LESKOVAC- Na smeru „Tekstilni radnik pletač” u Školi za tekstil i dizjan u Leskovcu treću godinu za redom nije upisan nijedan učenik, saopšteno je u toj školi.
Direktorka škole Mare Karanfilović je rekla da nije bilo zaintersovanih svršenih osmaka za taj smer, iako nemačka kompanija “Falke”, koja ima svoju fabriku u Leskovcu, nudi stipendije i posao po završetku školovanja.
“Mislim da je problem u tome što u imenu smera stoji reč – radnik. Roditelji ne žele da im deca budu radnici”, ocenjuje Karanfilovićeva.
Škola za tesktil i dizajn u gradu koji je nekada bio prestonica tekstila, inače ima problem sa manjkom učenika.
Za smer konfekcionar zainteresovano je osam, a za smer mehaničar tesktilnih mašina samo pet učenika.
”Popunjena su samo dva umetnička smera, klasični tekstilni smerovi nikoga ne zanimaju, iako se sa njima može doći najbrže do posla”, istakla je direktorka škole.
Prema njenim navodima, mnogi profesori će ostati bez posla zbog manjka učenika.
”U školi je panika”, ocenila je Mare Karanfilović.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Redakcija Jugmedie je ocigledno osetila svu tezinu polozaja u kome se nalaze srednjoskolske obrazovne ustanove u nasem gradu pa i u Srbiji. Svakog dana po jedna skola. Sve imaju problem. Nekima od njih je taj problem u visku dece, drugima u njihovom nedostatku. Izvor problema i u jednom i u drugom slucaju je isti. Ministarstvo prosvete i nesposobni direktori.
Direktorka na slici ne spada u tu kategoriju. Ona je samo prihvatila vruc krompir koji verovatno niko drugi u ovoj situaciji nije zeleo da uzme. U danasnje vreme direktorske pozicije u srednjim skolama Srbije, prihvataju ili partijski poslusnici koji imaju samo jedan zadatak, a to je da odrade partijska zaposljavanja. Ili mala grupica entuzijasta koja ima znanja i energije, ali nema ama bas nikakvu podrsku.
Sve je uruseno. Srpsko drustvo je bukvalno na kolenima. Srpska prosveta je u jos goroj situaciji. Srpska mladost i buducnost je najveca zrtva. Srpski nastavnici su na zalost samo nemi posmatraci bukvalnog obrazovnog genocida, koji se zahvaljujuci ovakvoj politici Srpske Vlade, sprovodi u Srbiji.
Kao srucnjaci i pedagozi, profesori su odavno omalovazeni, a kao ljudi su uplaseni. Njihova gola egzistencija je dovedena u pitanje.
Zasto ministarstvo prosvete radi to sto radi? Zasto Srpska vlada dozvoljava to sto se desava, zidarima temelja naseg drustva?
Ne znam. Sto je najgore, niko ne zna. Ili ipak znamo, ali jos uvek ne smemo da priznamo?
Srpsko drustvo i drzava su u ne zapamcenoj krizi. Najugrozenija kategorija drustva su upravo oni koji su i najosetljiviji i koji u isto vreme predstavljaju buducnost Srbije. Mladi ljudi, tj. nasa deca. Oni u ovoj zemlji, krecu u zivot sa potpuno pogresnim usvojenim vrednostima, koje su im silom nametnute.
Ljudi koji su zaduzeni da ih obrazuju i da od njih naprave bolje osobe, su spreceni u tome. Neko se uporno trudi da struku koja po svom opisu posla, treba da stvara bolju Srbiju, potpuno unisti i deplasira.
Mnoge institucije Srpskog drustva su vec unistene ili svedene na meru koja im je neprilicna. Prosveta ne sme da dozivi takav scenario. Profesori ne smeju da dozvole da se dogode nesagledive posledice po buducnost Srbije. Imaju tu obavezu i prema Srpskoj omladini a i prema sebi.
