Roditelji zaziru od naziva – Specijalna škola

Roditelji zaziru od naziva – Specijalna škola
Podeli:

Secijalna škola u Vranju nastoji da decu sa smetnjama u razvoju, kroz sistem osnovnog i srednjeg obrazovanja , osposobi za samostalan život, ističe rukovodstvo ove regionalne ustanove, a najveća prepreka u tome najčešće su sami roditelji.

Škola postoji već 47 godina, a na spisku učenika trenutno je 96 dece, od kojih se 60 nalazi u sistemu osnovnog, dok preostali broj pohađa nastavu za srednju školu

Kao regionalna obrazovna ustanova ima istureno odeljenje u Vladičinom Hanu, a na teritoriji Pčinjskog okruga kao njihovi đaci broje se i 11 učenika koji se školuju u kućnoj nastavi i najčešće su to višestruko ometena deca sa kojima radi stručni tim.

Iako se stanje tokom poslednjih godina menja, većina roditelja i dalje šalje decu sa smetnjama u redovne škole, što je omogućeno inkluzijom koju propisuje Zakon o obrazovanju iz 2009. godine.

Mi nemamo učenike sa telesnim invaliditetom već samo sa mentalnim hendikepom. Najviše možemo da pomognemo kod lake intelektualne smetnje. Ne kažemo da deca trebaju da idu isključivo u našu školu, ali ovde postoje stručni timovi i sa svakim detetom se radi individualni program u malim grupama čime se postižu najbolji rezultati“, kaže Nebojša Cvetković, direktor Specijalne škole „Vule Antić“ i dodaje da se najveći otpor javlja kod roditelja kod kojih još uvek postoji zazor od samog imena Specijalna škola, plašeći se osude okoline.

Sadržaj IOP2  tretira se kao tajna sa kojim je upoznat samo predmetni profesor i roditelj

U radu sa decom uključeno je 32 profesora  sa stručnim kadrom u koji spadaju oligofrenolozi, logoped, pedagog i psiholog, a svi predmetni nastavnici osposobljeni  su za rad u ovakvoj ustanovi na defektološkom fakultetu.

Pre šest godina uveden je redovni plan i program kao i za sve ostale redovne škole u Srbiji, sa tim što mi za svako dete pravimo Individualni obrazovni program (IOP2) sa izmenjenim sadržajem. U zavisnosti od sposobnosti deteta mi kreiramo poseban program po kome to dete radi. Prvo se mesec do dva prati aktivnost deteta, nakon čega se primenjuje način rada na koji on najlakše usvaja sadržaj“, pojašnjava Maja Ristić, pomoćnik direktora.

Od sadržaja koje škola nudi dostupne su korektivno preventivne vežbe, a svake godine sportski lekar iz Medicinskog centra pregleda decu čime se kontinuirano prati njihovo stanje. Osim logopeda sa decom radi i redukator psihomotorike.

Specijalna škola poseduje i Senzornu sobu koja je mahom namenjena deci iz spektra autizma u kojoj se stimulišu sva čula, a koja se praktikuje na bazi terapije. Škola je opremljena i digitalnim kabinetom u kome su smešteni računari , a izdvaja se i Montesorijev kabinet gde deca koristi didaktički materijal u formi igračaka, kojima se stimulišu sva čula i učenike podstiče na rad i razvijanje sposobnosti.

Kada učenik kod nas završi osmi razred, upisuje su u I razred srednjeg obrazovanja koja se tretira kao osposobljavanje za rad. Nakon te godine , zapravo se kreće sa redovnim školovanjem na smeru tekstilstvo ili mašinstvo.Iako deci školovanje traje zapravo četiri godine, priznaje im se treći stepen“ saopštava Ristić.

SVRŠENI SREDNJOŠKOLCI TEŠKO DO POSLA

Dok su u Vranju radili privredni giganti radno mesto za ovako svršene srednjoškolce nije predstavljao neki problem, dok je situacija sada drugačija.

Mi smo uspeli da nedavno zaposlimo dve učenice na lične veze. Iako zakon propisuje da na svakih 35 radnika treba da bude upošljeno jedno lice sa smetnjama u razvoju, mnogi to ne žele da primenjuju. Verovatno misle da će im ova deca kao radnici biti na teretu, a ona su zapravo marljiva jer imaju jak fokus za posao  koji obavljaju“, prepričava direktor škole.

Socijalno osnaživanje dece sprovodi se putem podrške dece iz redovnih škola, koja sa vršnjacima pohađaju pojedine časove. Mahom dolaze na obeležavanje Svetskih dana i praznika, a druženje se neretko odvijalo i u gradskom parku i pozorištu, što se pokazalo delotvornim na polju socijalizacije.

Od ove godine uvodimo i pripremno predškolski program , to je za uzrast godinu dana  pre polaska u školu” najavljuje Ristić i dodaje

Mi imamo organizovan autobuski prevoz koji dovozi i odvozi decu besplatno, a prolazi kroz ceo grad, a po osnovu sredstava koje grad izdvaja deci su omogućeni i lični pratioci”.

Direktor navodi da je njegov lični stav usmeren protiv podizanja donje granice za formiranje odeljenja čija kvota sada iznosi četiri učenika.

DA ČASOVI BUDU KRAĆI

Naši đaci imaju i po sedam časova i nastava se odvija od 8 do 14 sati. Pisali smo zahtev ministarstvu da se skrate časovi, jer je zakonom propisano da oni traju 45 minuta”, kaže Cvetković.

Po njegovim rečima , najveća barijera u školovanju dece sa smetnjama u razvoju su njihovi roditelji koji nikako ne žele da premoste barijeru koju su sebi postavili zbog stida od okoline i naziva “Specijalan škola”.

Najbolje je da decu dovedu u našu školu, gde imamo sve uslove da deci olakšamo savladavanje osnovnih sadržaja kroz raznorazne specijalizovane aktivnosti”, savetuje direktor.

BARIJERA

Mnogo je bitno da se što ranije krene u radu sa njima . Često se dešava da decu dovode u završnim razredima , kada je razvojni period pri kraju, a to nikome ne ide u korist, pre svega deci, onda roditeljima i na kraju nama”, napominje Cvetković.

 

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

 

 

 

 

 


Podeli: