Da je bilo razuma, Slobodan Kocic bi vec vise od mesec dana, u krugu svoje porodice, cekao tu farsu od svog sudjenja. Da je bilo razuma, kod onih koji po definiciji moraju biti najrazumniji u drustvu, do ovog slucaja ne bi ni doslo. Razuma ipak nije bilo, jer razum vec duze vreme ne stanuje u Srbiji. U Leskovcu pogotovu.

Kao sto znamo Slobodanu Kocicu su, posle tromesecne zavrsene istrage, velikodusno odrezali dodatnih 60 dana pritvora. Obrazlozenje je bilo, da je moguc njegov uticaj na odbegle navodne saucesnike. Sto se tih saucesnika tice, jos uvek nije jasno, da li se zaista toliko dobro kriju, ili ih u stvari oni koji bi treba da ih pronadju, traljavo i lose traze. U svakom slucaju vec postaje tragikomicno da dva tako reci „seoska“ i polupismena biznismena, izbegavaju organe gonjenja kao da su u najmanju ruku Pink panteri.

Vratimo se ipak Kocicu.

Ono sto su svi oni koji pristojno dobro poznaju Slobodanov karakter ocekivali i predvidjali, se konacno pokazuje kao nepobitna istina.

Slobodan Kocic nije ni lopov, a ni kriminalac. I to je najveci problem svih onih koji ucestvuju u ovoj zaveri protiv pravde i zdravog razuma. Jos veca nepogoda po njih, je to sto taj zakljucak deli velika vecina gradjana Leskovca.

Prvo su trazeni navodni Kocicevi stanovi i nekretnine, kupljeni opljackanim narodnim parama. Zatim su trazene same pare koje je stavio u dzep i izneo ko zna gde. Kada su sve takve nebulozne konstrukcije konacno pale kao kule od karata, ide se na princip daj sta das. Samo da se po svaku cenu ima nesto, koliko tek da se sa praznim papirom ne izadje na sudjenje. Jer za Boga miloga, na sta ce liciti ako se posle pritvora od 5 ili 6 meseci, prizna da zapravo i ne postoji nikakva mrlja na obrazu Slobodana Kocica.

I ptice na grani znaju da je ovo zapravo skolski primer politickog procesa. Oni koji su ga kreirali jesu politicari, ali nemaju ni osnovna znanja, a ni elementarni talenat za bavljenje tom disciplinom. Dovoljno je samo u cilju podsecanja i potvrde toga, procitati objavljene komentare na Jugmedii iz vremena pritvaranja Slobodana Kocica. Bukvalno sve smo predvideli.

Ukratko receno, narucioci i izvodjaci ovog nezakonitog procesa, su od licnosti lidera jedne razvlascene stranke ciji je uticaj nesumnjivo bio u opadanju, napravili stozernu opozicionu politicku figuru. Umesto da su bili pametni kao sto nisu, dozvolili bi prvo da Kocic bude dodatno oslabljen i da cak mozda i politicki strada u unutar stranackim sukobima, do kojih bi sigurno doslo.

Zahvaljujuci ovim politickim diletantima, doziveli smo da cak i njegovi najljuci protivnici unutar same DS, ovaj napad na Kocica, prvenstveno shvate kao napad na samu DS, kao i na sebe same. Ja sam ocigledan primer za takvu pojavu i znam da nisam jedini.

Svi clanovi DS-a vredni paznje, su ovu politicku nepogodu, shvatili na jedini ispravan nacin. Danas on, sutra mi. Samo su pacovi i stranacki skart napustili trenutno nasukani demokratski brod. Sada je taj politicki olos, tudja briga. Zbog takvih konvertitskih primera, verovatno i postoji poslovica da u svakom zlu, ipak postoji i nesto dobro.

Slobodan Kocic je danas (ni kriv ni duzan) sinonim totalnog kolapsa trenutne Leskovacke vlasti i njene apsolutne nemoci. Ono sto je kao gradonacelnik uradio i postigao Slobodan Kocic, u odnosu na ovo sto gledamo danas, izgleda kao grandiozno dostignuce. Nesposobnost vladajuce koalicije, da gradjanima Leskovca pruzi ijedan suvisli razlog svog bitisanja na vlasti je zapanjujuca.

Zasto je dakle bilo potrebno uhapsiti i potpuno kriminalizovati Slobodana Kocica? ❓

Tim hapsenjem je trebalo sakriti sva karnevalska putovanja i legalne milionske dnevnice, ostvarene na njima. Trebalo je sakriti sve rupe na Leskovackim ulicama i trotoarima. Sve lazne investitore od kojih ni traga ni glasa. Trebalo je napraviti dimnu zavesu od koje se ne bi videle fabrike koje je Kocic otvorio. Trebalo je sakriti hiljade mladih ljudi, koji svakoga dana odlaze u te fabrike.

