PIROT – Muzej Ponišavlja u Pirotu obeležava dva značajna jubileja, 60 godina od otvaranja vrata Konaka Malog Riste za posetioce 26. novembra 1956. godine, a  naredne 2017. godine 70 godina od osnivanja.

“U proteklih sedam decenija Muzej se svrstao u red najznačajnijih institucija kulture u ovom delu regiona ali i u Srbiji. Svojim radom dajemo pun dopirnos vrednovanju kulturne baštine ovog kraja”, kaže za Jugmediu direktor Muzeja Saša Jovanović.

Depoi ovog muzeja predstavljaju bogatu riznicu, s eksponatima koji ispusuju vreme, epohe, tajne…

“Tain”, vojnički hleb iz 1912. godine donet sa Solunskog fronta, tefter Malog Riste iz 19. veka , violina Ćire Rančića  s kojom je on prošao albansku golgotu, stilski nameštaj Luj XVI , oko 300 ćilimova,  slike ruskih slikara , legati, stara i retka “Rusalka“, pisana na starom ukrajinskom jeziku, samo su neki od važnih eksponata koji se čuvaju u depoima Muzeja Ponišavlja u Pirotu. Bogata je i likovna zbirka a  sama zgrada Muzeja, stara više od 160 godina, je prava dragocenost u čijim odajama su snimani filmovi.

U Muzeju već decenijama čuvaju eksponat po mnogo čemu jedinstven u Srbiji, a možda i u Evropi.

Aleskin Tain

Reč je o vojničkom hlebu – tainu, umešenom daleke 1912. godine. Aleksa Zdravković, pirotski ratnik i terzija je uoči Prvog balkanskog rata, dobio poziv za mobilizaciju, a majka ga je, pre nego što će krenuti u rat, zavetovala da nipošto ne pojede prvo sledovanje vojničkog hleba koji dobije u kasarni, već da ga vrati kući. Verovala je da prvi vojnički hleb čuva vojnika, da na njega neće tane, ni geler. Kada je primio svoje prvo vojničko sledovanje – vojnički hleb tain, odmah je pao u iskušenje da ga proba, ali je odoleo.

“Sa tainom na dnu torbe, Aleksa je ratovao na jugu Srbije, u Makedoniji, a zatim je kroz kosmetske i albanske gudure dospeo do Krfa. Sledi proboj Solunskog fronta, Kajmakčalan, Bitolj, Skoplje i, konačno, 1918. otadžbina Srbija. Aleksa Zdravković se posle šest godina ratovanja vratio kao narednik u svoj Pirot sa tainom u torbi,  ovenčan brojnim odlikovanjima”, priča kaže kustos istoričar Mila Panajotovič

U Muzeju, kao deo Legata , čuva se violina književnika i učitelja Piroćanca Ćire Rančića, rodjenog 1876. godine, učesnika Prvog i Drugog balkanskog i Prvog svetskog rata. Preko albanskog krša, po strahovitoj zimi 1915. godine, povlačio se sa srpskom vojskom, suprugom i dva sina, noseći sa sobom i violinu.

“Kada su deca tražila hleba, on im je svirao “Tamo daleko, daleko kraj mora“. Umesto hleba, hranio ih je muzikom.“,  prisećao se Solunac Vasilije Penčić.

“Njegova deca, kao i mnoga druga češće su bila gladna nego sita i tražila su od oca hleba, koji im ga uvek nije mogao dati, pa im je umesto hleba pružao muziku. On je sve vreme povlačenja sa sobom nosio violin”,  kaže Mila Panajotović.

Tefter Malog Riste

Muzej čuva i zanimljiv dokument iz sredine 19. veka „Tefter Malog Riste iz 1854.“, odnosno dnevnik računa poznatog pirotskog trgovca Hriste Jovanovića.

Mali Rista je bio jedan od najbogatijih Piroćanaca. U tefteru su pedantno ispisana vrsta robe i zaračunate kamata dužnika. Tefter sadrži102 lista, pisan je na staroslovenskom jeziku i prati period trgovine odnosno potraživanja dugovanja od februara do juna 1854. godine.”Tefter predstavlja najstariji materijalni istorijski izvor i pisani dokument o načinu ubiranja poreza, odnosno desetka, potraživanjima i dugovanjima dućana, zanatlija i pojedinaca u Pirotu i pirotskom kraju”, objašnjava viši kustos etnolog Saška Velkova.

