Radnici propalih društvenih firmi koji se punih osam godina skoro svakog petka okupljaju ispred Gradske kuće u Nišu zbog zaostalih plata, najavili su danas da više neće čekati na dogovor sa Vladom Srbije oko isplate plata već će krenuti da podnose Ustavnom sudu tužbe zbog diskriminacije.
Predstavnik radnika Žarko Đorđević istakao je na protestnom skupu da više nema razgovora i da je strpljenju došao kraj.

Mnogi od radnika potražuju više od stotinu zarada.

„Ni protekle nedelje nismo uspeli da ugovorimo sastanak u Vladi Srbije ili u Ministarstvu privrede. Oni žele samo da ‘kupe’ vreme, ali tako neće moći dalje. Krećemo u akciju“, istakao je Đorđević.

On je kazao da je sud u Strazburu tri puta za poslednja dva meseca potvrđivao predstavnicima Vlade da država Srbija mora iz svog budžeta da isplati zaostale zarade zaposlenima u propalim društvenim firmama.

„Umesto da nam ponude konkretni dogovor oko isplate, dobijamo samo obećanja. Poslednje obećanje bilo je da sačekamo oktobar. Nije problem da sačekamo ali neka stave na papir šta predlažu“, rekao je Đorđević pred oko 200 bivših radnika Mašinske i Elektronske industrije, Jastrepca, Građevinara i drugih propalih društvenih firmi.

Okupljeni radnici su podsetili da je Ustavni sud Srbije nedavno doneo desetak odluka u korist bivših radnika niškog preduzeća u stečaju „Srbijatrans“.

Tim odlukama je naloženo Vladi Srbije da radnicima „Srbijatransa“ u roku od četiri meseca iz budžeta isplati naknadu štete u iznosu njihovih zaostalih zarada i pripadajućih kamata. Šteta se kreće od 500.000 dinara do 2.000.000 dinara.

Ustavni sud, kazali su okupljeni, ocenio je da je radnicima „Srbijatransa“ povređeno pravo na imovinu, kao i pravo na suđenje u razumnom roku, pošto su njihove izvršne presude o isplati zaostalih zarada čekale na izvršenje i po deset godina.

Centar za socijalni rad u Nišu evidentirao je više od 9.000 bivših radnika propalih društvenih preduzeća, odnosno onih predzeća koja su posle neuspešnih privatizacija i restruktuiranja otišla u stečaj.

Procene su da dug države prema njima iznosi oko 4,5 milijardi dinara, ukoliko im se budu isplaćivala minimalna zarada.

Mnogi od radnika potražuju više od stotinu zarada.

B.Ljubisavljević