VLASOTINCE – U vlasotinačkom selu Dadince danas je otkriveno spomen obeležje nekadašnjem predsedniku Vlade Kraljevine Jugosalvije Dragiši Cvetkoviću (1893-1969), koji je poreklom iz tog sela.

Spomen obeležje podigli su poznati leksovački ginekolog Slavko Krstić i njegov brat građevinski inženjer Žarko Krstic pored seoske škole u Dadincu, čiju izgradnju je pomogao Dragiša Cvetković.

Krstići su rođeni u Dadincu

“Podižući spomenik ovoj grandioznoj osobi, ispunio sam svoj san, san da više ne lebde podele na ovim prostorima i da bude ispravljena jedna velika istorijska nepravda, ali i san svih Dadinčana”, kazao je Slavko Krstić.

Otkrivanju spomen obeležja nekadašnjem novinaru, gradnačelniku Niša, ministru u tri ministarstva Vlade Jugoslavije i predsedniku te vlade u burnim istorijskim vremenima, prisustvovao je veliki broj zvanica, ali i Cvetkovićeva unuka Milica Ranković i praunuk Ivan Biliškov iz Beograda.

“Veoma sam uzbuđena i volela bih da su ovo dočekali i pokojnu ujak i tetka. Moja majka Zora je živa, ali nije mogla da dođe jer je stara i bolesna. Nisam očekivala da se ovako nešto desi u postojbini moga dede. Bili smo dugo pod prismotrom i obeleženi”, rekla je juGmedii Rankovićeva, koja je jedva zadržavala suze.

Dragiša Cvetković je rođen u Nišu, ali je kao dečak dolazio u Dadince, rodno selo svoga oca Jovana.

Potomci njegovih drugova pričaju da je voleo da se kupa u obližnjoj reci, a kada je postao važna ličnost, pomagao je seljane.

“Mom dedi je omogućio da služi vojsku u Nišu, da bude bliži porodici”, priča predsednik Mesne zajednice ovog planinskog sela Dragan Popović, u kome žive oko 200 stanovnika, sa tri osnovca.

Žarko Krstić je ispričao da Dadinčani pamte Dragišu kao dobrotvora.

“Dadince je još pre Drugog svetskog rata imalo struju jer je Dagiša donirao turbinu koja je crpla vodu iz reke, pa su svi seljani imali po jednu sijalicu. Najsiromašnijima je nalazio težačke poslove širom Jugoslavije. Dadince je dalo oko 150 intelketulaca, ali dugo niko nije mogao da bude na rukovodećem mestu zbog krsta koje nosilo selo”, ispričao je Žarko Krstić, jedan od trojice idejnih tvoraca spomen obeležja.

Dragiša Cvetković je bio predsednik Vade Kraljevine Jugoslavije od 1939 do 1941. godine kada je vlada svrgnuta posle puča u Beogrdau 27. marta.

Odbio je saradnju sa nemačkim okupatorom, pa je dva puta bio u logoru Banjica.

Prebegao je u Bugarsku 4. septembra 1944.godine i preko Turske stigao do Pariza gde je i umro.

Sahranjen je na srpskom delu pariskog groblja Tijea.

Nove komunističke vlasti su ga progalsile izdajnikom i konfiskovale mu svu imovinu, a rehabilitovan je 2009. godine.

Istorija ga pamti kao predsednika Vlade koji je potpisao protokol o Trojnom paktu između sila osovine, ali su danasnji govornici rekli da je on zapravo bio heroj i patriota.

“Patriota, antikomunist, vrstan itelektualac i narodni čovek. Potpisivanjem protokola je želeo da spase svoj narod od golgote, ali, nažalost, nije uspeo u tome”, ocenio je Vidosav Petrović, priređivač knjige “Dragiša Cvetković-njim samim”.

Spomen obeležje u Dadincu je jedino obeležje bivšem predsedniku Vlade Jugoslavije Dragiši Cvetkoviću na prostorima Srbije.

Po njegovom imenu je dobila naziv i jedna ulica u Nišu.

Spomen obeležje je osvešteno, a skupu su prisustvovali i zamenik predsednika opštine Vlasotince Jovan Stojanović i predsednik Skupštine Leskovca Živojin Stefanović.

(Kraj)