Profesori moraju da ustanu i da neznanju i unistavanju temelja Srbije, jasno poruce: „DOSTA“! ❗ Svi moramo stati uz Srpske profesore, jer ovo nije samo njihova licna borba za radna mesta. Ovo je borba za Srbiju. Ako Prosveta danas poklekne, ko zna kada ce Srbija ponovo ustati.
Danas sam procitao jedan clanak o o profesorima i nastavnicima. Bolje reci o buducim profesorima i nastavnicima. Iako nisam profesor, ostao sam duboko dirnut i zamisljen.
Radi se o govoru jedne Srpske profesorke njenim studentima. Govor za koji ja smatram da pripada onakvoj vrsti antologijskih govora, kakav je recimo bio govor Majora Gavrilovica.
Trenuci u kojima su ova dva govora izrecena, su po meni identicno dramaticna i sudbinska za srpski narod.
Podelicu ovaj tekst sa svima vama. Mislim da u njemu nema sta da se doda, niti sta da se oduzme, jer istina koja je u njemu saopstena prosto oduzima dah i tera suze na oci.
Tekst je objavljen u jucerasnjem izdanju Blica pod naslovom:
„Profesorka Rajna Dragićević održala govor koji će studenti pamtiti celog života“
GOVOR
„Dragi moji studenti, poštovane kolege, budući profesori,
Na dan kada smo proslavljali vaše apsolventsko veče, odložen je maturski ispit malih maturanata jer su se testovi koje je trebalo da popunjavaju pojavili u javnosti. Ovaj događaj samo je jedna od brojnih manifestacija urušenosti našeg prosvetnog sistema, kao i društvenog sistema u svim oblastima.
Dolazeći na vaše veče i gledajući vas onako doterane, nasmejane, mlade i pune pozitivne energije, razmišljala sam o tome hoćete li uspeti da zadržite taj optimizam i kada diplomirate i kada se suočite s niskim platama, nedovoljnim uvažavanjem profesorske profesije, prilično nezainteresovanim učenicima, roditeljima koji su uvek na strani svoje dece (čak i ako je to na njihovu štetu), različitim pritiscima i omalovažavanjem.
Mnogo toga oko vas ubijaće vam motivaciju. Ipak, ako mene pitate, na listi vrhunskih zanimanja nalaze se sledeća: profesor, lekar, advokat, sudija, inženjeri, još jednom, profesor. Ako pitate sve roditelje ovog sveta čime bi želeli da se njihova deca bave, odgovoriće vam na isti način.
Raznorazni nepismeni i polupismeni ljudi danas sebe olako mogu nazvati nekakvim pi-arovima ili menadžerima, neobrazovane voditeljke sebe zovu novinarkama, a folk-pevačice umetnicama, da i ne govorim o art direktorima, biznis konsultantima, bek-ofis administratorima, velnes konsultantima, ivent koordinatorima, kopi-print operaterima, marketing konsultantima, ofis-asistentima, portfolio-menadžerima, produkt dizajnerima.
Iza zvučnih naziva zanimanja najčešće se kriju foliranti koji misle da se ugled može steći preko noći, kriju se oni koji nisu imali izdržaj da završe fakultet koji su započeli, oni koji menjaju zanimanja i profesije kao prljave čarape. Nemojte zaboraviti da se profesorom, lekarom ili sudijom niko ne može samoprozvati.
Ponosite se svojim zanimanjem koje se može steći samo upornim, vrednim radom, odricanjem, nespavanjem i višegodišnjim samosavladavanjem i samoodricanjem. Ne dozvolite da vam bahati, hvalisavi i samouvereni vlasnici raznoraznih restorana, firmi, privatnih aviona, luksuznih stanova drže lekcije o uspehu, jer VI STE PROFESORI, a oni su samo vlasnici kvadratnih metara!
Pokušavaju da omalovaže profesorsko zanimanje. Imajte na umu to da ste vi čuvari dostojanstva svoje profesije. Zvanje profesora stiče se sa puno truda, ali još više muke treba uložiti u znanje kako nositi tu važnu titulu. Vodite računa o načinu na koji se ponašate i kada niste u školi,razmišljajte o svom odevanju, stavu, odnosu prema kolegama, prema učenicima i njihovim roditeljima.
