Na prestojećem 62. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga predstaviće se monografija o Vladi Iliću, autora Saše Stankovića, koji je za ovo obimno istraživačko delo nedavno dobio i Oktobarsku nagradu Opštine Vlasotince, ali i uzburkao javnsot i stručne krugove jer je ovaj rođeni Vlasotinčanin bio jedan od najuspešnijih gradonačelnika Beograda i ostavio veliki trag u srpskoj industriji između dva svetska rata. O čemu se, inače, malo znalo jer su decenije ćutanja prekrile tragove. O sajmu i o tome kako doživljava slavu kojoj se pisac iz malog mesta nije nadao, razgovaramo sa autorom.

Pre desetak dana dobili ste Diplomu 10. oktobar. Kakvi su komentari vaših sugrađana?

Čestitaju i kažu da je zasluženo. Neki i preteruju tvrdeći da ne pamte da se ranije ovoliko lepo pričalo o Vlasotincu. Ja već dvadeset godina učestvujem u kulturnom životu Vlasotinca, što kao učenik i student, što kasnije kao profesor i stvaralac. Ovo priznanje je potvrda da taj rad neko ceni i u rodnom mestu. Naravno objavljivanje knjige „Prvi modeni gradonačelnik Beograda“  je kruna mog dosadašnjeg rada, pa i Oktobarska nagrada najviše se odnosi na to. Svakako da mi je čast što sam se našao u društvu ljudi koji su uradili nešto za Vlasotince. Dovoljno je samo pomenuti Sašu Grujića, pomoćnog trenera košarkaške reprezentacije Rusije i svima će biti jasno o čemu pričam.

Gde se može naći monografija o Vladi Iliću na Beogradskom sajmu knjiga? 

Monografija če biti na štandu knjižare Giunti (Papirna krila). Ja ću na sajmu biti u subotu, a naravno knjiga će moći da se kupi tokom cele nedelje. Pozivam i one koji već imaju knjigu da dođu da razgovaramo, jer mnoge od tih ljudi nisam lično upoznao. Ima tu i neke simbolike, jer u godini kada se obeležava 80 godina od Prvog beogradskog sajam, knjiga o osnivaču Sajmišta našla se pred posetiocima Sajama knjiga.

 Kakvi su dalji planovi vezano za knjigu o Vladi ilića?

U utorak u Leskovačkom kulturnom centru biće promocija novog broja Našeg stvaranja, gde je objavljen i moj rad „Dobročinstvo porodice Koste Ilića Mumdžije“. Udruženje Vlasotinčana u Beogradu podnelo je zvaničan zahtev za podizanje spomenika u Vladi Iliću u Vlasotincu. Sada je na redu Opština Vlasotince da odredi adekvatnu lokaciju, što verujem da će uskoro biti.  Na taj način ne bismo se samo odužili Vladi Iliću nego bi Vlasotince obogatilo svoju turističku ponudu. Pogledajte šta su uradili Pančevci sa svojim Đorđem Vajfertom. Pre dve godine je grupa autora objavila monografija o Vajfertu, a prošle godine je otvoren Muzej pivarstva Đorđe Vajfert. Verujem da mi u Vlasotincu možemo da postavimo spomenik,  koji će finansirati naš zemljak koji živi u Subotici. A što se tiče same monografije, ako bude velikog interesovanja na Sajmu knjiga, vreme je da se razmišlja o drugom izadanju, ali o tom potom. 

A da li pišete nešto novo?

Treba da završim još dva teksta o Iliću za časopise Hertikus i Zadužbina. Trenutno uređujem  antologiju savremene poezije na prizrensko-timočkom dijalektu. Pošto je projekat „Dijalekat“ dobio podršku od Ministarstva za kulturu, tim iz Opštine Vlasotince me je zamolio za stručnu pomoć. Za mene je to prilika da okupim 30 savremenih pesnika od Gračanice do Zaječara u jednoj knjizi. Recenzent antologije je profesor dr Goran Maksimović sa Filozofskog fakulteta u Nišu. Mislim da će se mnogi iznenaditi koliko ima dobrih pesama napisanih prizrensko-timočkom dijalektu.

Saša Stanković je svojom monografijom zainteresovao i medije, pa je njegovo pojavljivanje i na onim sa nacionalnim frekvencijama postalo uobičajeno, pri čemu se pisac iz Vlasotinca odlično snalazi.

Milica Ivanović