NIŠ – Za koncert Tony Cetinskog u Nišu 28.marta u Hali Čair već sad se traži karta više.
Omiljena zvezda još jednom dokazuje da sa pravom nosi taj epitet.Posle rasprodanih sala širom regiona,nezaboravnog nastupa u beogradskoj Kombank Areni ,niška publika će imati priliku da uživa u hitovima ovog umetnika.
„Presrećan sam zbog informacije da za moj koncert u Nišu vlada nezapamćeno interesovanje.Evo ,ja obećavam da ću im se odužiti nastupom za pamćenje . Sebe neću štedeti i nadam se da ćemo pevati zajedno od prve do poslednje pesme“,poručuje Tony.
Preostale ulaznice mogu se nabaviti na prodajnim mestima: Eventim,Ticketline,prodajni pult u Obrenovićevoj ulici i na blagajni Hale Čair
Cena ulaznice je 800 dinara.
(Kraj)
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Steta sto ne moze bas sve da se isprati. 🙁
Poslednji put sam zadovoljstvo slicno ovome koje ce Toni nesumnjivo prirediti, imao na fantastisnom koncertu Parnog Valjka u Niskoj tvrdjavi. Karte su mogle da se kupe u samom Leskovcu. Moje tada trogodisnje dete, ceo taj spektakl je odgledalo iz svojih decjih kolica. Nikada nisam video toliko male dece na nekom koncertu. Citave porodice su dosle. Nezaboravno. 🙂
Vakcina protiv Granda. Zlu ne trebalo. 🙂
Toni bi u svakom slucaju bio sasvim odgovarajuca revakcina.
Ali na zalost kao sto vec rekoh, ne moze bas sve da se isprati i postigne. 🙁
A ume covek. Kapa dole.
samo za urednicu!
Postojim!
Nus pojava jedne ideološke borbe zna ostaviti veće posledice od očekivanog. Očekivan je bio kontranapad, osveta. Ipak, zadobiti nešto protiv čeka ne možeš, na šta ne smeš podići ni glas, poslati ti nešto kao faktor iznenađenja, sa čim se ni sve vojskovođe sveta i veka nisu izborile, mora da je najveći usud, kao znak da ravnoteža ipak postoji i da neko to od gore vidi sve.
Ljubav. Divna pesma.
Hiljadu si puta pobedio čoveka. Svoje srce nikada.
Srno moja, bacio sam pusku. 🙁 🙁 🙁
Čuvaj pušku, trebaće ti. Baš je danas prolazila jedna zgodna ispred robne kuće, noge iz vrata ima, bato moj. Ne bacaj oružje, makar da se braniš, kad te napadaju!
Ne ide sa puskom veruj mi. Previse je bucno. U slucaju da promasis, samo uplaseno prhnu i nema ih vise.
Zato sam resio da se okusam sa mrezom. Gustom!
Svaka operacija ima plan evakuacije i ,,čišćenja terena“ u slučaju da ,,nešto krene po zlu“. Lov na srnu u tuđoj šumi je krivolov. Dopušten je, ako srna sama dođe na noge. Ovu je nemoguće ubiti, jer je jednom ubijena. Od tad hoda kao zombi. Ponekad u jednoj šumi, a sa dušom u drugoj. I niko je ne dira. Vrednost svoje slobode platila je prilično. I to svi cene. Njen krik čuju na obe strane. Ne diraju u nju. Poštuju, A opet, kad bi zatražila da se napije, pustili bi je na svako pojilo. Ima kredit života, kredit principa.
Puška? Može da ubije, a ponekad i muke skrati. Kad bi istinski metak opalili, verujem da bi ovu spasili. Nije sasvim razumljiv cilj s tom puškom bio. Ali, oseća se želja da se u evakuaciji izbrišu tragovi u šumi, da drugi ne pođu za srnom. Lovac je zato prerušen u čarobnjaka koji će je omađijati. I nakon pobede nad srnom, što i jeste jedini cilj, ostaće tragovi tu i tamo. I na Jugmedii. I još ponegde. Da režu po savesti ko nož, koji pušku zameni, ko hladno oružje za osvetu, što se hladna poslužuje.
Poslednje što je srna čula bile su nečije reči:
-Budi normalna…jer neće duša normalne.
I srna ispuni želju. Poslednju od tri. Prva mu je bila da sakrije ogledalo od nje. Prihvatila je. Druga da se igra sa njim. Pristala je. Srna je nesebična bila i konačno mu i tu treću ispunila-da načini sebe kako on zapoveda ne bi li sebe spasio od nje, da bar neko bude srećan, kad nje ne bude. Na radost njenu.
Na ovu sam bocu naleteo danas kad sam pecao na tuđem portalu. Dopala mi se kao ozbiljna, preklinjajuća. Verujem da džentlmeni još postoje. Makar za kraj, ako nisu to znali biti od početka i makar jednom za nekog, ako su to bili za sve belosvetske, a nikada jednoj jedinoj što je samo njemu verovala. Zahvaljujem u njeno ime i molim ga još jednom da joj želju ispuni i nikada i nikako se ne javlja, ni porukama, ni stihom, ničim. Neka nastavi tamo gde je i s kim bio danima, mesecima, u istom društvu ispraznom, po neduhu poznatom, što površnošću zaudaraju po Leskovcu i svetu.
