomislim da je ona toliko nesto vazno, al ne znam zasto i nikad necu znati. Na sta god pomislim, na sve ono sto unosim, ono sta gledam, ono sta slusam, ono sta pravim, kako da znam o cemu se radi. Jedino mi preostaje, kako to mora da biva, da se pravim da znam o cemu se radi, da se fino izrazavam i da podrazumevam da je sve to istina. Kruska cuti, a sto bi i nesto rekla, kada je sve uradila, do poslednjeg atoma. Znam i da je covek napravljen do poslednjeg atoma, al cemu sluzi ta vocka od coveka. cemu sluzi kruska, koja nije jelo, vec je proglasili jestivom i covek sebe proglasio covekom, al on nije covek, kao sto kruska nije kruska i jos milioni proglasenih, koji nisu to za sta se misli da jesu. Ako pojedem ananas, ne znam sta ce biti, al znam da je dobro. Jesti dobrotu, sta drugo.