NIŠ – Povodom uvođenja nastave iz intelektualne svojine na fakultetima državnih univerziteta u Srbiji, tokom prethodna četiri dana u univerzitetskim centrima u Nišu, Kragujevcu, Beogradu i Novom Sadu održani su seminari na temu “Obrazovanje iz intelektualne svojine na univerzitetima u Srbiji“ na kojima je istaknuto da Srbija zaostaje na polju registracije patenata.

 Seminari su održani u okviru nacionalnog projekta „Podrška osnivanju Edukativno-informativnog centra Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije“, u vrednosti od 2,2 miliona evra, koji finansira Delegacija Evropske Unije u Republici Srbiji, a sprovodi Evropski zavod za patente.
“U Srbiji ima malo patenata u odnosu na broj dobrih ideja. Na Skopusovoj listi univerziteta smo među prvih 400 na svetu jer smo objavili 2.500 radova. Međutim, na osnovu tih radova realizovano je samo 18 patenata, dok se u Americi i Kini gotovo od svakog rada dobije patent“, izjavio je tokom četvorodnevnog skupa prof. dr Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu.
Prema statistici iz 2010. godine, u Srbiji se na miliona stanovnika podnese 39 patentnih prijava, u Hrvatskoj 58, u Nemačkoj preko 500, a u Južnoj Koreji i Japanu preko 2.000.
U 2011. godini, u Srbiji su registrovana 492 patenta, od čega 119 domaćih i 373 inostrana patenta. Važno je napomenuti da su patenti registrovani tokom 2011. godine prijavljeni ranije, od 2003. do 2006. godine.
Na dan 31. decembra 2011. godine u Republici Srbiji je bilo ukupno 2.140 važećih patenata, od kojih je 1.338 priznato u nacionalnom postupku, a 802 na osnovu Sporazuma o saradnji i proširenju sa Evropskom patentnom organizacijom.
Tokom 2011. godine, Zavodu je podneto 229 prijava patenata, što je čak 30% manje u odnosu na prethodnu godinu. Ipak, zabeležen je porast u broju prijava sa fakulteta i instituta (25 u odnosu na 2010. godinu, kada ih je bilo 18) i od strane naučnih radnika (26 u odnosu na 10 iz 2010. godine).
Vrlo je bitno pre početka procesa naučnih istraživanja proveriti u svetskoj bazi patentnih podataka da li već postoji pronalazak takve vrste, da se ne bi uzalud gubilo vreme i novac na pronalaženje nečega što već postoji. Poražavajući je podatak da je između 15% i 25% ukupnog istraživanja suvišno, zato što je pronalazak već patentiran.
(kraj)