Bog nas je pogledao, kažu bivši radnici leskovačkog Interleminda, koji su nedavno postali deo velike rumunske Teraplast grupe, sa godišnjim obrtom od 132 miliona evra i sa 870 zaposlenih u 8 fabrika pod krovom kompanije sa sedištem u Bistrici (Bistrita), u pokrajini Transilvanija.

Kao što smo već pisali, deo Interleminda, pogon novijeg datuma za izradu građevinskih sendvič-panela, kupila je fabrika Terastil (TeraSteel) Rumunija, druga po veličini fabrika Teraplast grupe, koja pored sendvič-panela proizvodi i konstrukcije za proizvodne hale i markete od pocinkovanog lima. U Srbiji je registrovana fabrika Terastil Srbija, i već je primljeno u radni odnos 14 od 40 radnika, koliko će raditi u leskovačkoj fabrici.

Za razliku od drugih stranih kompanija u Leskovcu, Rumuni nisu tražili mlade i neiskusne, već su zaposlili one sa iskustvom u leskovačkoj fabrici, zatvorenoj pre 4 godine.

S nekima od njih razgovarali smo dan pre nego što su krenuli svojim kućama sa dvonedeljne obuke u Bistrici, na sportskom terenu, gde se igrala prijateljska utakmica između radnika Terastil Rumunija i Terastil Srbija. Srpska ekipa izgubila je utakmicu sa duplo manjim brojem golova, ali to nije bio razlog za brigu.

NADA

„Izgubili smo kondiciju jer 4 godine nismo radili“, pravdali su se.

Kažu da su to bile četiri duge i teške godine i da je njihova nada da će se vratiti na svoja stara radna mesta bila – ugašena.

Većinski vlasnik Teraplasta je Goja Dorel iz grada Pluž, stotinak kilometara udaljen od Bistrice

„Kako je vreme prolazilo, nada se gasila da će neko kupiti fabriku. Vest da su Rumuni novi vlasnici nas je iznenadila, ali malo ko je verovao da će kod novog poslodavca pronaći stari posao jer je u Srbiji postala praksa da se zapošljavaju ljudi starosti do 40 godina. Međutim, usledilo je novo iznenađenje s pozivima na razgovor. Sve što su obećali ispunili su. Prezadovoljni smo. Reč je o veoma ozbiljnoj kompaniji, a ovde u Bistrici smo uživali jer su Rumuni srdčan i prijateljski narod. Imamo mnoga toga sličnog, mada je jezik velika barijera“, pričaju Predrag Savić, Tomislav Savić, Bratislav Pejčić, Dragan Stanković i Goran Stojiljković, starosti od 42 do 52 godine.

„Mašine i način izrade u Leskovcu i Bistrici su skoro isti, samo što smo ranije radili u jednoj, a sada ćemo u tri smene jer će i prozvodnja biti nekoliko puta veća“, objašnjavaju.

Devedest posto skladišta i šoping centara izgrađuju se od sendvič-panela i sa laganom i dugovečnom pocinkovanom konstrukcijom, ono što će se proizvoditi u Leskovcu, a sirovine će se uvoziti iz Makedonije i Bugarske, pa je pored očuvanih mašina i iskusne radne snage, blizina tržišta bila dodatni razlog za kupovinu fabrike u Leskovcu, objašnjavaju Zoran Cvijović, izvršni direktor Terastil Srbija i Srađan Stanimirović, menadžer.

U Terastilu Srbija proizvodiće se 2 miliona kavdrata sendvič-panela na godišnjem nivou, koliko i u rumunskoj fabrici, a planirano je uvođenje i druge linije za izradu pocinkovanih konstrukcija, objašnjava direktor generalni direktor Terastil Srbija Aleksandru Stanean, koji je u Bistrici bio domaćin novinarima iz Leskovca. On je više govorio o poslovanju rumunske Terastil fabrike, ali i o drugim fabrikama u okviru kompanije, s ciljem da se srpskoj javnosti predstave namere i ciljevi investicije u Leskovcu, vredne 2,7 miliona evra.

“U Rumuniji ima još 5 sličnih fabrika koje proizvode građevinske sendvič-panele, tržišnih igrača, ali mi smo, praktično, na prvoj poziciji svega što je vezano za Terastil. Broj jedan smo u Rumuniji u

Nema ni jedne firme u Evropi sa lepezom proizvoda kao kod Teraplasta

proizvodnji sendvič-panela, kao i u pocinkovanim konstrukcijama. U Rumuniji proizvodimo samo poliuretanske panele, a u Srbiji ćemo proizvoditi i panele od kamene vune. Naš plan je, zapravo, da u Srbiji budemo takođe broj jedan u proizvodnji građevinskih sendvič-panela. Pocinkovani profili se proizvode na najmodernijoj liniji u jugoistočnoj Evropi, a Tersatil Rumunija izvozi 37 posto svoje ukupne proizvodnje i po tome je takođe druga u Teraplastu”, objašnjava Aleksandru Stanean

TRADICIJA STARA 120 GODINA

Teraplast kompanija osnovana je pre 120 godina u austrougarskoj monarhiji i najstarija je kompanija sa industrijskom proizvodnjom u Rumuniji. Proizvodio se keramički crep. Na berzu u Bukureštu izašla je 1927. godine, prošla kroz komunističku nacionalizaciju, a 1978. godine bila jedna od prvih koja je krenula sa proizvodnjom PVC profila.

Terastil je prva fabrika iz kruga kompanije koja je investirala u proizvodnju van Rumunije

Privatizovana je sa padom komunizma. Otvarane su jedna za drugom pod njenim krovom firme: Terastil pre 10, a pre 9 godina se Teraplast ponovo našao na bukureštanskoj berzi.

Danas u okviru Teraplast grupe posluje, zajedno sa srpskom, 8 fabrika sa 20 različitih linija.

Pored građevinskih sendvič-panela i pocinkovanih konstrukcija, ovde su dominantni PVC proizvodi, zatim, proizvodnja prozora, cevi za vodu i gas, metalni krovovi, pocinkovani kontejneri, pvc granule, spoljne kanalizacione mreže…

Teraplast ima 2.700 klijenata. „Naš cilj je povećanje zadovoljstva naših klijenata“

O ozbiljnosti i ekonomskoj moći Terplast grupe govori i podatak da je investirano 73  miliona evra u poslednjih 10 godina, te da četvrtina od ukupne proizvodnje završava na tržištima 20 evropskih zemalja.

U isto vreme, kompanija je jedan od najvećih uvoznika u Rumuniji. Prošle godine uvezla je 41.000 tone čelika i cinka, a cela Srbija, poređenja radi, je iste godine utrošila 60.000 tona istog materijala. PVC proizvodi od 26.000 tona u Teraplastu čine trećinu ukupne proizvodnje u Rumuniji.

„Veoma smo ponosni što su naši proizvodi visokog kvaliteta, sertifikovani od raznih međunarodnih organizacija. Naši planovi za razvoj su veliki. Posvećeni smo unapređenju i proširenju proizvodnje, istraživanju i razvoju, reciklaži i, posebno, zaštiti životne sredne“, zaključuje Aleksandru Stanean.

Milica Ivanović