LESKOVAC – Leskovčanin S.M. (76) skočio je sinoć s petog sprata Opšte bolnice u Leskovcu i na licu mesta ostao mrtav.
Tragedija se dogodila u 21,20 časova. Pacijent se bacio preko otvorenog prozora bolničke sobe na odeljenju kardiologije, gde je dan ranije prebačen sa hirurgije zbog srčane slabosti.
Prema nezvaničnim navodima lekara, imao je šećernu bolest i gangrenu desnog stoplala. „Ništa nije ukazivalo na suicidne namere“, kaže za Jugmediu jedan od lekara.
Ovakv slučaj se ne pamti u ovoj zdravstvenoj ustanovi.
Uviđaj su izvršili policija i tužilaštvo Višeg suda u Leskovcu.
(Kraj) mil
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Kako lekari saopštavaju dijagnozu u toj bolnici dobro da se svi pacijenti ne pobacaju. Zato su izgleda i napravili crkvu, da se pomoliš bogu da ostaneš živ kad te Leskovački lekari prime na odeljenje.
Leskovačka kardiologija ima među najnižom stopom smrtnosti u Srbiji,lečeći pacijente sa teškim infarktima i ostalim bolestima srca.Samoubistvo bez nagoveštaja je neretki događaj u svim bolnicama u svetu,naročito kod starijih bolesnih ljudi.Neka mu je laka zemlja.A,tebe Džinke da je sramota od rođene sestre .Pitaj je zbog čega.Ona nije imala maliciozne komentare nego je verovala lekarima leskovačke kardiologije .Sve ovo što nam se loše dešava u državi i društvu je posledica mržnje među nama.I,“dok ne budemo ljudi iako smo Srbi“,kao što nas opomenu svetac patrijarh Pavle,neće nam biti bolje.
Slažem se s Micijem,na kardiologiji radi vrhunski tim lekara koji su nesebično predati poslu i svojim pacijentima.Mislim da je neumesno komentarisati ovakav događaj.Saučešće porodici
A ja se ne slažem da se lažno potpisujete imenima lekara ukoliko to neko radi, kao ni da lekari lično pišu komentare ovde jer je to neozbiljno. Svoje mišljenje treba da daju u zvaničnim izjavama na zvaničnim mestima. Komentari su neozbiljno mesto za davanje stručnih mišljenja i saveta, ne zato što nema ozbiljnih komentatora, već zato što ovde znamo ima plaćenih, pa dokonih, konačno bezobraznih komentatora koji su samo umislili da će biti veći no što jesu pokušavajući da umanje vrednost drugih čime su ovaj prostor devalvirali. Ovde se ipak radi o životima i životnim stvarima svih nas. Ispašće da je prostor za komentarisanje cenjenije mesto od same vesti, što je bruka za portal. Uzmite izjave naših lekara, pa da ih čitamo.
Nemogu da vas nazovem gospodinom,jer vi svakako to niste,a nemogu da vas nazovem ni covekom jer svako ko koristi tudju nesrecu za razracunavanje u bilo kom smislu nikako nemoze biti ni covek a jos manje gospodin.
Zao mi je jedino sto nacin zivota i nemastina izazivaju stres cija su posledica ovakvi dogadjaji. Nazalost je tako.
Svi mi,pa i ja,se ponekad naljutimo na postupke pojedinih doktora,s razlogom naravno,ali istina je slozicete se da su i oni samo ljudi,ziva bica i nisu savrseni jer niko od nas nije…
Zalosno je ovo…!!! Jos zalosnije sto su nam svi lekari i sestre otisli u politicare,umesto da rade svoj poso svi vode politiku ovog grada!!!!Nekrivim sestre jer su u ovoj situaciji bile nemocne,ali nedao bog da zaglavis u bolnici…e onda si….ako nemas nekog ko je tamo neka faca ili politicar,nazalost ovo je nas leskovac!!!!!!!!
Cisto da se zna na kardiologiji su dezurne 2 sestre na 12 bolesnickih soba i 44 postelja a ovog pokojnika je cuvala i zena
zasto ste mi obrisali komentar?da li sam nekoga uvredila?ili nesto slagala?ne pratim vas vise
Ni jedan vaš komentar nije obrisan. Proverite da li ste poslali.
Gospodine Predraže s obzirom da toliko poznajete leskovačku bolnicu trebalo bi da znate da pod mojim imenom ne postoji nijedan lekar.Ne potpisujem se tuđim imenima jer sam svojim zadovoljna.Bivši sam radnik bolnice pa imam više prava od vas da budem ogorčena,ali činjenica je da na kardiologiji radi vrhunski tim kako lekara,tako i sestara.To niko ne može da ospori pa ni vi.A što se tiče događaja ne verujem da bi neko počinio samoubistvo zato što je nezadovoljan medicinski osobljem.Isto tako tvrdim da ovaj događaj nije razlog za pljuvanje leskovačkog zdravstva.
