OPŠTINA MEDVEĐA - SIROMAŠTVO

Trećina stanovnika živi od socijalne pomoći (ANKETA)

Trećina stanovnika živi od socijalne pomoći (ANKETA)
Podeli:

Više od decenije opština Medveđa drži neslavni rekord jedne od najsiromašnijih opština u Srbiji jer je njena stopa siromaštva iznad 50 posto, o čemu govori i podatak da svaki treći stanovnik ovde prima pomoć Crvenog krsta i Centra za socijalni rad.

Iako iz ovih brdovitih krajeva iseljavanja traju decenijama, a masovnije posle rata na Kosovu 1999. godine kada su presečene trgovinske veze od kojih su najviše koristi imali stočari, vlasnici i trgovci ogrevnim drvom, prosečna starost Medveđana je 42,8 godina, jednaka onoj u Srbiji, što znači da još uvek ovde žive ljudi u punoj snazi, sposobni za rad i samostalno privređivanje.

Međutim, u Medveđi nemaju gde da se zaposle jer ne postoji ni jedna fabrika, ni manji proizvodni pogoni, osim rudnika “Lece” sa oko 380 rudara, od kojih mnogi dolaze sa strane, a rudarski posao je složen i zahtevan zanatski posao, za koji nije rođen svako.

RAJKO DACIĆ iz Sijarine – Nekada smo mi seljaci bili bogati jer smo stoku i šumu prodavali Alabancima sa Kosova, sada smo sirotinja. Sve prodajemo za siću.

Poslednjih godinu dve, lokalno rukovodstvo sa Nebojšem Arsićem na čelu uporno radi na promeni izgleda varoši Medveđa, na putnoj infrastrukturi, na ulepšavanju centralnog trga i fasada, na obnovi škola, igrališta, a sve s ciljem da se stvore uslovi za dolazak nekog investitora.

Sve što radimo, radimo s ciljem da mladima stvorimo bolje uslove za život i da razvijemo turizam, granu sa velikim potencijalima budući da imamo Sijarinsku Banju, ali i Mrkonjski vis i prirodne lepote kakve se retko sreću”, objašnjava Arsić.

Nekada je ovde, pored rudnika, radilo i šest fabričkih pogona, kao ispostave iz većih gradova. Ti pogoni su se ugasili s prvom pojavom ekonomske krize devedesetih godina prošloga veka i od tada do danas nije otvoren ni jedan novi, a propao je pokušaj sa otvaranjem fabrike za proizvodnju peleta.

NENAD ZDRAVKOVIĆ – Živim od socijalne pomoći, iako sam mlad i zdrav. Radio bih bilo gde i bilo šta, ali posla nema, očajan sam

Činimo sve da dovedemo makar jednog investitora i s tim u vezi smo u konstantnim kontaktima s državnim organima. Jednostavno, iseljavanje mora da se zaustavi”, kategoričan je prvi čovek Medveđe.

A dok investitor ne dođe, svako se snalazi kako zna i ume. Teško je roditeljima, ali još teže i mladima, koji ne vide perspektivu u Medveđi, opštini na magistralnom putu prema Prištini, uz samu administrativnu liniju sa Kosovom.

Zbog zabrane zapošljavanja, oni više nemaju šanse da dođu do posla u lokalnim i državnim institucijama, ali Arsić je uspeo da napravi jedan iskorak i u tome, pa se u ovoj opštini sprovodi pilot program u Srbiji u saradnji sa američkom organizacijom USAID, koji podrazumeva zapošljavanje 20 visokoškalaca na godinu dana.

BORA JOVIĆ – Mislim da ovde siromaštvo vlada zato što ima i mnogo nerada. Ljudi su lenji. Imaju po tri hektara zemlje a žive od socijale. Nisam mogao radnike da nađem za rad na svom poljoprivrednom domaćinstvu

To je bio jedini način da obrazovani ljudi dođu do posla u Medveđi s obzirom da je prijem zapošljavanja ograničen ranijom uredbom. Ovaj program, koji se po prvi put realizuje u Srbiji, ima za cilj da zaustavi iseljavanje mladih“, kaže za Jugmediu predsednik opštine Medveđa Nebojša Arsić.