Ako sebe srozate u sopstvenim očima, onda će vas i okolina gledati sa omalovažavanjem. Budite ponosni, samouvereni, budite spremni da učite i da se doživotno usavršavate, jer VI STE PROFESORI!
Volite svoje učenike. Upoznajte ih sa onim plemenitim što nose u sebi, a čega često nisu svesni. Izvucite ono najbolje iz njih. Podignite im ugled u njihovim sopstvenim očima. Nipošto im ne poklanjajte ocene, ali im stalno omogućavajte da poprave ocene koje imaju. Prepoznajte i poštujte njihov trud. Pokažite im da mogu biti uspešni ako rade. Ne ubijajte im volju.
Profesorski autoritet ne stiče se preteranom strogošću i samovoljom, već pravednošću i nedvosmislenim dogovorom kojeg obe strane treba da se pridržavaju. Hvalite najbolje jer ćete time inspirisati i ostale da se potrude i ponekad budu najbolji. Pružajte šansu mnogima da ponekad budu najbolji.
Nemojte biti drugari sa svojim učenicima i pokušavati da im se na taj način približite. Vi treba da postavljate pravila u svojoj učionici, da određujete granice, da držite konce u svojim rukama, jer oni su učenici, a VI STE PROFESORI!
Ne zaboravite da ćete predavati glavni predmet, prvi u rubrici u dnevniku, i da ćete sa svojim učenicima provoditi više vremena od svih ostalih profesora. Vaš uticaj na učenike biće najvažniji. Budite svesni te odgovornosti. Kao profesori srpskog jezika, vi ste čuvari našeg jezika i kulture.
Učite učenike da vole svoju zemlju. Često se može čuti kako profesori svojim najboljim učenicima savetuju da što pre odu odavde. Počelo je da se podrazumeva da je najbolji uspeh u školi sigurna propusnica za odlazak iz Srbije. Hajde da preokrenemo perspektivu! Ukažite najboljim učenicima na to da treba da ostanu u Srbiji jer će joj, kao najbolji, pomoći da se oporavi i postane bolje mesto za život. Ne dozvolite im da odu i da prepuste zemlju svakojakom ološu!
Zacrtajte im kao životni zadatak da se bore protiv živog blata u koje tonemo. Usadite im osećaj za društvenu odgovornost i objasnite im da ovu zemlju niko ne može očistiti osim njih. Ako se potrudite, videćete da će vas đaci poslušati, jer VI STE PROFESORI!
Budite uvereni da seme svih ekonomskih, političkih, kulturnih, moralnih reformi u ovoj zemlji može da proklija samo u porodici, ali i u vašoj učionici, i to upravo na časovima srpskog jezika i književnosti! Zato se trudite da budete uzor svojim učenicima.
Krenite u rat protiv svih starleta, sponzoruša, pevačica, manekenki, tajkuna, biznismena i pobedite ih. Vi im morate postati orijentaciona tačka, svetionik u životu! Za taj rat imate 45 minuta dnevno skoro svakog radnog dana, a to nije malo. Pobedićete tako što ćete dati sve od sebe da saržaje koje treba da predstavite svojim učenicima učinite zanimljivim, uzbudljivim, svežim. Uspećete u tome samo ako mnogo znate, ako volite ono što radite i ako ste posvećeni.
Učenici to mogu da prepoznaju, i to nepogrešivo. Ne obazirite se na činjenicu da se neke vaše kolege ne pripremaju za časove, da mnogi ništa ne rade, a primaju platu, ne obazirite se na trulež oko sebe i ne predajte mu se! Neka vaš čas bude oaza znanja u sveopštoj pustinji, svetla tačka u mraku, zrno smisla u besmislu.
Vi imate misiju: ako uspete da povratite autoritet škole i znanja (a to se ne može postići nijednim zakonom, već entuzijazmom profesora), padaće kao domine sve prepreke ka boljem životu u Srbiji. Od časa srpskog do ekonomskih reformi! Od časa srpskog do borbe protiv korupcije! Od časa srpskog do kosmosa!
