Naš doprinos smanjenju čađi u vazduhu

Visoke izmerene koncentracije čađi u vazduhu u decembru, u Leskovcu i okolini, samo su nam potvrdile ono što smo i sami znali – da je vazduh koji smo udisali i udišemo veoma loš. JUGMEDIA će naredna dva meseca, svakog petka, objavljivati po jedan tekst koji će ujedno biti i preporuka o tome kako da svako od nas svojim postupcima doprinese smanjenju zagađujućih čestica u vazduhu - da krivicu ne svaljujemo stalno na nekog drugog
Naš doprinos smanjenju čađi u vazduhu
Podeli:

LESKOVAC/VLASOTINCE – Višestruko povećane koncentracije čađi u vazduhu u decembru, magla od koje nismo mogli da vidimo kuću pored naše i nedostatak vetra, učinili su da smo izbegavali da izlazimo iz kuće ako nismo morali i da decu puštamo napolje mimo redovnog odlaska u školu ili vrtić.

Da li smo mogli nešto da uradimo sami i da doprinesemo manjim koncentracijama čađi u vazduhu? Stručnjaci kažu da jesmo.

„U Leskovcu 82 posto domaćinstava koristi drvo kao ogrev. Ukoliko to drvo nije dobro prosušeno, ono prilikom sagorevanja oslobađa 10 puta više čestica čađi u odnosu na sagorevanje dobro prosušenog drveta – kaže nacionalni ekspert za biomasu, prof. Šumarskog fakulteta dr Branko Glavonjić.
Na pitanje kada je najbolje nabaviti ogrevno drvo za loženje, prof. Glavonjić odgovara da je to period od aprila do sredine maja, iz dva razloga.

„Prvi je taj što u tom periodu, u drvetu koje se tek poseče u šumi, ima najmanje vode, a voda, kao što znate, ne može da gori. Drugi, zbog toga što od aprila do sredine oktobra, kada počinje grejna sezona, ima dovoljno vremena da se tako posečeno drvo prosuši i da se njegova vlažnost sa početnih 55%-60% spusti na oko 20% što predstavlja vlažnost koja je podesna za efikasno sagorevanje drveta, odnosno ima svega 20% vode – objašnjava prof. Glavonjić i dodaje da od pomenuta 82 odsto domaćinstata koja koriste drvo kao ogrev u Leskovcu, samo tri posto taj ogrev nabavlja u aprilu.

Na ovu konstataciju, obično se nadovezuje pitanje- hoćemo li potrošiti više ogreva ako ga dobro prosušimo?

„Ne, to nije tačno. Naša istraživanja koja su sprovedena u domaćinstvima u južnoj i jugozapadnoj Srbiji su pokazala da su domaćinstva koja su koristila “suvo“ drvo (nabavljeno u aprilu) potrošila između 16% i 22% manje drveta u odnosu na domaćinstva koja su koristila sirovo drvo (nabavljeno u septembru) posmatrano po m2 površine koja se grejala – dodaje prof. Glavonjić.

Ova istraživanja rađena su u okviru projekta “Efikasno korišćenje ogrevnog drveta u domaćinstvima u Srbiji” koji se od sprovodi u okviru bilateralne saradnje vlada Republike Srbije I Savezne Republike Nemačke. Više informacija o ovoj temi možete naći na internet stranici http://www.bioenergy-serbia.rs/index.php/sr/faq a pitanja možete da postavite putem adrese officeserbia@e4tech.com. Projekat sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ).

(Kraj)


Podeli:
  1. Moj komšija se grehe na otpade od iverice i medijapana. Nema tu mnogo čađi al zato teških metala ima koliko hoćeš. Gde mogu da ga prijavim?

    • I ja istu muku mučim. Probao sam kod komunalaca al slaba vajda. Planiram do zaštite životne sredine možda uspem nešto

    • Pekara Djokic u naselju Dubočica koristi gumu i plastiku za pecenje peciva…zimi se I ne primeti ali leti je uzas kada su prozori otvoreni…Komunalna policija kaze da nije u njihovoj nadležnosti…

      • Pa i nije, u njihovoj nadležnosti je da se vozikaju sa pežoJi i cepiv mrsan burek dok čekaju da im prođe radno vreme, da si begav doma pod baraku da šamarav paradajS …

  2. First ekologija etike posle se cepkaju drvca 16. januara 2016., 2:33 pm

    Daklem, istraživačko novinarstvo nema granica :-)

Comments are closed.