,,Najčasnija stvar koju možete uraditi za jednog muškarca je da se nikada više ne javite-ni uživo, ni virtuelno, nikako. Imajte milosti. Pa Vama za zabavu ne nedostaju prijateljice. Naprotiv, imate ih koliko i ne želite. I previše. I sve su ko zapete puške na flašu i čašu i družbu i intimu i da odu dalje sa otvorenim vratima kroz koja Vam i dalje šalju lajkove. Manite se nekih. Nisu svi umetnički slobodni. Ima ozbiljno kulturnih bića, sa istinskom emocijom, ne fantazijom, što pate, što su odani, koji vas ne pronalaze u svakom muškarcu, kome ste posebni, jedini i zbog kojeg će još dugo, dugo biti sami. Predugo za ovaj život u kojem ste je izdali bar deset puta kad god ste bili s drugima, družili se, slavili, vodili ljubav, putovali, obeležavali događaje, planirali datume, praznike, budućnost. Budite veliki, ostavite je, zauvek. Ozbiljna sam, kao nikad. Čast je svojstvena čoveku. Vi s njom ionako ne umete, nemate planove, niti šta osećate. Samo je razbijate zbog mase ljudi oko Vas, koji su u prolazu, liče jedni na druge, skandiraju Vam, otimaju energiju od Vas, a ne uzvraćaju ničim sem uobičajernim gestovima izvodljivim i detetu. To što Vam svi oni pružaju su trice i kučine, to i sami vidite. Pa Vi bar znate da onaj ko jednu stvar radi natprosečno, tome i sve drugo uostalom ide izuzetno. Zaokruženi ste ,svesno ili besvesno, mediokritetima koji polažu pravo na Vas, uz Vaše dopuštenje da Vam čak i vreme organizuju na sasvim prosečan način. Idite, preklinjem Vas. Budite veliki. Ima kome će ona biti potrebna sa svojim kvalitetima i kreacijama. Vama očigledno nije i ne znači Vam ništa. Bar ni jednim, ali ni jednim gestom to do sada niste pokazali. Nikada nije imala ni malu prednost ni u čemu u odnosu ni na koga.Idite. Časno je. I objavite da znam, ko što sam sigurna da ćete ovo pročitati, kako ne bi posle opet zloupotrebili i javljali se jer kao niste znali, niste pročitali. Pozdrav, hvala“
Trostruki znak. Lakat krivina. Pogubno zvuči. Asocira na smrt, ako je iza iluzija u koju srljaš.
Moguće je da svi misle da je superiorna, u potaji i ti, da je autentična, talentovana, sposobna, borbena, krhka, požrtvovana, a tebi je iluzija-ne priznaješ da postoji.
Volela bi ona da je ništa i nikom svima, celome svetu a da je oseća samo jedan što za nju žmuri, neko ko uporno od svog blata pravi zlato, od onog što niko ne vidi proglašava i pamet i sposobnost i lepotu. To je divno, ali definitivno i iluzija za preostali svet.
Ona bi se rado menjala. Ali neće. Zato nije dovoljno da samo on progleda, sagleda istinu, jer ne pita se samo on. Pitaju se i drugi. Za početak kad bi svom stvarnom postojećem saborcu saopštio svoje želje, iznenadio bi se kako sebični znaju biti u upornom ,,prelaženju preko svega“ a što je najveća potvrda priznanja nedostatka kvaliteta i uguravanja po svaku cenu. Da vredi, dostojanstveno bi bilo prihvaćeno, tačnije niko ne bi prešao preko istine da nije dovoljan i da nikad to nije ni bio. Dalje, i ta svetlost se pita. Zna ona da prestane da mami, da se u trenutku okrene ka drugom leptiru, da drugome osvetli put, jer drugi pokazuju da im znači odajući joj priznanje. Ne smatraju je iluzijom. Konačno, ma kako nestvarna i ona se pita da li pristaje na ponuđene situacije, na ulazak u odnose koji zaostanu posle nekadašnjih relacija i znaju odisati greškom mladosti.
Zato pretpostavka da će sve rešiti usporavanje i ne stoji. Odvrnućemo sijalicu, zagasnuti svetlost, a leptir će i dalje da skita izvan vidokruga doma svog, tražeći ono što mu celi život nedostaje, dok će se njegovi ,,brižni“ praviti da to ne primećuju.
Samo mi nije jasno, kako iluzija mođe biti toliko moćna, jaka, da ostavlja toliki trag, kad je nema? Kakav bi tek efekat izazivala da je zaista ima svuda, ko ostale što su? Mogu misliti. Dar Božji. Istina je njeno oružje. U dobrom srcu laž ne stanuje. Samo istina.