Vaša moć je ogromna i vaš zadatak je od strateškog značaja. U tome je razlika između vas i raznoraznih menadžera, konsultanata, koordinatora, administratora, operatera, bogatih vlasnika lokala i ostalih eksperata za prodavanje magle. U njihovim rukama su projekti, lokali, avioni i kamioni, a u vašim rukama je budućnost ove zemlje. Nikada nemojte zaboraviti: VI STE PROFESORI!
Dragi Đuro, neko vas je pretekao sa umetanjem istog teksta-govora profesorice i to na drugom mestu, ispod članka o peticiji LDP za smenu ministra Obradovića.
I Vama je potrebno brže buđenje ili ste okasnili s razlogom, zbog neprospavane noći. Nadam se, lepim povodom.
Neko razmišlja kao Vi ovih dana. Sreli ste se sa nekim u mislima???
Svaka akcija rađa reakciju! Prvo su nipodaštavali i srozali na niske grane ovu profesiju prosvetnih radnika („prosvetni Jadnici“ – setimo se 90-ih XX veka), a onda se javlja reakcija nipodaštavanja ostalih profesija od strane pojedinaca iz gorepomenute profesije. Srbijo…!
Mislim da bi ovaj govor profesorke Rajne Dragicevic mogao da posluzi kao stvaranje svojevrsne „Hipokratove zakletve“ za prosvetne radnike u Srbiji danas.
Kako nije kriva ova zena, pa jel normalno da neko bude direktor a javnost se ne upozna sa Falke stipendijama i poslom pre upisa? Cujem komentare da su ljudi prvi put culi za to…
Ima milion nacina da se javnost upozna, da se pipularizuje, deca bi se upisala, jer posla nema ni za leka! Ovako se sedelo i ocekivalo, da se bez ikakvih poteza stanje popravi! Malo je direktora kod nas sposobnih u srednjim skolama, uglavnom se utrcava preko partijske knjizice i skole propadaju …. Partije dovode svoje profesore, prosek ume da bude i 6.00 takvim strucnjacima i skole ce tek propadati …
Neka se neko pozabavi sa kojim prosekom rade profesori, a sa kojim sede na birou NSZ???
http://jugmedia.info/2013/06/29/falke-beneton-fiorentino-nude-stipendije-ucenicima/
Vidi, žao mi je što moram da ti kažem da si i ovde kasnio. Posle mene si objavio govor. Izabrala sam ovaj tekst da se pozdravim, pošto je game over. Ti zaslužuješ svaku pažnju, zato nisam žalila vreme, ni energiju. Uvek je tako-ti se posvetiš njoj, ona nekom drugom, ja se dajem tebi, a ti njoj i tako u krug na ovome svetu.
Odličan si, ti to znaš, ali i sujetan, pa ti godi priznanje. Sve što je urađeno stoji, ostaje. Ti nastavi dalje, bez mene, u svakom pogledu. Ja te, nažalost, neću više čitati, da me ne bi isprovocirao da ti odgovorim, jer ne smem više da budem ovde, razumećeš.
Ono što sam želela da saznam, doznala sam, što sam imala da vidim, uverila sam se. Iz ovog ugla danas, nisam sigurna koliko je ostalo od dečaka? Možda dobar deo što se pametovanja tiče, samouverenosti s pokrićem u tvom slučaju, osim nabeđenosti da si bez premca. Naiđe ponekad, poneko, ne tako često i ne baš u svemu. Nismo stigli da pevamo, sviramo, gimnasticiramo, e tu bih bila bolja 100%!
Važan je takmičarski duh. On nas je pokretao uvek, od malena.
E sad, što nismo istog pola, pa nismo mogli postati drugari, pa da onako muški večeras popijemo po koju i poverimo jedan drugom koliko smo ih okrenuli i da li smo bili iskreni ili smo se iskreno samo lepo sa ženskama oduvek provodili, tu je majka prirode učinila svoje i napravila distancu samim tim što sam ja ipak žensko.
