Za doktorski dodatak otišlo 18 miliona evra!

Za doktorski dodatak otišlo 18 miliona evra!
Podeli:

BUJANOVAC, PREŠEVO, VRANJE – Uredba Vlade Srbije, uvedena krajem 2001. godine, po kojoj više od 450 zaposlenih u domovima zdravlja u Bujanovcu i Preševu, pored redovnih zarada primaju stimulaciju od 50 odsto, koštala je 18 miliona evra.U ovim domovima zdravlja, niko se naravno ne buni, ali lekari Zdravstvenog centra u Vranju, koji je regionalnog karaktera, negoduju, jer svi teži pacijenti završe u njihovim rukama, a primaju manje plate.Prema podacima iz računovodstava u zdravstvenim službama u Preševu i Bujanovcu, za subvencije se iz fondova Republike, Bujanovcu godišnje prebacuje milion evra, a Preševu oko 800.000 evra. U kategoriji povlašćenih su i zdravstveni radnici iz opštine Medveđa, koji nisu hteli da ove podatke iznose u javnost.– Ko bi se žalio što ima veću platu? Nisam ja kriv, država je donela tu odluku – kaže lekar u Medveđi, koji ne želi da mu se pominje ime.

Jedan od dvojice srpskih odbornika u Preševu, Dragoljub Filipović, uputio je otvoreno pismo ministru zdravlja Zoranu Stankoviću, u kome piše da je za 10 godina koliko važi uredba, srpsko zdravstvo neopravdano potrošilo 18 miliona evra, što se nikako ne uklapa u poziv na štednju koji dolazi iz državnih institucija.

U pismu objašnjava da je ovakvu odluku „proizvela“ Vlada 2001. godine, zasnivajući je na političkom uverenju da će se takav odnos prema zdravstvenim radnicima, reflektovati na ukupno političko stanje i da će biti u funkciji opšte stabilnosti u tim opštinama. Takva je mera, dve-tri godine posle sukoba na jugu Srbije možda i imala nekog smisla, ali ne i danas, posle skoro 10 godina, navodi Filipović u pismu i zahteva da Ministarstvo zdravlja i Fond zdravstvene zaštite pokrenu postupak ukidanja ove odluke.

Dragoslav Nedeljković, direktor vranjske filijale Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, kaže da je odluka doneta na predlog Koordinacionog tela za jug Srbije, na čijem je čelu tada bio Nebojša Čović. Odluka se odnosi na sve zaposlene od spremačice do načelnika. – Kod Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, dva puta je pokretana inicijativa da se ukine ova stimulacija, ali oba puta se sve završilo na tome – kaže Nedeljković.

Dr Rade Ristić iz menadžmenta vranjskog ZC, objašnjava koji je bio cilj ovakve odluke.– Odluka je tada donekle i bila opravdana, jer se mislilo i na ljude iz Kosovskog Pomoravlja kojima je to bila adresa za zdravstvene usluge, ali u enklavama sada postoje primarne ambulante, a svi ostali pacijenti kojima je potrebna uslovno rečeno ozbiljnija intervencija, dolaze u Vranje – smatra Ristić.

Dr Uroš Trajković, generalni direktor Zdravstvenog centra u Vranju, smatra da je ovo velika nepravda i da se iz zdravstvenih fondova u lična primanja troši veliki novac.– Kapitalni objekat kakav je novi hirurški blok u Vranju gradi se pet godina, jer ne možemo odjednom da dobijemo sav novac. U Preševu postoje zahtevi za izgradnju porodilišta koje bi moglo da bude sagrađeno kad ne bi bilo duplih zarada. Više puta sam boravio u Ministarsvu i znam da je postojalo inicijativa za ukidanje ove odluke – kaže Trajković.

 ZA 18 miliona evra koliko je potrošeno u ove svrhe od 2001. Godine moglo se kupiti 18 magnetnih rezonanci, 36 skenera i čak 1. 800 inkubatora za bebe koji nedostaju našim zdravstvenim ustanovama.

 Zaposleni, i Albanci i Srbi, koji primaju stimulacije, ćute kao zaliveni. Za mnoge zdravstvene radnike sa juga Srbije, posao u Preševu i Bujanovcu je prilika koja se ne propusta, međutim, činjenica je da među Albancima nema puno školovanog kadra, a među zaposlenima su i Albanci sa Kosova uglavnom iz Gnjilana i Prištine.

Izvor: Večernje novosti

Autor: Jelena Stojković


Podeli: