Branislav Tošić, jedan od poslednjih pirotskih obućara

Njegove cipele šetaju svetskim metropolama

Njegove cipele šetaju svetskim metropolama
Podeli:

PIROT – Jedan od poslednjih pirotskih obućara Branislav Tošić ovim poslom se bavi više od tri decenije a nedavno je dobio “Majstorsko pismo“, priznanje Unije zanatlija i preduzetnika regiona južne Srbije iz Niša.

Svojevremeno je pravio obuću za mnoge pozorišne predstave i plesače plesnih klubova, bio modelar i dizajner u pirotskoj fabrici „Ljubomir Kartaljević”. Osim popravke, pravi obuću po narudžbini mušterija.

“Od 1983. godine u fabrici obuće “Ljubomir Kartalejvić” bio sam modelar i dizajner.Pravio sam kolekcije obuće sa beogradski Sajam kože i obuće. Posle toga sam u svojoj radionicu i umetničkom ateljeu radio mozaike i ulja na platnu. Ovaj posao nikad nisam zapostavio jer sam znao da zanat para vredi. Pre dve godine sam otvorio radnju pored Malog mosta. Izrada mozaika je sada u drugom planu, ali ću se njemu jednog dana opet vratiti”, rekao je za Jugmedia majstor Bane.

U njegovoj radnji se popravljaju cipele, sandale, čizme i patike, ali majstor Bane pravi i novu obuću po narudžbinama mušterija.

obucar_pirot_musterija

“Pravio sam obuću za pojedine predstave pirotskog Pozorišta, poput komada ‘’Senke orahove grane’’ i ‘’Lizistratu’’. Radio sam cipele za Plesne škole u Pirotu i van Pirota za njihove nastupe na medjunarodnim takmičenjima u Maroku, Tunisu, Alžiru, Bugarskoj i Grčkoj. Sa mojim cipelama su nastupali širom Evrope na mnogim takmičenjima”, dodaje Bane.

Njegove mušterije su zadovoljne.

“Majstora Baneta poznajem osam godina. Dobar je i tačan majstor i radi kvalitetno. Cene su povoljne. Svako to može da proveri”, kaže njegova stalna mušterija Velimir Mladenović.

U njegovu radnju često svraća i Miodrag Filipović.

“Da li je promena rajfešlusa na obući ili pendžetiranje, kod njega donosim obuću na popravku”, kaže Miodrag.

U Pirotu broj obućara može da se izbroji na prstima jedne ruke.

“Ovaj zanat je jako težak, ali ga volim .Radim po 12 sati dnevno. Ranijih godina je bilo teže.Bilo je više obućara ali se sve radilo ručno. Sada je drugačije jer imamo mašine koje olakšavaju rad. Nabavljam kvalitetna lepila i dobre materijale. Oslanjam se na svoje dugogodišnje iskustvo. Tržište je preplavljeno nekvalitetnom obućom sa kineskog i turskog tržišta koju je veoma teško popraviti i ona je za jednokratnu upotrebu”, priča majstor Bane.

Iako zanati polako nestaju, Bane je uveren da je budućnost u ovom poslu, ali nema naslednika.

obucar_pirot_1

“Imam jednog radnika a tražim još jednog. Voleo bih da naučim nekog ko bi voleo taj posao da radi. Dolaze mladi ljudi ali ne znam koliko su zaintresovani za ovaj lep i kreativan posao Moj sin nije bar za sada zainteresovan za obućarski zanat”, dodaje majstor.

Kaže da od ovog zanata može da se živi ali mora puno da se radi.

“ Potrebno je veliko strpljenje ali i ljubav. Medju mušterijama su više žene nego muškarci. Cene su realne ne mogu da se uporedjuju sa cenama u velikim gradovima. Dešava se da studenti iz Pirota koji studiraju u Beogradu ili Novom Sadu autobusom šalju obuću na popravku kod mene i onda se šalje ona nazad”, kaže Bane.

Tošić je nedavno dobio priznanje od Unije zanatlija i preduzetnika regiona južne Srbije u Nišu. Njegovu radnju krasi Majstorsko pismo. Tošić je ovo priznanje dobio za nesebičan i dobar rad.

“Mene su za dodelu nagrade predložile kolege i dobavljaći materijala. Prija kad te predlože kolege. Ovo je podsticaj za još bolji rad- kaže Tošić.

 

Tekst i foto: Zoran Panić

 


Podeli: