PROKUPLJE-  Da ponekad sport  kojim se  čovek počne baviti u svojoj mladoti jednoga  dana postane životno opredeljenje i uđe u sve pore života, pa čak i unutar same porodice, očigledan je primer  prokupačkog bračnog  para Nadice i Nebojše Kurtića i njihovog sina Milana, studenta treće godine DIF-a u Nišu. 

Ovaj bračni par je osnivač Karate kluba Prokuplje, a uspešna klupska istorija je istovremeni ispisivana i u njihovoj kući, pa su zidovi pokrivenim medaljama i peharima i tako pune 23 godine, koje su iznedrile mnoge majstora karate sporta – poznate akademske radnike i ugledne ljude u privatnom i javnom životu.

Nebojša

„Sa svoje dvanaeste godine po prvi put sam zakoračio u salu za treninge karate veštine i fukcionisala je kao sekcija pri sportskom društvu  Partizan. Što se na moju sreću pokazalo da nije bilo kasno, jer se danas počinje mnogo ranije.  Ubrzo sam postao juniorski a potom i seniorski prvak stare  Jugoslavije nastupajući u katama i borbama i postizao  zapažene rezultate. Karijeru aktivnog takmičara okončao sam 1999. godine  i već sledeće sam postao trener  Karate unije Jugoslavije  i  na Evropskom prvesntvu  naši takmičari su osvojili 10 medalja.  Ostao sam i dan danas veran toj organizaciji gde sam trenutno

trener u katama, dok je moj sin Milan stalni član repezentacije u katama i borbama“, priča za Jugmediu Nebojša Kurtić, uz šaljivu opasku da je glavni krivac za sve uspehe njegova supruga Nadica.

Ipak, ako bi se tražio za taj njihov zajednički put, tražila nit, ona nedvosmisleno vodi do njihovog sina Milana, vrhunskog majstra ovog sporta, o čemu govore rezultati na raznim takmičenjima kako kod nas tako i širom Evrope.

Nebojaša je rođeni Leskovačnin a Nadica rođena Prokupčanka. Prevladala je ljubav i u ovom slučaju džentlmen je postao  Prokupčanin.

Inače, glava porodice Kurtić je vlasnik crnog pojasa šesti dan koji je svoje druženje sa karate veštinom počeo još davne 1975 godine u Leskovcu.

„U svojoj trenerskoj karijeri pomenuću samo dva odličja vredana pažnje. Od ministra za sport 2000. godine nagrađen sam  kao najbolji pedagog u karate sportu kod  nas, dok sam u Prokuplju 2013. godine bio izabran za trenera godine. Ipak moju životnu priču  i moj i Nadičin diplomski rad  je naš sin Milan sa kojim se nastavlja sve što smo postigli u ovom sportu. Na nas dvoje je da samo radimo i poželimo da nas prevaziđe“, s ponosom priča Nebojša Krstić.

Milan je, inače, student treće godine  DIF-a u Nišu. Porasao je i prohodao u sali za treninge i u njoj je prohodao. Sa tri godine je prvi put obukao kimono i svoj dečački život, umesto sa igračkama, zamenio spravama za treninge. Ponos je i Prokupčana, budući da je prvi sportista koji je u gradu na Toplici po prvi put doneo zlatnu medalju  sa nekog svetskog takmičenja – 2012. godine na Svetskom prvenstvu  Karte unije u Novom Sadu.

„Dok je intonirana srpska himna, Milan je plakao od sreće“, prisećaju se roditelji.

Na godišnjici fakultetu u Nišu je prošle godine dobio priznanje  kao uspešan karate majstor, doj je rodnom Prokuplju tri puta izabran za sportistu grada.  I Milan je vlasnik crnog pojasa drugi dan.

Heroina

Ipak, heroj ove priče je lepša polovina porodice Kurtić – Nadica!

U klubu   trener, a u porodičnoj kući prava domaćica koja  brine o ishrani cele porodice i kojoj nije teško da sve postigne na vreme.

„Sve što radim, radim sa zadovoljstvom i u interesu moje porodice. Nije mi teško ni na  treningu niti u obavljanju kućnih poslova. Sa pravom mogu da kažem da sam ponosna majka kada imam takvog sina kao što je Milan i, takođe, ponosna domaćica kada u suprugu Nebojši imam sve razumevanje. On je uvek tu da mi pomogne u bilo čemu pa i mojim kuhinjskim poslovima“, priča sportkistikinja, uspešan trener, domaćica, majka i dama, crnog pojasa četvrti dan.

O rezultaima koje su postigli  u KK Prokuplje osatvićemo za drugu priliku  uz samo napomenu da umesto reči govore fotografije koje smo zabeležili u njihovoj porodičnoj kući u Prokuplju.

Vukašin Stevanović