I dobro je što je tako. Tako ćemo zadržati propisno odstojanje, da ne dođe do udesa. Da smo drugari, mnogo bi se zbližili, pa okumili i niko nas nikad ne bi rastavio. U muško ženskim odnosima ma koliko da smo blisko sastavljeni, naši umovi su zasebni, uvek. Pogotovu kad je reč o pametnim umovima, to niko ne sastavi. Mora jedan biti takši, da bi u tim muško ženskim odnosima funkcionisali.
Ostaj mi u dobrom zdravlju, za kraj izvini na nekorektnostima, ako ih je bilo nezasluženo. Čuvaj se umerenih, nasmejanih, uvek prijatnih, toplih ljudi. Skriveni defekt je uvek opasniji. A za žustre reakcije, sami smo krivi. Samo ako ih izazoveš, znaćeš da si dejstvovao. Najgora je ravnodušnost.
Ajde, urgiraj da ne objavljuju sve ovo ili uključi onog – dosade božje- što će nam zameriti.
I ja bih ti svašta zamerila. Kao prvo što možeš dalje bez mene, što ti nisam neophodna i što ne postoji stvar, događaj koji bi podelio sa mnom. Moje postojanje nema svrhu. Zato je game over. Sve si uloge podelio, pre mene. Kiss
game over, nemoj da mu kažeš da je tog prvog dana slučajno bio baš 10.juli. Neka nešto ostane kao tajna, jer on ionako nija zapamtio, nije obratio pažnju, okupiran sobom, kao i uvek. Čekala si dugo da te primeti, suviše dugo. Ne vredi. Suviše je svoj, da bi pripao ijednoj. Stvarno samo svoj.
Svaki roditelj želi najbolje za svoje dete, verovatno polaze od toga da pletač u Juri može da bude i bez škole zato ih i upisuju najčešće na smerove dizajna. Ali i svršeni pletač kasnije može da upiše recimo fakultet primenjenih umetnosti
Ovaj govor je izraz teškog primitivizma. Sramota me dok sam čitala.
Profesorka je, kao preofesor jezika, mogla sa mnogo biranih reči da istakne da smatra struku profesora važnom,a potcenjenom. Međutim, ona to niej uradila. Ona je NEOSNOVANO i ružno i iskompleksirano popljuvala sve druge struke i ljude.
Ovakvi manipulativni, gotovo sektaški govori se često serviraju studentima raznih fakulteta , i dok ljudima koji vrede to nije neophodno, oni koji nisu dovoljno dobri u struci se za to hvataju i postaju kivni na društvo, umesto na sebe.
„Mnogo toga oko vas ubijaće vam motivaciju. Ipak, ako mene pitate, na listi vrhunskih zanimanja nalaze se sledeća: profesor, lekar, advokat, sudija, inženjeri, još jednom, profesor. Ako pitate sve roditelje ovog sveta čime bi želeli da se njihova deca bave, odgovoriće vam na isti način“.
Dovoljno je samo procitati ovaj navod iz govora profesorke Dragicevic, pa da se shvati koliko Vi niste u pravu. Zanimanja koja je ona pomenula, obuhvataju gotovo celu obrazovnu paletu visokog univerzitetskog obrazovanja Srbije . Vi sebe ocigledno ovde niste prepoznali.
Na osnovu toga, ja sa velikom sigurnoscu mogu da predpostavim gde ste i na kakvom mestu, Vi stekli svoje obrazovanje. Niko nije zeleo da Vam to vase obrazovanje, potceni ili unizi. Pogotovu ne uvazena profesorka. Vase obrazovanje je takvo kakvo je, hteli Vi to da prihvatite ili ne.
