TAKTIKA da je sve što nije eksplicitno zabranjeno, dozvoljeno, pobeđuje. Kreativci su gurnuti na stranu, mesta na naslovnim stranama su prepustili destruktivcima, kostolomcima koji se ne libe da sa dve noge sa leđa ulete u cevanicu.

Gol u gostima vredi dva, staro je pravilo zlatnog doba najvažnije sporedne stvari na svetu, kada se bubamara kotrljala za publiku, koje je bilo kako na stadionima, tako i oko radio aparata, tranzistora i prozora u svet. Kada je nedelja bila rezrvisana za „Vreme sporta i razonode“ i kada je fudbal bio samo to, sport i razonoda. Večiti derbiji, ulica protiv ulice na male goliće, gde su cigle služile kao stative, a ne oruđe u rukama isfrustriranih likova oslobođenih fiskulture u nižim razredima osnovne škole, a kasnije i vojske na regrutaciji, postali su stvar daleke prošlosti, o kojoj će za desetak godina svedoci vremena ispredati priče svojim unucima.

Nekada nesposobni za donošenje ispucane lopte iza gola ili vode sa česme, servirali su „hladnu osvetu“ onima koji su prvi birani u ekipu. Osveta loših đaka na delu. Taktika da je sve što nije eksplicitno zabranjeno, dozvoljeno, pobeđuje. Kreativci su gurnuti na stranu, mesta na naslovnim stranama su prepustili destruktivcima, kostolomcima koji se ne libe da sa dve noge sa leđa ulete u cevanicu.

Prelomni trenutak u karijeri sa zelenog pravougaonika je prenet na pravougaoni operacioni sto traumatologije, ali kao pacijent. Ono što je jedna budala (u našem slučaju klonirana u stotine jedinki identičnih loših namera) pokvari, svi mi skupa teško možemo da popravimo. Ni na poslovično „kratkoj“ klupi za rezerve ne postoji adekvatna zamena za nastavak utakmice. Našu decu, koja bi trebalo da su nosioci igre, smo poslali trbuhom za kruhom i umesto njih „u vatru ubacujemo“ uvozne ispušene muštikle sa iskustvom. Prednost domaćeg terena smo prepustili gostima u našim životima i umesto sa 3:0, na revanš putujemo sa minusom u mreži, bez nade da ćemo proleće dočekati u Evropi.

U poslednje 2 do 3 decenije, najvažnija (sporedna) stvar na svetu je evoluirala od jeftine zabave za milione, u skup biznis za privilegovane milionere. Milioni na tribinama, kraj malih ekrana i radio aparata su se pretvorili u milione na bankovnim računima pojednica. Šnajderski umešno, krojači sudbina su odeskli veći deo gubera za sebe i pred publiku bacili kratko ćebe nedovoljno da se iko pokrije njime, ali dovoljno veliko da se pobijemo oko njega.

I sad, ovo bi bio zadnji čas da u ruke uzmemo iglu i konac i zakrpimo delove koji nedostaju, da taj zadnji čas nije promenjiva i prolongirajuća kategorija u Srbiji. Univerzalci su uvek bili na ceni, nikada nije bilo toliko loše, koliko smo mi kadri da naglas ćutimo o tome. Najnepopularni rezultat je još uvek na snazi, kraj je kada ga sudija odsvira.

Slobodan Jovanović