Leskovčani treći dan zaredom slave pola milenijuma postojanja manastira Sveti Jovan Preteča u ataru sela Jašunja i njegovu obnovu, ali sinoćašnje slavlje zapamtiće lokalna istorija, jer je pored prisustva i nadahnutog govora srpskog patrijarha Irineja, u Narodnom pozorištu prikazana predstava za pamćenje, gde su briljantni glumci uz pomoć scenskih efekata znalački proveli kroz pet vekova dugu istoriju ove srpske i leskovačke svetinje.

U galeriji Narodnog muzeja najpre je otvorena izložba kopija fresaka iz Svetog Jovana, eksponata sa areholoških iskopavanja oko manastirske crkve i pisana dokumenta, svedočanstva teškog života monaha i naroda pod turskom vlašću.

„Bog ne daje svakoj generaciji da obnavlja i gradi manastire. Manastir Svetoga Jovana Preteče je kroz vekove bio svetionik, naročito u teškom dobu turske vladavine“, kazao je vladika niški Arsenije, posebno se zahvaljujućući direktorki Narodnog muzeja Miri Ninošević i gradonačelniku Leskovca Goranu Cvetanoviću što su uložili veliki napor da se ova izložba realizuje.

Mira Ninošević ocenila je da je izložba ove vrste bila poseban izazov za ovu leskovačku kulturnu ustanovu.

„Izazov je bio u tome što sam muzej nije u svojim depoima i svojim zbirkama posedovao trodimenzione kulturno-umetničke predmete kojima bi mogao da kompleksno prikaže istoriju i uticaj hrama božijega i graditeljstvo ovoga manastitra, njegove živopise, ali i njegove duhovnike koji su svoje zemno vreme posvetili gospodu i svetoj molitvi za sebe i srpski narod, verujući“, kazala je Ninoševićeva i dodala da je za uspešnost izložbe bila presudna saradnja sa SPC, koja je za ove potrebe otvorila svoje riznice.

No, o tome kako je manastirski kompleks izgledao pre 500 godina, u najmarčnijem periodu turske vladavine, kada je Srbima bilo dozvoljeno da grade crkve samo na temeljima stare i to mnogo manje nego od dimenzija tih starih, zapravo da grade samo jednoobrazne crkve, nema sačuvanih podataka, što je potom na svečanoj akademiji u Narodnom pozorištu priznao i sam patrijarh Irinej, dugogodišnji vladika niški, pod čijom se eparhijom nalazi i Leskovac.

„Kakav je manastir bio mi ne znamo, a kako sada izgleda videću sutra, mada prema fotografijama koje sam video, prelep je“, kazao je Irinej, koga su Leskovčani sačekali horskom pesmom crkvenog hora „Branko“ i sa velikim poštovanjem i uvažavanjem.

Ono što je preostalo posle odlaska Turaka, ali i nebrige srpskih vlasti, to su bile samo zidine, ali i manastirska crkva sa nedirnutim ikonima iznad kojih se se taložili vekovi.

„Prema svedočenju našeg akademika, koji je doktorirao na temu fresaka jašunjskih manstira, reč je o najlepšim freskama ikada naslikanim pod Turcima“, kazao je patrijarh Irinej, dodajući da je reč o velikom svetom mestu.

„Mesto koje je živelo, to je pre svega mesto-škola naše kulture i tradicije, svetinja koja obnavljala svest našega naroda – ko smo, šta smo, šta trebamo da budemo. To je bila ustanova koja je davala nadu da će proći teško vreme i doći sloboda“, istakao je srpski patrijarh, koji nije krio uzbuđenje što je manastiru Sveti Jovan Preteča udahnut novi život.

„Istorija mansatira je istorija srpskoga naroda i obrnuto“, zaključio je patrijarh koji je zahvalio Leskovcu za obnovu jašunjskog manastira kako bi nastavio da beleži srpsku istoriju.

Na svečanoj akademiji govorio je i episkop Niški Arsenije, inače potomak Jakova Nenadovića, naglašavajući da obnova manastira traje od 2002. godine uz blagoslov sada patrijarha Irineja.

O polumilenijskom periodu manastira, vekovnom staništu monaha i svetinji mnogih generacija, on je govorio kao o posejanom semenu, kome je 500 godina kasnije omogućeno da proceveta u punom sjaju.

„Pustinja proceveta, raj postade“, sumirao je 500-godišnje postojanje manastira, niz događaja i ličnosti kroz vekove, krvi, suza, istrajnosti i nepokolebljive vere naroda.

Gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović, čijom zaslugom je poslednje tri godine intenzivirana obnova manastirskog kompleksa, ocenio je da je Sveti Jovan Preteča svedok viševekovne borbe, sklonjen sa glavnih puteva, „bio i ostao čuvar vere i srpstva“.

„Zahvaljujuću duhovnoj snazi ove svetinje, danas možemo da mudrost naših predaka prenosimo našim naraštajima. Naša je želja da manastir Sveti Jovan Preteča predstavimo svetu kao duhovno blago“, istako je gradonačelnik Cvetanović.

Posle svečanih obraćanja, na scenu su stupili glumci Narodnog pozorišta u Leskovcu sa predstavom koju je samo, kako saznaje Jugmedia, za nekoliko dana osmslio i režirao upravnik ovog pozorišta Stanko Grujić.

Srpski patrijarh Irinej je sa sveštenstvom i brojnim Leskovčanima prisustvovao posle predstave multimedijalnom spektaklu na Širokoj Čaršiji u centru Leskovca.

Milica Ivanović