Ovaj govor je na ovom portalu pastiran dva puta. Moja je iskljuciva greska, sto je do toga doslo, jer nisam imao uvid da je vec, kao komentar objavljen na drugom naslovu. Vi ste na oba mesta izrazili svoj negativni stav po pitanju ovog izvanredno motivacionog i ako hocete, krajnje patriotskog govora. Imam utisak da kao kobac strazarite na portalu i da ste spremni da odmah reagujete ako kojim slucajem dodje i do treceg objavljivanja. Kao sto to uostalom rade vama slicni u ovom trenutku, na vaskolikom internetu
To sto ste Vi mozda za vreme svog studiranja, ako ste naravno uopste nesto studirali, za kolege imali jednu uvazenu Natasu Bekvalac, jednog uvazenog Nebojsu Stefanovica ili mozda cak najuvazenijeg Tomislava Nikolica i slicne strucnjake, je verovatno vas razlog za ponos.
Ja sam na drugoj strani apsolutno ponosan sto sam posredno pomenut u gornjem navodu postovane autorke ovog govora i sto poznajem veliki broj ljudi koji su slicni onima kojima se je ona ovim putem obratila.
Ja, kao sto sam vec naglasio u predhodnom postu, nisam profesor. Ni najmanje se naravno, zbog toga ne osecam ispljuvanim u ovom tekstu. Cak naprotiv.
Zasto vi mislite da ste ispljuvani, ipak samo Vi znate? Najverovatnije je da ste se ipak prepoznali i osetili prozvanom.
Nadam se da znate sta znaci pridev „sektaski“ ali sigurno je da ne znate kada i u kojim prilikama ga je prigodno koristiti. Ovo svakako nije bilo mesto za njegovu upotrebu. Ja celokupan vas komentar, mogu da opravdam vasim bezrazloznim besom i jos bezrazloznijim frustracijama. Ali ni taj bes, kao ni njegove pratece frustracije, mi ni najmanje nisu jasni.
Zbog cega ste Vi zapravo besni? Pa takvi kao sto ste Vi, takvi koji su proizvani ovim govorom, zapravo u ovom trenutku vladaju ovom zemljiom i nezadrzivo je vode u bezdan. Zato sigurno niste besni. Sumnjam da to uopste i primecujete.
Ova nasa Srbija bi bila mnogo bolje mesto za zivot, da smo svi mi imali neku svoju profesorku Dragicevic ili nekog svog profesora Vujica. Iako sam i ja imao slicna iskustva u svom akademskom razvoju, ipak veoma zavidim studentima koji su imali srecu i privilegiju da im se ova, nesumnjivo velika dama, direktno obrati i da uzivo cuju njene reci. Siguran sam da ce to biti izuzetni ljudi i izuzetni profesori. Velikim delom i zbog ove tacke na i, koju im je napisala njihova profesorka.
Zasto sve ovo vas vredja i zasto sve ovo Vi ipak ne mozete da shvatite nije moj problem. Kao sto nije moj problem ni to sto na nekim „uvazenim“ univerzitetima, lociranim u raznim podrumskim prostorima, na kojima se prate „tablet“ predavanja, dekani i profesori ne drze motivacione govore svojim studentima, vec se zene svojim studetkinjama.
Ako pri tom usput i isplacuju platu, polovini ministara u Vladi Republike Srbije, ko sam ja da vama uopste nesto zameram.
Jedino sto mi u ovom slucaju izgleda preostaje da uradim, je da vam se u svoje ime i u ime profesorke Dragcevic, najponiznije izvinim.
Bachelor of Laws (LL.B) ako vas baš toliko interesuje. Verujte mi da sam se smejala čitajući vaš komentar- vi i profesorka Dragićević se meni izvinjavate?
