NIŠ – Pravni temelji savremene arhivistike postavljeni upravo u Nišu – na zasedalju Narodne Skupštine Kraljevine Srbije, 2. decembra 1898. godine, kada je i donet Zakon o državnoj arhivi, a original ovog dokumenta čuva se u Istorijskom arhivu koji ove godine obeležava 65 godina rada.

“Blago Istorijskog arhiva u Nišu danas čini 3.500 dužnih metara vredne arhivske građe razvrstane u 924 fonda i sedam zbirki, izjavila je Ivanka Stančevski, direktor ove ustanove, smeštene u adaptiranoj zgradi nekadašnje inženjerijske kasarne u Niškoj tvrđavi.

Najstariji dokument je bakrotisk o predaji grada Niša Austrijancima 1737. godine, a reč je o proglasu u vidu bakrotiska nastalog u nemačkom gradu Augsburgu.

U arhivu se čuvaju i zbirka fotografija, plakata i zbirka VARIA sa oko 1000 vrednih pojedinačnij predmeta, kojih zasada nema dovoljno da bi bile fond, a nezaobilazno su svedočanstvo prošlosti.

“Čuvamo i fotografiju sa proslave 1600. godišnjice Milanskog edikta u Nišu 1913. godine, kojoj su, između ostalih, prisustvovali: kralj Aleksandar prestolonaslednik, Nikola Pašić, mitropolit Dimitrije, episkop niški Dositej,rektor Petrogradske duhovne akademije Atanasije – navodi Ivanka Stančevski.

Zbirku starih i retkih knjiga čini više od 200 dela, a najstarija je „Basne Ezopove i drugih basnopisaca“, koju je priredio i 1788. godine u Lajpcigu štampao Dositej Obradović. Zatim su tu knjige Vuka Karadžića štampane u Beču, „Istorija raznih slovenskih naroda“ Jovana Rajića, vredne zbirke zakona i zakonskih uredbi Kneževine i Kraljevine Srbije…

Prema direktorkinim rečima, granična godina za stare knjige je 1867. godina, a na izložbi koja je otvorena 18. maja u Noći muzeja (samo tada bilo je 1550 posetilaca), prikazano je 60 najvrednijih knjiga, koje se i dalje mogu razgledati.

Posetioci ovde takođe mogu da vide i najstariju pozivnicu iz 1890. godine povodom podizanja spomenika Stevanu Sinđeliću, kao i naslovnu stranu najstarijih „Niških novina“ iz 1886.

(Kraj)Večernje Novosti/ena