DUŠAN PRELEVIĆ PRELE. Čovek koji je obeležio jedan period u istoriji Beograda. Mnogi će za njega reći da je „poslednji beogradski šmeker“. Petar Božović ga je nazvao „pravim beogradskim dživdžanom“.
Teško je naći primere poput njega, malo je ljudi koji su toliko stvarali i toliko rušili. Svaki tekst je prekratak da bi se napisalo sve o Preletu. Bio je ogledalo nekog drugog Beograda, onog koji se gradio posle Drugog svetskog rata. Bio je ogledalo jedne generacije, one kojoj rat nije značio ništa i koja je uspostavljala nove trendove koji nisu odgovarali tadašnjem režimu.
Bio je često nadmen, bahat i svestan toga. Njegova muzika je bila nešto sasvim drugačije, puna emocija i lakih nota. Jedan od prvih rokera onog vremena.
Mnogi će za njega reći da je „poslednji beogradski šmeker“. Bio je ogledalo nekog drugog Beograda.
Dušan Prelević Prele. Čovek koji je obeležio jedan period u istoriji Beograda. Mnogi će za njega reći da je „poslednji beogradski šmeker“. Petar Božović ga je nazvao „pravim beogradskim dživdžanom“. Teško je naći primere poput njega, malo je ljudi koji su toliko stvarali i toliko rušili. Svaki tekst je prekratak da bi se napisalo sve o Preletu. Bio je ogledalo nekog drugog Beograda, onog koji se gradio posle Drugog svetskog rata. Bio je ogledalo jedne generacije, one kojoj rat nije značio ništa i koja je uspostavljala nove trendove koji nisu odgovarali tadašnjem režimu.
Njegova muzika je bila nešto sasvim drugačije, puna emocija i lakih nota. Jedan od prvih rokera onog vremena.
Njemu svojstveno je bilo da kaže: Za neke rokenrol počinje sa Bitlsima. Za mene 1948. Te godine sam rođen.
I zaista, mnogi poznati rokeri to će i potvrditi. Predstavnik je jedne od najplodonosnijih generacija u kulturi Beograda, a kako je sam isticao, nikad nije pripadao nikome sem svom kraju, ćošku…svom Crvenom krstu.
Nazivali su ga „srpskim Čarlsom Bukovskim“, a od škole je jedino imao „veliki univerzitet“. Pretpostavljate, njegov „veliki univerzitet“ su bile beogradske ulice.
Šta je napravio za života? Mnogo.
U Ateljeu 212 je bio učesnik prvog izvođenja mjuzikla „Kosa“. Bio je član rok sastava Korni grupe, Orkani, Juniori, Vizije, Siluete Tomija Sovilja, Opus. Snimio je dva solo albuma, pisao tekstove za rok i džez. Objavljivao je priče u NIN-u, Književnim novinama, Dugi itd. Napisao je dve knjige: „Baš čelik“ i „Beogradske priče“. Napisao je scenario za legendarni film „Poslednji krug u Monci“.
Verovali ili ne, igrao je fudbal u Bulburdercu i u Crvenoj Zvezdi, a bio je golman hokejaškog tima Partizana. Izgleda da je mogao sve u životu. Iako je sve mogao i svuda bio najbolji, sve je znao i da upropasti na sebi svojstven način.
Pamti se dolazak Boba Vilsona u Beograd i njegovo oduševljenje Preletovim glasom, u postavci drugog mjuzikla „Isus Hrist superstar“, neposredno posle brodvejske premijere.
Prele, naravno, kako bi potisnuo svoje emocije odmah ga je izvređao. Međutim, Vilson nije odustajao tvrdeći da nema predstave bez Preleta, da on peva bolje nego „Juda“ u brodvejskoj postavci. Prisutni tvrde da ga je to „još više isprovociralo i onda je on isprebija nekog Milu, koji je tu držao bife.“ Posle toga, Mira Trailović koja ga je posebno volela, izbacila ga je iz predstave.