žaPetak popodne. Ulazim nekako u bolničko krilo desno u prizemlju, iako su vrata šifrom zatvorena. Mir. Hodam. Desno otvoreno, gledam, sede, gledaju tv, jedna žvaće sendvič, pitam za dr…,,Vrata na sredini hodnika…“ produžavam. Zakucam, obavim razgovor i vraćam se. Tišinu prolama jauk, bolan, otežan, isprekidan, jedva gazim pločice u strahu zakovanog pogleda u desno, odakle dopire jeziv zvuk. Misliš, neko je bespomoćan, iako usred bolnice, zbrinut. Nisu ta vrata, ni sledeća, svi mirno leže i kao uspavani gledaju, možda pod sedativima. Nailazim. Polugola žena , nekih 80 godina, zapomaže, žmuri, stajem i ne uspevam da razaznam da li gleda- Izlazi sestra na hodnik, pa čistačica, čuju, ne reaguju. Jedna sestra zaviruje baš u tu sobu i ništa. Vratila se u svoju službenu prostoriju, kao da već zna o čemu se radi i da nema pomoći. Osećaj je užasan. Razmišljam i želim da zovem u pomoć, a onda pitam ženu koja leži do nje, koja me, čini mi se, gleda, je li žena do vas budna, zašto viče? I ona ćuti. Kakav muk?! U šoku ne mogu da se pokrenem. Njene gole staračke grudi se pomeraju ubrzano, diše sumanuto, vrelina je, sparina je, strašno je. Pokrivač beli smaknut ispod stomaka. Sve pne oko nje leže i ćute, kao da samo ja čujem zvuk i niko više?! Pokušavam da ne mislim da je to mogla biti nečija baka, moja mati, tvoja starija sestra, prolazi mi kroz glavu pitanje gde su sada njeni, ima li uopšte koga? Slomljena duhom, što nisam urlala jače od nje i zvala pomoć, shvatam da me sistem u kojem smo brojevi, pobedio i kukavički odlazim na ona vrata, kroz koja sam jedva ušla, jer imaju šifru. Sinoć sam jedva zaspala. Jutros, pijem kafu i taman mislim, zaboravila sam i kad čitam: Bože, da li je živa, šta je sa njom, toliko njih oko nje, a žena sama, bespomoćna. Ako neko od dr ovo čita, ne zbog mene, zbog svoje savesti neka proveri i svrati., Ima tamo žena koja još uvek zapomaže, a u bolnici je, zaman…
Osećajna.Videla si teško bolesnu,šlogiranu ženu sa psičkim nemirom,otkrivenu zbog terapijskog hlađenja tela i oštećenog mozga.Videla si bolest i dah smrti,ono što „ta koja žvaće“ za trideset hiljada gleda celoga života.Prijatna ti jutarnja kafica !
Treba pustiti svakog da provede JEDAN ali samo jedan dan na odeljenju neurologije kao posmatrac,da nista netreba da radi,samo da gleda…garantujem da bi se poklonio onim ljudima koji tamo rade i postideo ruznih komentara…
Treba pustiti svakog da provede JEDAN ali samo jedan dan na odeljenju neurologije kao posmatrac,da nista netreba da radi,samo da gleda…garantujem da bi se poklonio onim ljudima koji tamo rade i postideo ruznih komentara…
Tamo je javasluk, ja da sam neki kompir sve bi ih razjurio ili poslao u Bojnik da rade, nemar i haos!
Doktore,
nemoj tako o tom odeljenju jer si do juce bio sef tog odeljenja…ne nisi bio u poseti !
Ima nas koji nismo uposljenici al smo vidli kako je na tom odeljenju i kolko su tu teeski slucajevi NAZALOST….
Osoblju na tom odeljenju treba dati ordenje jer ono treba izdrzati….majko moja oni ljudi krvavo zaradjuju to parce hleba….
Posle svakog provedenog dana tamo nisam oka sklopio…uh i sad se najezim…
Da li bi u svetu direktor ustanove u kojoj skaču s prozora bio unapredjen u ambasadora Makedonije?
Nebi,
on je kriv sto ne drzi pacijente za rukicu dok oni razmisljaju o tome kako da skoce kroz prozor.Da ja skocim kroz prozor naravno da bi on bio kriv a ne ja.
ZASTO JA??? ON JE KRIV!!!
A to sto je mozda kandidat za ambasadora je znak da je vredan tog zvanja i umesto da nam je drago sto ce neko iz ove provincije uspeti mi ga vredjamo.
Davno je moj pokojni deda rekao „sinko Srbin ce sve da ti oprosti,al uspeh nikad,zapamti nikad“
Bio je u pravu nazalost…..