Dekor za snimanje filova

Zgrada Muzeja Ponisavlja je spomenik kulture od izuzetnog značaja. Pripada narodnom balkanskom tipu gradnje od bondruka i pripada tipu gradnje sredine 19.veka. Sazidana je 1848. godine a vlasnik je bio Hrista Jovanovic, bogati  trgovac , poreklom iz sela Zavoj. To je bila jedina kuća na sprat koja ima podrum, prizemlje i sprat. Zbog  spoljašnjeg izgleda, arhitektonske zanimljivosti i starosti, Muzej je bio mesto gde su se snimali filmovi i dokumentarne emisije. U ambijentu Muzeja, odnosno kuće “Malog Riste’’, snimana je TV serija ‘’Vuk Karadžić’’ a reditelj Zdravko Šotra je ovde snimao veoma gledane filmove “Zonu Zanfirovu’’ i ‘’Ivkovu slavu’’. Letos je u ambijentu Muzeja reditelj Jug Radivojević snimao kadrove filma ‘’Vrati se Zone’’.

“Za nas je to još jedno priznanje jer je kompleks Muzeja bio prirodna scenigrafija za ove poznate filmove”, kaže direktor Muzeja Saša Jovanović.

Glavni akteri ove ljubavne priče u filmu ‘’Vrati se Zone’’ Mane i Zona koje igraju Milan Vasić i Brankica Sebastijanović nisu krili zadovoljstvo ne samo znog uloga nego I zbog ambijenta u kome snimaju film.

“Mislim da će mnoge žene moći da se poistovete sa ovom Zonom. Kad se tumači neka druga epoha i kad se okreneš oko sebe imaš utisak da si u tom vremenu. Imali smo tu sreću da je ovde u Muzeju sve autentično.Pored časti da igram ovu ulogu to je i velika odgovornost. Uživam u radu i to je jako inspirativno” izjavila je letos Brankica.

Njen kolega Milan Vasić igra Maneta kujundžiju.

“Ovde je zaista prelepo dvorište i ceo kompleks Muzeja.Oduševljen sam.Sa Brankicom se dobro poznajemo , razumemo i slično razmišljamo. Dugo nisam imao koleginicu sa kojom s družim i privatno i baš lepo saradjujemo.Ovde snimamo nekoliko jako bitnih zajedničkih scena. Gledaoci će verujem uživati u jednoj ljubavnon priči. Mnogo je ljubavi i emocija u filmu. Narod voli epohu. Imaćemo lep film za sve generacije”, govorio je Milan.

Lokacija Muzeja, odnosno kuća Malog Riste je, zapravo, kuća Hadži Zamfira i Tašane, roditelja Zoninih. U dvorištu  Muzeja se nalazi još jedan objekat u kojoj je kuća Kaline i Koteta.

Publikacija “Nekad i sad”

Ovih dana iz štampe je izašla još jedna knjiga u izdanju Muzeja  pod nazivom ‘’I nekad i sad – Priče o predmetima’’, autorki Saške Velkove, etnologa muzejskog savetnika i Mile Panajotović, istoričara višeg kustosa.

Povod za izdavanje knjige je obeležavanje značajnog muzejskog jubileja Ove godine navršava se 60 godina od otvaranja vrata Konaka Malog Riste za posetioce, 29. novembra 1956. godine.

Publikacija je svojevrstan leksikon predmeta iz etnološke i istorijske zbirke, koji čitaocu pruža podatke o 51 predmetu kroz interesantne priče o njihovom poreklu, značaju i opisu, kažu autorke.

Čakšire poturlije, stolica krakalja, svirala od stotinu leta…

Među brojnim muzejskim etnološkim i istorijskim predmetima po svom zanimljivom predistorijatu izdvajaju se: čakšire poturlije, stolica krakalja, svirala od stotinu leta, testija-stovna varalica, mum-sovra, jastučnice ukrašene čahurama svilene bube, zastava Pirotskog pevačkog društva „Momčilo“, tain Alekse Zdravkovića, tefter Malog Riste, mermerna ploča sa kafane „Kod srbske krune“ iz 1883. godine, herbarijum biljaka sa Atosa i još mnogi drugi predmeti…

Tekst ZORAN PANIĆ

Foto Z.Panić i arhiva Muzeja