Njegov život i dela nas mogu naučiti mnogo. Svi njegovi izbori su bili sloboda. Često je birao pogrešno, ali nikad se nije kajao. Ponekad je govorio da zna da nije u pravu, ali da ga je baš briga zbog toga. Možda ga je najbolje opisao Brana Crnčević u rečenici:
Nema dna koji nije dotakao i nema vrha na koji se nije penjao.
Njegov život je i jedna velika poruka za sve: ako izaberete svoje ideale sigurno ste pogrešili, ali ste sami izabrali. Ako vam neko drugi bude birao život, možda i niste pogrešili, ali su ga drugi izabrali za vas. Svi njegov poroci su bili prepreka njegovim dometima, ali su mu možda bili i inspiracija.
Veliko je pitanje da li je uspeo u životu. Možda je najbolja ocena toga ponos njegove majke. U jednom intervjuu je rekla:
Rodila sam genija, on je sve mogao i sve fantastično radio. I kad dokaže sebi on odustane.
Iz ove rečenice izbija i ponos na sina i žal za većim ostvarenjima.
Mogao je Prele još mnogo, ali i ovo što je ostvario je delo velikog umetnika. Možda namerno nije hteo više da nam ostavi, u svom prkosnom maniru.
(Srpski akademoski krug)
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
O pokojniku sve najlepse, ali taj covek je bio jedna obicna, sitna dusa, glumio je nekog mangupa. On je bio jednostavno jedan beoogradski folirant. Zaista ne vredjam nikoga, samo govorim kako mislim, a za slobodu govora se borimo stalno.
Hvala na predivnom podsecanju.
Prele. Legenda! ❗
Dokumentarac o Dušanu Petroviću Preletu
Imao sam zadovoljstvo da sam licno, vrlo povrsno, poznavao Preleta.
Kada krenete od Narodnog pozorista ka Paliluskoj pijaci, a dalje prema Tasmajdanu odnosno ka Tehnoloskom fakultetu, prvo prodjete, sa leve strane ulice, zgradu Politike i Radio Beograda, a onda naidjete na Atelje 212. Posle pozorista je stara, cuvena kafana „Srpska kafana“, a dve kuce dalje bife „Brioni“ preko puta krcme „Boka“, jedine krcme u Beogradu. U tom bifeu „Brioni“ mogli ste svaki bogovetni dan, unutra ili napolju, da vidite Preleta u drustvu, obicno, glumca Slobodana Aligrudica-Aliju. Bife „Brioni“ imao je tri aluminijumska stola sa po cetiri aliminijumske stolice i veliki dugacak sank. U bifeu „Brioni“ cuo sam iz usta Preletovih kako se u kafanu nazdravlja. On je tu zdravicu cuo od nekog molera koji je redovno svracao u „Brioni“. Prele je napisao pricu o tim susretima, tog molera i Aligrudica i Preleta. Prica je objavljena u NIN-u, a kasnije i u Preletovoj zbirci „Beogradske price“.
Zdravica, kada se kucate casama,glasi:
Spasi Boze, kaze onaj koji nazdravlja, a ogovor je:
Na spasenje, da bi se zavrsilo sa:
Hristovo!
Inace Prele, Bog da mu dusu prosti, bio vrlo nezgodan kad neku popije.
Svaki dan u kafani razlog je da dobije spomenik na Avali za prisipetlju uz poznate . Da se rile rodio u BG, eh
Gospodine V. i Vi kad neku popijete vrlo ste nezgodni. Znamo za tuce(desetine njih) na zaleznickoj restoraciji i u Dubocici. Leskovcani smo pa se svi i znamo, a i narav kakva nam je.
Miko vodi racuna sta ako RRA proceni da se radi o senzacionalizmu kao u vezi sa gospodinom sa linka:
http://www.naslovi.net/2014-04-25/beta/savet-rra-pokrece-postupak-zbog-gostovanja-golubovica/9716911
Ipak je Prele beogradski frajer sa vrelog asfalta.
A sto neko ne pise o Leskovcanima vec o beogradskom vrucem asfaltu. Pa mi imamo stvarno puno ljudi kojih treba sa ponosom da se secamo a sve smo zaboravili.
Pisaćemo, samo nas pratite