Govor profesorka Dragićević se objavljuje na društvenim mrežama sa ponosom zato što je pisan populistički, vrvi od stereotipnih izjava i odiše demagogijom. Inače, kad se zagrebe ispod njene afektivne leksike, koja je potpuno neprimerena jednom univerzitetskom profesoru koji pretenduje da bude objektivan, dolazimo do suštine koja je veoma zabrinjavajuća. A suština je sledeća: ona nije ništa bolja od onih ljudi koje je etiketirala kao art direktore, menadžere, i sl. Kao što oni žele da svoj položaj u društvu potvrde svojim pompeznim zanimanjem, tako i ona svoju ,,elitnost“ hoće da potvrdi preko zanimanja. Zato i pravi listu poželjnih zanimanja. A lista se svodi na profesora, lekara i sudiju. Još joj fale popovi, pa da kompletira sliku poželjnih zanimanja u Srbiji s kraja 19. i početka 20. veka (a to je percepcija zanimanja koju su imali ljudi na selu). Bože sačuvaj da nam deca požele da budu naučnici, arhitekte, umetnici (balet, filharmonija, slikarstvo), ekonomisti i sl. I u tome se krije suštinski problem našeg društva. Svi (pa i vi Đuro) žele da se predstave uspešnim preko diploma, zvanja i drugih birokratskih odrednica, a ne preko onoga što suštinski rade.
Profesorka je elitističku poruku pokušala da prenese na populistički način, čime je automatski dezavuisala i sebe i poruku, a sem toga govor je namenjen omladini a ne izgrađenim osobama.
PS ja sam diplomirana pravnica i naslušala sam se ovakvih priča tokom studija. Bilo mi je muka od njih jos tada…
A ti pokušavaš da budeš pametna, a nisi, i nikad nećeš biti, bez obzira na broj komentara koje budeš objavila, pravnice (diplomirana)
Ђуро, ако нашу памет спашава наш језик,
онда од памети, а и од језика, нема ништа!
Језик (?!), без књижевности, је говор без памети,
као и став да је важнији од свега другог, јер је ,,први,, у Дневнику!
Тешко народима који уче све ,,друге„ науке, у Дневнику!
(А, и нама, са језиком, макар и првим, без науке и памети!)
Узгред, где језик иде испред памети –
ту нема ни језика, ни памети!
(Пардон, има: лајања, лајања … чак и на звезде!)
Ne lupetaj
Професор српског, само зато што је ,,близак СПС-у, води Школу за текстил и дизајн – стручно, па нема где!
(Перо Перићу – не вређај не истомишљенике … кромпир мисли боље од тебе!)
Докле, бре, више политика испред струке…?!
Građani: Alo, da li je to Savet za razvoj grada?
Savet za razvoj grada(SRG u daljem tekstu): Da, kaži
Građani: Izvinite, da li smo dobili nekog za naš razvoj?
SRG: A koji ste pa vi?
Građani: Mi smo oni zbog kojih ste oformljeni, znate, građani. Ovde građani. Alo, da li nas čujete, zovemo vas već treći put i niko ne odgovara.(mora da su svi na godišnjem odmoru, za sebe govore građani)
Savet za razvoj:(čuju se šumovi) kššš, krrrr, cvrrrr, kš, kš
Građani:Ako nas čujete, samo da vam javimo da ne morate više zbog nas da se mučite, slobodno možete da se raziđete. Mi smo i bez vas nerazvijeni, ne morate da nam pomažete u tome na dalje. Izbegnite projekte a la Đoka, poštedite nas svojih aktivnosti iz kuhinje sopstvenih propalih preduzeća, ne slikajte se za naš račun na zasedanjima. Iskoristite pametnije svoje vreme. Evo, mi vama dajemo savet-oslobodite se od obaveza prema nama građanima. I pozdravite onog što predloži vaš sastav. Ubo vas je, kao i sve u svom životu. Zato ne damo da se meša u naše živote. Neka nas zaobiđe. Dovoljno nam je teško.
A vi se lepo provedite na tom vašem celogodišnjem godišnjem odmoru. Nemoj samo mi građani da budemo višak kad vlada zatraži spisak neradnika. Isporučite im te što vas takve sastaviše.
Kakav je to argument, da roditelji ne zele da im deca budu radnici?
Pa bio inzinjer, konsultant, profesor, pedagog, metalostrugar, svi su oni isto prema zakonu – radnik, radnici.
Sta je uceninjeno za siru afirmaciju mladje populacije i objasniti im sta su prednosti struke koju upisuju a sta mane.
