Počeli radovi na obnovi Zadružnog doma u selu Dubnica

Počeli radovi na obnovi Zadružnog doma u selu Dubnica
Podeli:

Gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković i narodni poslanik Slaviša Bulatović prisustvovali su danas početku radova na obnovi Zadružnog doma u selu Dubnica, koji je zbog lošeg stanja van funkcije skoro dve decenije.

Milenković je podsetio je da je zgrada podignuta neposredno nakon odlaska okupacionih snaga u Drugom svetskom ratu, a da su objekat koristili i meštani okolnih sela, sve do NATO bombradovanja 1999. godine, kada je i stradala.

“Cilj lokalne samouprave je da pored jačanja poljoprivrede, vratimo društveno-kulturni život u selu i time zaustavimo migraciju mladih. Imamo nameru da svake godine renoviramo jedan Zadružni dom u nekom od sela, a sa tom svrhom raspisana je javna nabavka za projektno-tehničku dokumentaciju za sela Trebešinje,Vrtogoš i Neradovac“, istakao je Milenković i dodao da su rešeni svi proceduralni problemi koji su opterećivali prosec obnove i rekonstrukcije zgrada starih i po sedamdeset godina.

Narodni poslanik Slaviša Bulatović rekao je da i pored velikih poteškoća lokalna vlast odgovornim radom uspeva da odgovori na probleme koje opterećuju sve njene stanovnike.

“Činjenica je da je Vranje jedno veliko gradilište i verujem da ćemo u narednom periodu imati još puno mesta na kojima ćemo graditi i obnavljati. Zahvaljujem se na nesebičnoj podršci koje Vranje dobija od države ali i samih žitelja”, kazao je Bulatović.

Ukupna vrednost radova koje finasira Grad iznosi oko 21 milion dinara, izvođač radova je firma “Crna Trava“ iz Leskovca, a planirano je da radovi budu završeni do proleća.

Prema rečima predsednika MZ Dubnica Vlastimira Aritonovića, obnovom Zadružnog doma sa površinom od 500 metara kvadratnih, gradsko rukovodstvo još jednom je dokazalo da se stara o ravnomernom razvoju sela i grada.

“Ostaće upamćeno da se na ovom mestu 21. godinu zaredom održavala najveća muzička manifestacija na celoj teritoriji Grada pod nazivom “Zlatni glas juga Srbije”, sa koje su ponikli mnogi poznati vokali narodne izvorne pesme”, naveo je Aritonović.


Podeli: