Došli su u Leskovac sa nekoliko kofera i starim, tradicionalnim receptom za pripremu sladoleda. Dželal je zanat učio od oca. U radnji je od trinaeste godine. Nekada se, kaže, sladoled pripremao ručno, a onda su im ovi italijanski mikseri stari skoro pola veka olakšali posao.

Mleko, jaja, šećer glavni su sastojci ledene poslastice, ali tajnu same pripreme ne otkrivaju. Recept se prenosi sa kolena na koleno.

„Mislim da je kvalitet u kuvanju. Nemam nameru da promenimo recept znači to ću da im ostavim u amanet, da to produže“, kaže Dželal Iseni, poslastičar.

Dželalovim stopama kreću i deca, šest ćerki i sin. Suada je završila Učiteljski fakultet, a Ahmet je upisao Medicinsku školu. Obrazuju se, ali čuvaju i zanat.

„Mnogo je lepo, uživame, tako što gledate i više“, kaže Suada Iseni, ćerka.

„Od malena sam ovde. Učim, gledam otac i to. Lep zanat“, kaže Ahmet Iseni, sin.

U kornetu, porcija ili ovako upakovan. Leti se dnevno proda i pedesetak kilograma sladoleda sa petnaest različitih aroma. Od jutra do ponoći ne staju.

„Naučila poso od njih i zadovoljni smo. Puno posla ima, puno se radi, ali tako i treba“, kaže Tamara Kocić, radnica.

Ukus poseban, kvalitet isti godinama, zato Leskovčani ovde rado dolaze.

„Živim 42 godine van, ne u Leskovcu u drugom gradu i nikad nisam prestala da dolazim“, kaže jedna gospođa.

„I ukus i cena je pristupačna i ljubaznost“, dodaje druga.

„Živimo u Vučju kad dođemo u Leskovac dolazimo kod ovog gazde, kupujemo sladoled, jer je najlepši“.

Stariji vole vanilu, jer ih, kažu, podseća ih na mladost, mlađi biraju najčešće jagodu, kivi i bananu. Da se rashlade i, kažu, zaslade dušu. A još kad se  sprema s mnogo ljubavi onda mora da bude drugačiji.

(Jugmedia,RTS)