Zato sada svi hoce da upisu gimnaziju jer se to po nasem trulom sistemu smatra da si odmah pametniji, od na primer pletaca u ovom slucaju….
Zašto je tako, Izbore? Zbpg mnogo toga, između ostalog i zbog ovakvih govora kao što je je ovaj koji je kopirao Đura da nas prosvetli
Можете да напишете и један чланак о пољопривредној школи. Колико ја имам информацију, за ову школску годину уписаће само два одељења.
Нема ко да иде у школу, Србија нестаје.
http://jugmedia.info/2013/07/09/leskovacka-deca-izbegavaju-poljoprivrednu-skolu/
гуши ми се интернет па нисам видео овај чланак. Хвала 🙂
Ne nestaje Srbija, nestaju skole koje se na taj nacin vode, kao poljoprivredna. Cujem da su im se dve krave same obesile ovog proleca? Jel to normalno?
Sa drge strane, medicinska ekonomska i gimnazija otvaraju nova odeljenja, deca su tu…
Нестаје, Србија, ДС Отпор, Нестаје….а ви слободно можете да својој партији припишете део заслуга за то.
Деца нису ту, нека су одавно отишла а друга се не рађају да би попунила све столице и клупе у школама.
Хоћете Европске интеграције, хоћете параде болесних умова….па нека нам је са срећом.
koji professor je u poslednjih 13 godina primljen na posao preko postenog konkursa ? Pa ko vam je rusio ugled I postovanje? Pogledajte sebe u ogledalo I ne krivite nikog drugog.
Kad me već vučete za jezik, evo da dolijem ulje na vatru. U Srbiji ima više hiljada nastavnika viška.
Nema više toliko dece koliko je svojevremeno pozapošljavano nastavnika. Niko sad nema petlju da im kaže da se prekvalifikuju, ili bar dokvalifikuju.
Molila bih,da mi odgovorite,ko ima pravo da se upise u tu skolu,da li je ta srednja skola?Ako nije leskovcanin,da li moze vanredno,da pohadja?Hvala
Dobro, vreme je da se „Škola za tekstil i dizajn“ promeni u „Škola za dizajn“ – ovo „tekstil“ nije „in“
Pogresno ste shvatili sustinu samog postojanja, postovana profesorka i ostali profesori (koje podjednako postujem kao i lekare i sudije).
Postoje i privrednici, bili oni sa sela ili grada, koji direktno rade na ekonomiji ove drzave. Ja sam jedan od njih. zaposljavam blizu 40 lica direktno i preko 30 indirektno u ostalim preduzecima u Srbiji. Izvozim, i donosim inovalutu koja utice na stabilnost ovog dinara. Naravno, 0,01% mozda, ali hiljade takvih kao sto sam ja, cini nesto za ovu srbiju. Tako da mi se nije dopala recenica gde ste poslovne ljude svrstali da su „samo vlasnici kvadratnih metara“
Doci do tih „kvadratnih metara“ kako ih Vi nazivate, nije uopste lako i smatram da je zrtva za to podjednako velika ako ne i veca od onoga sto jedan profesor mora pruziti dok radi na sebi.
Ostavite vi po strani „vlasnike kvadratnih metara“ koji su to stekli preko noci, oni nemaju buducnost i njih ne uzimam u obzir. Govorim o ozbiljnim ljudima, poslovnim ljudima koji koretno rade posao a kojih u srbiji havala bogu jos uvek ima.
Malo mi je neverovatan takav govor…..mislim da bi Profesori trebali da porade malo na uklanjanju korova iz svojih redova. A ima ga podjednako mnogo kao i u srpskoj politici.
Kad vec niko ne upisuje taj smer, zasto ga jednostavno ne ukinuti? Pisati ministartstvu prosvete i ukinuti ga. Umesto tog smera, pokrenuti neki novi, naravno opet u dogovoru sa ministarstvom prosvete koji je vise trazen i potreban. U svim skolama ima milion smerova koji sutra nista ne znace i niko ne moze sa njima da se zaposli…