Društveni život odvija se ovde kroz aktivnosti Doma kulture, manifestacija u Sijarinskoj Banji, na štrafti uređenog i poplačanog trga u centru varoši, ali glavna mesta okupljanja mladih ipak su par kafića.

Dvedesetjednogodišnja Monika Denić radi u najposećenijem restroranu “Lido”, odmah pored zgrade opštine i na licu mesta vidi kakvo je imovno stanje meštana Medveđe.

Najlepše je ovde preko leta kada se iz inostranstva vrate i mladi i stari. Tada su velike gužve u kafićima i u samoj varoši pa se stiče utisak da se živi u većem gradu. Svi se međusobno družimo i Srbi i Albanci. Ali kada prođu ti odmori nastane oseka. Žao mi je kada vidim mlade ljude kako satima ispijaju po jednu kafu jer nemaju novca za nešto više”, priča ova devojka.

Nikada veli, nije razmišljalja o odlasku iz Medveđe, ali ne zamera onima koji su otišli.

MARA VUKSANOVIĆ – Živimo od penzije mog supruga i sinovljeve plate, ali osomoro smo u kući, pa je nedovoljno za normalna život. Ipak, ima mnogo težih slučejeva od nas

Ja imam sreće što sam našla solidan posao u varoši gde mi žive roditelji i braća. Svi se mi nadamo da će se ovde stvoriti uslovi za nova zapošljavanja, zapravo, nada ovde zadržava preostale mešatane”, priča Monika.

Crveni krst je mnogim Medveđanima drugi dom, tačnije za 500 žitelja koji dnevno dobijaju po jedan topil obrok, i za još 2.000 onih koji dobijaju pakete sa hranom i sa sredstvima za higijenu i garderobu. Puno je posla i za Centar za socijalni rad. U 2016. godini 239 porodica je primalo redovnu novčanu nadokandu, a još 1.449 povremenu.

Predsednik opštine Medvedja Nebojša Arsić

Prema poslednjem popisu iz 2011. godine, u opštini Medveđa živi 7.438 stanovnika. Od toga 3.843 muškaraca i 3.592 pripadnice lepšeg pola. Prema podacima iz 2015. godine, 444 dece je uzrasta do 6 godina, 571 uzrasta od 7 do 14 godina, a 1.321 pripadnica lepšeg pola je u takozvanom fertilnom stanju, sposobne za rađanje. Stastističari su proračunali da će oni mladi ljudi u proseku živeti po 71,42 godine, muškarci, a žene 78,3 godine, a ta dugovečnost se pripisuje zdravom planinskom vazduhu i zdravoj ishrani.

 

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva


Podeli:

Odlican clanak. Svaka cast.

Kako funkcionisu domcnistva na ulazu u opstinu Lebane. Ujutru rano krecu pasati, audi a4, da prevoze radnike tamo gde ih nadju. U Lebane recimo. Dakle prevoze ih reprezentativnim kolima ko da su predsednici opstina. Ja ove godine nisam uspeo da oberem visnje do kraja zbog nedostatka radnika. Za ovu godinu sam smislio da se obratim Centru za socijalni rad u Lebanu da mi te radno sposobene, a 99% je takvih posalju na parcelu. Obecavam obraticu se i Centru za soc. rad u Medvedji. Inace centre za socijalni rad i socijalnu politiku sam bas lepo psovao ove godine.

Nudite posao? Baš originalno, vi ste jedinstveni na jugu Srbije. Koliko plaćate, obezbeđujete li doručak, ručak, sok, vodu…Koliko meseci godišnje ima posla?

Zivi neradnici, navikli se na socialu i nece da rade lepse im ovako, hleba bez motike. Naviko ih pokojni sloba da nerade.

wpDiscuz