Trebalo je sakriti izmedju ostalog i tu famoznu Zelenu zonu koju je zamislio i iznedrio upravo Slobodan Kocic svojim licnim nastojanjem. Ta Zelena zona je sada ponos i dika, strucnjaka iz najvece vladajuce stranke. Nesposobni da ostvare originalni veliki plan, skakavci jos uvek tamo nesto zapetljavaju i raspetljavaju, bez ikakve nade i sanse da zaista ostvare nekakav, paznje vredan uspeh.

Ukratko receno od trenutka preuzimanja vlasti od tzv. Spasovdanske koalicije, Leskovac tavori i propada neverovatnom brzinom.

Vlast koja u svoj saldo uspeha, za sada moze da upise samo Bambi igraliste, Jelen park i Koka kola teretanu, je neozbiljna i tragikomicna vlast.

Jedine investicije u nasem gradu su dakle, poreske olaksice i reklamne Fejsbuk kampanje, velikih korporacija. A vlast je u svemu tome ucestvovala tako sto je ta glasanja stavljala na dnevni red svojih partijskih sastanaka. Verovatno vec kao drugu tacku dnevnog reda, odmah posle usvajanja zapisnika sa predhodne sednice.

Nema sta, koliko su nam ozbiljni rukovodioci, toliko su nam ozbiljne i investicije koje su stigle u nas grad.

Umesto da se na svojim partijskim sastancima bave problemima koji tiste njihove sugrdjane, umesto da se bave recimo letnjim odrzavanjem puteva i ulica koje jos uvek nije odpocelo iako je jesen na pragu, oni dele Fejsbuk adrese za glasanja. Lajkuju se ljudi. Sramota je sta su prioriteti onim ljudima u cijim je rukama sudbina Leskovca i njegovih stanovnika.

Eto zato je bilo potrebno uhapsiti Slobodana Kocica, coveka koji ih je, da podsetimo, pobedio na poslednjim izborima.

Zato ce i samo sudjenje poceti ekspresno kako bi mu se ostavilo sto manje vremena i prostora za bilo kakav politicki manevar. Zato se zuri i gotovo panicno srlja sa optuznicom, koja ce kao glavni greh, sadrzati optuzbu da je svojim delovanjem omogocio da „drugi ljudi nezakonito sticu korist“.

Ma nije nego?

A kako je to omogucio da drugi ljudi sticu korist?

Tako sto im je unapred platio neke pozicije, a da oni kasnije nisu odradili ugovoreni posao. Pa sta?

Nije dug zec pa da pobegne u sumu. Zar nije sam gradonacelnik Cvetanovic, pre par nedelja, dogovorio nepokretanje postupka sa Produktom iz Pecenjevca, ciji je vlasnik u bekstu. S’ kojm pravom gradonacelnik Cvetanovic, tom prilikom izigrava dzentlmena?

Dobar deo tih dugovanja Produkta prema gradu Leskovcu se odnosi i na neke unapred placene, a ne zavrsene poslove. Kako onda u optuznici imamo to da drugi ljudi nezakonito sticu korist, kada se tacno zna, ko, koliko i kome duguje? Neko izgleda nije dobro sinhronizovao svoje poteze, sa potezima tuzilastva? Uostalom, odkada je to narucilac posla. koji je sve svoje obaveze ispunio, odgovoran za neispunjavanje obaveza druge ugovorne strane?

Na kraju cu izraziti svoje veliko licno zadovoljstvo, koje osecam zbog ponasanja Slobodana Kocica u pritvoru i tokom same istrage. Nista manje nisam ni ocekivao od njega. Mali je ovo pritisak, u odnosu na ono koliko on moze da izdrzi. Oni koji su iznenadjeni time, zapravo i nisu poznavali pravog Slobodana. Oni koji su mu pakovali ceo ovaj slucaj, zapravo i nisu navikli da imaju posao sa takvim ljudima koje je nemoguce slomiti.

Dakle nas Slobodan u slobodnom vremenu cita i ono sto nije receno, u poslednje vreme se bavi veoma aktivnim telesnim vezbanjem.

Svi koji su imali prilike da ga vide u pritvoru, a ima ih dosta, prilikom opisivanja njegovog stanja i izgleda koriste istu rec. Dostojanstven.

Biti i ostati dostojanstven u uslovima zatocenistva je odraz neverovatne mentalne snage i licne samodiscipline. Osecaj dostojanstva je krajnje licna kategorija i razliciti ljudi potpuno razlicito shvataju dostojanstvo. Ipak kada je Kocic u pitanju, ovo misljenje je nepodeljeno. Razlog je veoma prost.

Dostojanstvo pociva na istini.

Nije tebi nimalo lako Acko. Narocito ne sa tim cimerom koji igra tenis u tvojoj glavi. Batali reket. Svi znamo da ti mikrofon bolje stoji. Pogotovu kada su reklamice u pitanju. 🙂

SLOBODA ZA BOJTU!